Ukrajinski branioci su 13. aprila uspeli da pronađu i dobiju zastavu ruske Crnomoske flote „Moskva“ raketom „Neptun“ zbog lošeg vremena i arogancije ruskih mornara. Ovo je navedeno u publikaciji »Ukrajinska Pravda„, objavljeno ujutru 13. decembra — osam meseci nakon što je ruska krstarica potonula. Autor materijala tvrdi da je u cilju pripreme materijala obavio desetine intervjua sa ljudima iz ukrajinske vojne sfere i izvadio fotografiju istorijskog lansiranja raketa u pravcu ruske krstarice.
Kako se navodi u tekstu, 13. aprila ruska raketna krstarica „Moskva“ stajala je u Crnom moru oko 120 kilometara od obale. Ukrajina u vreme ruske invazije nije imala radare preko horizonta, a konvencionalni radari ne mogu da pokažu ciljeve na takvoj udaljenosti. Osvajači su to znali, pa su se osećali prilično sigurno.
Međutim, oko 16 časova 13. aprila, operater kompleksa Neptun dobio je veoma neočekivane podatke – konvencionalni radar je pokazao veliku metu na oko 120 km od obale. Objekat ove veličine u ovom sektoru Crnog mora mogla bi da bude samo krstarica Moskva.
Ukrajinski raketni naučnici kažu da je sama priroda pomogla da se vidi neprijateljska meta. Kako su objasnili, zbog činjenice da je iznad mora bilo gustih oblaka, signal sa radara se reflektovao od njih do površine vode, a od vode nazad do oblaka – i u takvom hodniku radar je iznenada završio sve do „Moskve“.
Rusi su bili toliko uvereni u svoju nepristuknost ukrajinskim snagama da, prema rečima sagovornika publikacije, verovatno nisu aktivirali ni sisteme protivraketne odbrane. Iako se čak i protivdušna odbrana uključila gotovo da ne vidi ukrajinsku raketu niske brzine, jer ona leti iznad same vode.
Zapadni mediji objavili su svoje verzije poraza „Moskve“. Neki su napisali da su koordinate mete Ukrajini navodno potvrđene u evropskom centru NATO- a, drugi – da je američki izviđački avion P-8 „Posejdon“ iskorišćen za ispunjenje zahteva Ukrajine, koja je obezbedila tačne koordinate. Međutim, sagovornici u vojnim krugovima, koje je intervjuisao autor članka, kažu da su i sami Ukrajinci u stanju da reše takve probleme neverovatne složenosti, kao i da je ruska planina gvožđa od 120 metara stalno viđena i zabeležena uz pomoć satelita. Kao, problem nije bio da se naрe „Moskva“, veж da se dobije. Međutim, 13. aprila ruska krstarica je iznenada ušla u zonu uništenja ukrajinskih raketa. I čim je ovo snimljeno, dva Neptuna su odmah oslobođena.
Prema rečima sagovornika, najinteresantnija faza operacije počela je neposredno nakon što su rakete pohrlile na more. Neptuni su morali da pokriju razdaljinu do cilja za oko 6 minuta. Međutim, niko nije znao da li udaraju, jer su operateri Bajraktara odbili da izlete da provere pogodak: neće videti ništa iznad oblaka, a pod oblacima će biti 100 posto oboreni.
Vojska je shvatila da su Neptuni pogodili metu kada se „Moskva“ iznenada pomerila i pokušala da se sakrije iza „Bojko kula“. Takođe i zato što su četiri broda pohrlila na brod ruske flote istovremeno sa različitih strana. Međutim, tada je na moru počela neočekivana oluja, a bilo kakve spasilačke operacije postale su veoma teške.
Kada je ukrajinska vojska shvatila da je remorker napustio Krim za Moskvu, postalo im je očigledno da je situacija na kruzeru kritična.
Rusija je zvanično potvrdila smrt kruzera Moskva u večernjim satima 14. aprila. Istovremeno, tvrde da je kompletna scenografija eksplodirala na brodu.
