Ples sa leopardima je konačno srećno završen. Možemo reći da je ceo plesni maraton, koji je počeo prvom bombom koja je pala na ukrajinske gradove u noći 24. februara. Još ranije, kada je postalo jasno da je invazija velikih razmera neizbežna. Tada su Velika Britanija, Sjedinjene Države, Poljska i baltičke države počele aktivno da pružaju vojnu pomoć Ukrajini u vidu „žaoka“, „koplja“, „peruna“ i druge municije.
Nemačka je istovremeno predala (na kraju, nije čak ni prebacila, već je samo obećala) pet hiljada vojnih šlemova zastarelog modela. Ovi šlemovi su se odmah pretvorili u mimiku, simbol neodlučnosti Nemačke, kratkovidost berlinskih političara, nespremnost da vide očigledne, pokušaje pomirenja sa agresorom.
A tenkovi? Ali kakvi tenkovi postoje, љta si ti? Ne smemo dozvoliti eskalaciju tenzija, rast sukoba. Iako se za pravdu mora prepoznati da već duže vreme nijedna partnerska zemlja nije žurila da obezbedi ova borbena vozila. Ali, da su tenkovi – generalno, svakoj novoj vrsti teške opreme obezbeđeni veoma teško, zapravo se probijajući od bitke, makar diplomatski.
Sva ova kašnjenja su nas, naravno, koštala mnogo novca. Naši najbolji branioci su umrli, čitavi gradovi su uništeni, teritorije izgubljene, što će kasnije morati da bude odbojno od krvi. Ali ne možete ništa da uradite, tako sistem kolektivne zaštite zapadnog sveta i dalje funkcioniše kada je u pitanju vreli rat na koji ovaj svet nije računao.
Čini se da je davno teza Frensisa Fukujame o „kraju istorije“ pokazala njegovu bezvrednost, na kraju je i sam politikolog priznao da je pogrešio, a najviši svetski političari su ipak branili koncept pacifizma, umirivanja, odsustva tvrdoglavih antagonista na planeti.
Zapad postepeno prolazi kroz to. Prvo sa haubicama „tri sekire“, pa onda „gepardima“, a onda –Panzerhaubitze 2000, CEZAR, konačno dugo očekivani višestruki lansidni raketni sistemi HIMARS, MRLS M270, MARS II. Zahvaljujući zapadnoj vojnoj opremi, koja je imala mnogo bolje taktičke i tehničke karakteristike od sovjetsko-ruske, ukrajinski branioci su uspeli da prigrabe inicijativu, izvrse brojne briljantne operacije kontranapada i oslobode mnoge okupirane teritorije, uključujući regione Karkiv, Kerson i Luhansk.
Da, imali bismo zapadne tenkove, sve bi moglo da ide mnogo brže i efikasnije, i što je najvažnije – sa manje krvi. Međutim, do sada to nije bilo pitanje. Glavna kočnica je bila Nemačka. Savezni kancelar Olaf Šolc vrteo se kao zmija u tiganju, samo da bi se trzao od donošenja teške odluke. I bez toga – nema šanse. Na kraju svemu, to su nemački tenkovi Leopard 2 treba da postane osnova oklopne pesnice Oružanih snaga Ukrajine, koja bi se procepla kroz odbrambene redoubte okupatora. Međutim, Berlin ne samo da je odbio da sam obezbedi tenkove, već nije dao ni dozvolu za izvoz „Leoparda“ u Ukrajinu od strane drugih savezničkih zemalja.
Ukrajinci i njihovi istoumni ljudi u Evropi vrše pritisak na vladu Šolca sa svih strana. Posebno zbog toga, na društvenim mrežama organizovana je „leopard“ fleš rulja. Ljudi su svoje fotografije postavljali u leopard ogrtačima na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Na ulicama nemačkih gradova održane su performanse pod generalnim sloganom „Slobodni leopardi“. Pored toga, većina njih je pod kancelarijom vladine Socijaldemokratske partije Nemačke. Zaљto? Jer, drugi partneri koalicije nemačke vlade „na semaforu“ – liberali i „zeleni“ – prešli su na „vedru stranu“ i već su se zalagali za obezbeđivanje tenkova Ukrajini.
Samo su socijaldemokrate, na čelu sa Šolcom, odmarale. Zbog toga su se pojavile mnoge teorije zavere. Na primer, da, kažu, Kremlj ima snažan kompromis o nemačkoj kancelarki, kao nekada o njegovoj prethodnici Angeli Merkel. Stoga, Šolc nikada neće pristati na „oslobađanje leoparda“. Bilo je i optužbi da nemačke socijaldemokrate godinama podržavaju poslovanje sa Rusijom, pa se i dalje nadaju obnovljenoj saradnji sa Moskvom. Međutim, malo je verovatno da su te verzije imale pravi teren, posebno u odnosu na pozadinu ogromne vojne pomoći Ukrajini koju pruža Berlin. Ovo su haubice, i MLRS, i protivaviontne samohodne instalacije Gepard, najnoviji sistem protivdušne odbrane IRIS-T Itd. Ta pomoć procenjuje se na milijarde evra.
