Ruske vlasti počele su aktivno da ugrađuju sisteme protivraketne odbrane na krovove glavnog grada agresorske zemlje Ruske Federacije – Moskve. Tako Kremlj intenzivira svoje napore da predstavi rusku invaziju na Ukrajinu kao egzistencijalni rat i da stvori informacione uslove u društvu za dugotrajni rat u Ukrajini, uvereni su analitičari Amerikanaca Institut za proučavanje rata (ISW).
Analitičari su primetili da su poslednjih dana izvori i društveni mediji podelili slike na kojima se vidi da su sistemi protivdušne odbrane postavljeni na krov zgrade ruskog Ministarstva odbrane u Moskvi i drugim mestima u blizini grada. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov odbio je da komentariše slike, a poslanik Državne dume Jevgenij Lebedev nazvao ih je lažnim.
Istovremeno, neki ruski propagandni blogeri reagovali su na te slike sa zadovoljstvom, rekavši da će „Muscovites konačno saznati da je Rusija umešana u težak rat u Ukrajini“.
Voenkov i Dmitrij Peskov komentarisali su osoblje sa postavljanjem mogućih sistema protivraketne odbrane na administrativne službe u Moskvi i za deset kilometara od rezidencije Putina. Na snimku sa telegramskih kanala, građevinska dizalica ide na naslovnu stranu ZRPK „Pantsir-S1“.https://t.co/hfNaHo2WKd pic.twitter.com/tPgf3ENVJT
— Curenje medija (@MedialeaksRu)
20. januara 2023.
Analitičari su primetili da raspoređivanjem sistema protivraketne odbrane u Moskvi Kremlj želi da stvori slike podsećenja koje prikazuju rat kao opasniji za rusku javnost. Međutim, ISW smatra da je malo verovatno da će Ukrajina gađati Moskvu.
Tako bi plasman protivdušne odbrane na krov zgrade Ministarstva odbrane Ruske Federacije mogao da ukaže na pokušaje podrške jačanju informacionih operacija za pripremu ruskog unutrašnjeg informativnog prostora za dugotrajni rat u Ukrajini i dalje žrtve.
Šta se zna o sistemu protivraketne odbrane „Pantsir-S1“?
Ovaj protivavioni raketni kompleks stvoren je za protivdušnu odbranu malih javnih i vojnih objekata. Uglavnom se koristi za blisko pokrivanje, kao i za podršku drugim sistemima protivraketne odbrane za odbijanje velikih vazdušnih napada.
Prema navedenim karakteristikama, on je u stanju da istovremeno puca na četiri vazdušna cilja na udaljenosti do 20 kilometara i na visini do 15 kilometara. Maksimalna brzina pogođenih ciljeva je 1000 metara u sekundi, to je otprilike tri brzine zvuka, tvrde projektanti.
Međutim, kao što je prava borba pokazala, ispostavilo se da su karakteristike „Pantsirya“ u velikoj meri precenjene.
Još 2012. godine, na naučno-tehničkoj konferenciji ruskog Ministarstva odbrane i Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, autori izveštaja o efektivnosti Pantsir-S1 ukazali su na brojne njegove ozbiljne nedostatke. U izveštaju se posebno navodi da su pravi rezultati testova gađanja pokazali nisku sposobnost kompleksa da puca na ciljeve koji manevrišu i lete sa parametrom kursa od preko 2-3 kilometra.
Takođe nije potvrđena mogućnost gađanja ciljeva koji lete brzinom većom od 400 m /s, kao i da je maksimalni domet paljbe od 20 kilometara obezbeđen na vazdušnim ciljevima koji lete brzinom ne većom od 80 m /s.
Tokom aktivne faze ruske vojne operacije u Siriji, Pantsir-S1 je pokrivao rusku vazduhoplovnu bazu u Hmeimimu i ostavio dvostruki utisak. U Siriji se ispostavilo da Pantsir nije video ciljeve male veličine i male brzine, koji uključuju vojne UAV-ove.Njegova efikasnost nije premašila 19%.
Moguće je da je kompleks od tada finalizovan. Početkom januara 2018. godine, delujući u saradnji sa drugim protivaviontskih raketnih sistema Tor-M2, Pantsir je pokazao dobre rezultate kada je odbijao veliki napad bespilotnim letelicama. Rusko ministarstvo odbrane je navelo da je tada Pantsir oborio 7 neprijateljskih bespilotnih letelica, drugih 6 su presrele jedinice za elektronsko ratovanje, piše Ukrajinska vazduhoplovna služba.
Prema informacijama iz otvorenih izvora, pre početka rata sa Ukrajinom, ukupno 116 kompleksa Pantsir-S1 bilo je u službi ruske vojske, što je gubitak najmanje 12 njih tokom neprijateljstava. Prema nezvaničnim podacima, gubici su iznosili više od 30 jedinica.
