Na početku rusko-ukrajinskog rata 2014. godine, Dmytro Bublyk, stanovnik Lviva, dobrovoljno se prijavio za vojnu registraciju i kancelariju za upis. Od tada je služio u 24. odvojenoj mehanizovanoj brigadi nazvanoj po kralju Danijelu, koji već osam godina rata herojski obuzdava neprijatelja u najtežim predelima fronta. U civilnom životu, Dimitrije je radio u firmama za obezbeđenje. „Gde je oružje, i ja sam“, kaže on o sebi.
Od 2014. godine, Ditroova jedinica se žestoko bori u Donbasu – za naselja Vergunski Rozizd, Metalista, Vesela Gora, Ščastja, Marinka. Sa poиetcima rata punih razmera za Popasnu i Bakhmut. Tokom bitaka, njegova kompanija je uništila veliki broj Rusa i njihovu opremu.
Predsedničkim dekretom u decembru, 33-godišnji komandant motorizovanog pešadijskog voda Dmitrij Bublik Dodeljen titula Heroja Ukrajine sa nagradom Orden Zlatne zvezde. uspeli smo da komuniciramo sa Herojem, koji je sada na najtoplijoj tački fronta, o izgledima za kraj rata i njegovim najvećim željama za ovu godinu.
24 brigada je uvek bila u najtežim bitkama i u najbitnijim tačkama fronta, od 2014. Kako bi to uporedio, šta se tada desilo i daŠta sad?
Vojska je 2014. podignuta, stavljena na noge, koliko su mogli – sama vojska, dobrovoljci, obični ljudi. Svako je dao sve od sebe. Tada nije bilo isto kao sada, kada se aktivnije sprovode ofanzivne akcije.
Ruska potpuna invazija na Ukrajinu samo je ojačala ukrajinski narod. Godine 2014. postojao je zapad i istok. I sada su se ljudi ujedinili izuzetno mnogo. Kao što je „istok i zapad zajedno“ nekada pisao, ovo se manifestovalo tek sada – tokom invazije punih razmera.
Da li si pretpostavljao, љta жe biti tako veliki rat?
U 2014-2016. godini, kada je postojao ATO, sprovedena su aktivna neprijateljstva. Da smo tada imali istu podršku kao u ovom trenutku, stigli bismo do naših granica do 2014. Ali onda su podigli vojsku na noge, učinili sve što je bilo moguće da neprijatelj ne ode dalje.
U stvari, nisam mislio da жe biti invazije i tako aktivne borbe. Ali morali smo da budemo spremni za to. 24. februara, pronađen sam u Oleksandrivki u regionu Luhansk, gde se nalazila naša jedinica.
33-godišnji heroj Ukrajine, stanovnik Lviva Dmytro Bublyk
Kako bi Rusi opisali metod ratovanja? Treba li ih potceniti?
Neprijatelj mora biti pravilno procenjen. U Popasni je bilo tako da smo ih stavili 10, a veж je bilo 20. Prošli su kroz njihove leševe. U njima se to radi po principu „neophodno je, onda je neophodno“. I po koju cenu, nikoga nije briga. Delujemo adekvatno i odlučno.
Toliko godina rata, što je vama lično bilo najteže odKroz šta ste sve imali da prođete?
Kada sam došao 2014. godine, bio sam jednostavan vojnik – AGS nišandžija (easel automatski bacač granata), kasnije sam bio komandant divizije, glavni narednik čete, vršilac dužnosti komandanta čete, komandir voda. Prešao je sa običnog vojnika na takvu poziciju.
Najteže mi je bilo da vodim i razumem ljude u mojoj potčinjenosti. Takođe, činjenica da gubite svoje voljene sa kojima ste sedeli u istom rovu, jeli iz jedne činije i tako dalje.
Rat se nastavlja, kao i mobilizacija. Šta bi mogao da kažeš muškarcima, koji se kriju od poziva?
Da vam kažem jedan primer. Imao sam jednu mobilisanu u Popasni. Uveče, kada se smračilo, dogodila su se određena neprijateljstva, neprijatelj se malo smirio. Dovedu mi mobilisani čovek i kažu: ne želi da puca, ne želi da izađe iz iskopine – plaši se. Poиeo sam da priиam sa njim. Rekao je, „Odlazio sam, predat mi je poziv i ovde sam.“ Pitam, „Zašto si ovde?“ On odgovara: „Ne znam, verovatno ću umreti ovde.“ Ja kažem, „Prvo, nemoj umreti. Drugo, imate porodicu – ženu, decu. Da li zaista želite da dođu kod vaše porodice, da ih maltretirate?“ „Ne, ne ћelim.“ Veoma sam strog prema ovome i odgovorio sam veoma oštro svima kada su ljudi odbijali da pucaju na mene, da drže pozicije.
Onda mu kažem: „Uzmi se pored jaja i budi muško!“ Došao si da zaštitiš, pre svega, svoju porodicu, domovinu.“ A u našem vodu su bila dva ženska lekara. I razumete, posle toga on izjavljuje sa njima: „Ja sam čovek!“
Druga pričaBio sam u Goldenu. Doљao je mobilisan iz Kijeva. Dovedu ga kod mene i kaћu: on se plaљi. Poиnem da priиam sa njim, „Da li razumete razliku izmeрu pucanja iz 10 jurišnih puљaka, i kako 15? Da li želiš da tvoj prijatelj koji je pored tebe sa desne ili leve strane umre? Da li želiš da dođeš u Kijev i maltretiraš svoju porodicu?“ I sve je sluљao i rekao mi: „Bolje bi ti bilo da me upucaљ nego oni.“ Moji nervi su tada odustali… Ali ne brini, živ je, dobro je .Smjesni se).
Mnogi neće moći da izbegnu rat. Ljudi koji se kriju od poziva ne poštuju svoju porodicu, državu. Takav čovek pokazuje svima da ne želi da štiti svoje najbliže.
Dmitrij Bublik sa bratom na frontu
U novogodišnjim željama, svi Ukrajinci su jedni drugima poželeli pobedu. Kakva su tvoja osećanja, šta nas čeka u 2023. godini?
Nadajmo se da жe se sve stvarno smiriti. Ako Rusnya toliko želi, dobiće još veće gubitke. Mislim da жe da odu. Vremenom će Krim i Donbas biti vraćeni. Pomoжi жemo im sa ovim.
Tvoja glavna ћelja za ovu godinu?
Posle 24. februara, toliko mojih prijatelja sa kojima sam služio od 2014. godine je umrlo. Naš bataljon je primio prvi udarac blizu Popasne. Ima i mnogo ljudi koji su u zatočeništvu, o njima se sada ništa ne zna. Ћelim da se vrate svojim porodicama.
Većina boraca posthumno dobija titulu heroja Ukrajine. Ti si među njima, koji je dobio najvišu nagradu u životu. Šta vam znači ova nagrada?
Kada mi je rečeno da ću dobiti takvu nagradu, bilo je lepo. S druge strane, po koju cenu sam dobio ovoliku nagradu?! Po koju cenu sam to zaslužio… Izuzetno visoka cena. Uradio sam sve što sam mogao. Pre svega, pokušao je da zaštiti svoje podređene. Nakon što su poginuli komandir čete i zamenik komandanta bataljona, bilo je izuzetno teško.
