Prošlog proleća Bugarska je tajno podržavala Ukrajinu kada vojska nije imala gorivo i municiju sovjetskog kalibra potrebnu u ratu protiv Rusije. Zbog fragmentacije unutrašnje politike i proruskog osećanja bugarske elite, rukovodstvo zemlje moralo je da pokaže da ne naoružava Ukrajinu, piše u sredu, 18. januara, Forbs Ukrajina sa referencom na nemačke novine Welt.
Prema istrazi, Kiril Petkov, koji je bio bugarski premijer na početku rata, suočio se sa snažnim otporom pro-kremljskog političara, uključujući i njegove koalicione partnere. Čak je morao da otpusti svog ministra odbrane jer je ponavljao ruske narative o ratu, posebno, na to nazvao „specijalnom operacijom“. Petkov se javno trudio da umanji značaj svakog mišljenja da će Bugarska, uprkos značajnim zalihama oružja iz sovjetskog doba, naoružati Ukrajinu. Zbog toga je zvaničan stav Bugarske o ratu doveo do činjenice da je zemlja stavljena u par sa Mađarskom Viktorom Orbanom. Međutim, Petkov i ministar finansija Asen Vasilijev, sada opozicioni političari koji žele da se vrate na vlast na predstojećim izborima, govorili su o pravoj ulozi Bugarske.
«Prema našim procenama, oko trećine municije potrebne ukrajinskoj vojsci u ranoj fazi rata došlo je iz Bugarske„, rekao je Petkov u komentaru za Velt.
Pored toga, Bugarska je postala jedan od najvećih izvoznika dizel goriva u Ukrajini. Prema Vasilijevim rečima, u određenom periodu obuhvatila je 40 odsto potreba Ukrajine. Ništa manje nije važna ni činjenica da je dizel gorivo koje je Bugarska snabdevala Ukrajinom prerađeno iz ruske sirove nafte u rafineriji nafte na Crnom moru, koja je u to vreme pripadala ruskoj kompaniji Lukoil.
Ukrajinska vlada potvrdila je ovu verziju događaja. Ministar spoljnih poslova Ditro Kuleba rekao je da je u aprilu prošle godine Ukrajini pretila nestašica municije.
«Znali smo da u bugarskim skladištima ima velike količine neophodne municije, pa me je predsednik Volodymyr Zelenskyy poslao po neophodne materijale„, rekao je on.
Kuleba je naglasio da nije u pitanju direktno pružanje vojne pomoći Ukrajini, »nego o činjenici da su ukrajinske kompanije i kompanije iz zemalja NATO- a u stanju da kupe ono što im je potrebno od bugarskih dobavljača». Prema informacijama dostavljenim Veltu, zalihe su platile Sjedinjene Države i Velika Britanija.
Treba napomenuti da zvanično Bugarska nije pružila vojnu pomoć Ukrajini. Bugarski parlament je prošle godine glasao za pružanje vojne pomoći Ukrajini, istovremeno klasifikujući listu te pomoći. Dve proruske stranke, Renesansa i Bugarska socijalistička partija, prvo su tražile da predsednik Rumen Radev stavi veto na tu odluku, a potom se žalio Ustavnom sudu po tom pitanju.