Ovde je razlog malo drugačiji. Lično, sklon sam tezi o nuklearnoj pretnji, radije čak i strahu od nje. Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja u Nemačkoj, društvo je podeljeno otprilike na pola između pristalica i protivnika tenkova. Za protivnike, glavni problem bio je strah da će Rusija, u nameri da uzvrati, izvršiti nuklearni napad na Nemačku. Verovali su (i još uvek veruju) da je davanje ukrajinskih tenkova koji bi ubili Ruse gotovo jednako ruskoj objavi rata. Znači neRukovodstvo Meka moralo je bar da postigne stvaranje „tenkovske koalicije“. To je tako, otići u Ukrajinu ne samo nemački Leopard, ali i američki AbramsBritanski Izazivaи, pa čak i francuski Lekler.
Najjači pritisak na Šolca izvršili su nato saveznici koji su već imali nemačke tenkove na raspolaganju Leopard 2. Oni su naveli da će predati borbena vozila Ukrajini, čak su nagovestili da će to učiniti zaobilazeći volju Berlina ako nastavi da se odmara.
Postojala je velika nada da će tokom redovnog sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, koji je održan 20. januara u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, Šolc odustati. Međutim, još uvek je oklevao. Srećom, kao što već znamo, ne zadugo. Odluka o tenkovima za Ukrajinu doneta je tri dana kasnije.
Tada je pomenuta „tenkovska koalicija“ postala činjenica, pa Šolc nije imao gde da se povuče. „Nemačko odbijanje sada ne samo da bi naškodilo Ukrajini, već bi povećalo neslogu u Alijansi. Nemačka vlada bi se diskvalifikovala kao pouzdan partner ne samo na polju oružane saradnje. Uz dozvolu za izvoz i sopstvene zalihe Leopard 2 Berlin je sprečio dalju podelu Zapada“, napisao je spoljnopolitički kolumnista uglednih nemačkih listova. Frankfurter Algemajne Cajtung Nikolas Busset.
Tenkovi su, moglo bi se reći, ujedinili Zapad. Odluka o slanju tenkova Abrams, Leopard, Challenger a možda i francuski Lekler u svakom slučaju, potrebna je vojna pomoć Ukrajini, a samim tim i učešće saveznika u sukobu, na novi nivo. Ovo je dokaz da je Zapad konačno odustao od pogrešne politike guranja Kijeva da pregovara sa eventualnim cenkanjem teritorija. U skorije vreme, takvi predlozi su se čuli prilično često i glasno. Sada, čak i takva „golubica mira“ kao što je Henri Kisindžer ide u prilog pobedi Ukrajine sa njenim pridruživanjem NATO-u koje je usledilo.
Tako je ova klizava pozornica prošla, nadamo se i neopozivo. Sada se jasno pojavljuje stav Zapada: obezbedićemo Ukrajini sve što joj je potrebno za pobedu, koliko god da nas to košta, bez obzira na opasnost koju nam predstavlja.
Na kraju svega, zašto se Vladimir Putin odlučio za ovaj rat koji je bio besmislen sa zapadne tačke gledišta. Zato što je bio ubeđen da će se prosperitetno korumpirana Evropa i Amerika plašiti da idu dalje od homeopatskih sankcija. Kao što je bilo 2014. Redovni gosti Kremlja bili su ubeđeni da su zapadni političari, s jedne strane, bili neverovatno prevareni, korumpirani (uključujući ruski novac), a sa druge strane užasno uplašeni vojnom snagom „druge vojske na svetu“.
Zapad je konačno dokazao da to nije slučaj. On se etablirao u mišljenju da „crvene linije“ koje je nacrtao Putin nisu ništa drugo do horor priča za onesvešćene. A Kremlj razume samo jezik moći. Zato mu se ova moć mora predstaviti ubedljivo i bez rezerve. „Tenkovska koalicija“ je bila ozbiljna prezentacija snage. Rusi se, kao đavo tamjana, plaše najnovijih zapadnih tenkova, pa se može predvideti da će njihovo puko pojavljivanje na bojnom polju izazvati paniku u redovima osvajača. Ali ne bi trebalo da se zadržavaš na ovome.
Sledeći sastanak u formatu „Ramštajn“ zakazan je za 14. februar. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Ditro Kuleba izrazio je nadu da će ovaj sastanak postati „avion“.
