„Ideš li u Berlin na duže vreme?“
– Ja sam na PPJ.
– Da li ste želeli da kažete za stalni boravak?
– Ne, to je na PPJ – „sve dok je Putin živ“.
Takav dijalog između dva ruska emigréa preneo je u razgovoru jedan od mojih kolega novinara iz Nemačke. U Rusiji su se ponovo pojavili njihovi „ne-povratnici“, kao u vreme Sovjetskog Saveza. Ljudi koji znaju da kada se vrate u Rusiju rizikuju da odu u zatvor, na primer, na osnovu članka o kompromitovanju vojske. Da bi se ovo uradilo, dovoljno je samo nazvati rat ratom. Ili, ne daj Bože, da progovori protiv rata, koji Rusija navodno ne vodi, prema zvaničnoj verziji Kremlja, jer sprovodi „SVO“ („specijalna vojna operacija“). A optužiti ruske vlasti za oslobađanje rata je već zločin na nivou izdaje.
Najpoznatiji ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni nekako je bio siguran da se Putinov režim neće usuditi da ga baci iza rešetaka. Zato se vratio iz Nemačke u domovinu. A režim se čak veoma nasmejao, i dugo ga posadio u koloniju, barem PPJ-u.
Ali kada će umreti? Medicina Kremlja je u stanju da podrži ruskog lidera dugo vremena, ako ne u aktivnoj državi, onda bar u živoj državi. Međutim, nedavno je zazvonilo optimističko zvono. Šef odbrambene obaveštajne službe Ukrajine Kirilo Budanov dao je intervju američkom TV kanalu ABC vesti, u kojoj je, posebno, govorio o Putinovoj ozbiljnoj bolesti.
„Bolestan je veoma dugo. Sigurna sam da ima rak. Mislim da će umreti veoma brzo. Nadam se da će vrlo brzo… Mi to samo znamo – od ljudi, iz izvora“, uverava šef ukrajinske obaveštajne službe.
Još jedna izjava o Putinovoj neminovnoj smrti data je u novoj knjizi ruskog pisca i takođe emigra „non-returner“ – Borisa Akunina, ili Grigorija Čhartyshvilija. U našoj publikaciji se već pominje da je nedavno objavljena njegova sveža priča „Đavolji advokat“. Priča-prognoza, u isto vreme i upozorenje na priču.
Autor ne daje ni ime ni ime ruskog diktatora. U knjizi je predstavljen kao „Nacionalni voрa“. Generalno, autor u priči direktno imenuje samo jedan lik – Evgenija Prigožina. Mnogi optuženi dobijaju imena koja je lako povezati sa stvarnim ljudima, na primer, propagandisti Rudolfu Solovjejkiku, TV moderatoru Vladimiru Runneru, TV producentu Ernestu Kostantinovu, portparolki Zahri Marievi, bivšem predsedniku Vedmedevu, itd.
Već pomenuti Aleksej Navaljni u priči postao je Mendeli. Ovde se čita nagoveštaj Nelsona Mendele, jer u priči Mendelni, nakon odsluženja odsluženja dužnosti, Mendelni jeste postao novi ruski predsednik.
Međutim, Mandelija je ubrzo pretukao iskusniji, a što je najvažnije mnogo podmukliji političar iz stare garde Kremlja – Vladislav Sergejevič Homečenko, bivši vicepremijer predsedničkog kabineta. Иiji prototip se uzima kao osnova? To je više kolektivna slika. Sadrži malo (ili možda ne malo) od Vladislava Surkova, malo od Vladimira Medinskog, od Dimitrija Kozaka i drugih po meri vernih „ađutanta njegove ekselencije“.
Autor asocira na predsedavanje Mandelnijem sa obnovom demokratskog puta, sa povratkom da se suoči sa civilizovanim svetom. Slobodna štampa, javne organizacije ponovo su počele da rade, u zemlji se održavaju pošteni i pošteni izbori. Zahvaljujući ovim demokratskim izborima, isti inicijator najkrvavijih koraka prethodne ruske vlade, Homečenko, vraća se na vlast.
Kako je uspeo – neću biti potpuno spojler, jer će neko želeti da pročita „Prokletog advokata“. Evo samo citata iz Homečenkove izjave upućene zapadnom svetu:
„Moja baklja je crveno dugme. Da, rakete neжe poleteti, ali nuklearno punjenje жe eksplodirati. Vetrovi će širiti radijaciju na sve strane sveta. Amerika verovatno neće ći u Ameriku, ali stara Evropa je gotova. Umrećemo, ali i ti ćeš. Spasio sam svet od nuklearne katastrofe, ali ako je potrebno, uništiću ga.“
Zašto sam citirao baš ovaj isečak? Jer u njemu je upozorenje Barisa Akunina suzbijeno. Njena suština leži u činjenici da je nemoguće ostaviti Rusiji bilo kakvu šansu da obnovi vlast. Moramo zaustaviti ove smešne razgovore o „očuvanju Putinovog lica“ jednom za svagda. Prvo, međunarodna progresivna zajednica mora da obezbedi potpunu i perempantiиnu pobedu nad Rusijom. Tada svi ruski lideri koji učestvuju u izbijanju rata moraju biti prebačeni u međunarodni tribunal, u Hag, Nirnberg, Strazbur – bez obzira na to što se održi pravedno, ali rigorozno suđenje. Neophodno je jednom za svagda da se otme smrtonosna žaoka u Rusiji, to jest da bi se izvršila njena potpuna denuklearizacija. Zatim uspostaviti međunarodnu kontrolu nad svojim snagama bezbednosti i odbrambenim kompleksom. Ovde je nemoguće ne složiti se sa Budanovim, koji je u pomenutom intervjuu rekao: „Teroristička zemlja koja je vimAhs nuklearni pajser na sve i preti svima, nije režim koji ima etičko ili političko pravo da kontroliše oružje za masovno uništenje.“ Ako se sve to ne uradi, onda će pre ili kasnije Rusija krenuti putem osvete. A novija istorija Ruske Federacije je jasan dokaz za to.
U priči Barisa Akunina „Nacionalni vođa“ umrla je neočekivana, ali prirodna smrt, uhvaćen je udarcem baš tokom dosadne, mnogo sati prave linije. Ali ne bi trebalo, u iščekivanju pobede, da se nadamo proviđenju. Morate da pobedite bez obzira da li je Putin živ ili mrtav. Jer, kako je s pravom istakao rusko-američki istoričar i publicista Jurij Felštinski, „Rusija ima 200 Putina koji čekaju da zamene sadašnjeg“. Tako da nam to ide naљe.
