Zbog potpune invazije Rusije, 2022. je postala jedna od najtežih za ekonomiju Ukrajine. Prema podacima Narodne banke, kao rezultat rata krajem godine, inflacija će dostići oko 30 odsto, ali će sledeće godine značajno usporiti.
U petak, 9. decembra, „Advokatska kancelarija „HD Partners“ održala je završnu stratešku sednicu Foruma Zapad, tokom koje su stručnjaci analizirali kako je ekonomsko tržište Ukrajine preživelo 2022. godinu i predvideo nove izazove za narednih nekoliko godina. snimljeni smo kao najvažniji sa strateške sednice Foruma Zapad, koju je emitovao sajt »Vaš grad».
***
Koji je model ukrajinske vojne ekonomije?
Prema rečima Tatjane Sitnjak, predstavnica GfK Instituta za istraživanje tržišta, svetska istorija je više puta prošla lekcije vojne ekonomije. Na primer, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ceo sektor ekonomije se mobilisao i radio za potrebe vojno-odbrambenog kompleksa. Međutim, nijedan od prethodnih modela nije sličan ekonomskom tržištu u uslovima rata u Ukrajini.
Najviše od svega, rat je pogodio sektor proizvodnje i snabdevanja, logističke veze, posebno zbog blokiranja morskih luka, kao i ljudskih resursa i kritične infrastrukture, posebno energije.
„Morski transport činio je 70 odsto ukrajinskog izvoza. To je, u stvari, celokupan glavni ukrajinski izvoz“, rekla je Tetiana Sitnik.
Da bi izložila ukrajinsku vojnu ekonomiju, ona navodi model koji je predložio ekspert Lyubomyr Shavalyuk. Ovaj model omogućava podelu ukrajinske ekonomije na dva kruga: civilnu i vojnu. Ovi krugovi se ukrštaju, ali postoje paralelno.
„Sada imamo takvu situaciju da Oružane snage Ukrajine odbijaju neprijatelja, posao radi i prilagođava se, a vlada ima diplomatski front“, dodaje ekspert.
Među rizicima takvog modela vojne ekonomije ona navodi deindustrializaciju, s obzirom da su mnogi proizvodni kapaciteti pretrpeli posledice granatiranja, budžetskih deficita, manjka radne snage i odliva stanovništva. Međutim, ističe ona, rat će dovesti do velikih strukturnih promena, uključujući de-oligarhizaciju, sve veći značaj industrijskog poslovanja srednje veličine i diversifikaciju logistike.
„Ukrajina je 2022. godine uspela da održi makroekonomsku stabilnost u uslovima rata i prevaziđe gašenje i odliv ljudi velikih razmera, zapravo vraćajući te procese nazad“, rekao je Volodimir Kuzio, predstavnik Banke Lviv.
On napominje da je Narodna banka ispravno reagovala na izazove rata. NBU je posebno uspela da izbegne brz pad hrivnije i smanjenje rezervi zlatnog i deviznog fonda.
Kako je preživeo ukrajinski biznis 2022?
„Najteži izazov za biznis bio je održavanje emocionalne stabilnosti tima. U takvim slučajevima, po mom iskustvu, mnogo više truda zahteva postavljanje pravih zadataka i izgovaranje: proći ćemo kroz sve, učinićemo sve, objavićemo nove proizvode. Međutim, činjenica da je zemlja preživela sa takvom spoljnom intervencijom daje razlog za oprezni optimizam u pogledu prognoziranja rasta sledeće godine“, rekao je Volodimyr Glashchenkov, organizator foruma.
Prema rečima Tetiane Sitnjak, posle pandemije koronavirusa 2020. godine, ukrajinska preduzeća su počela ubrzano da rastu. Međutim, posle potpune invazije, preduzetnici su se suočili sa novim izazovima – rat ne dozvoljava ne samo da se razvija, već i da skalira posao.
Prema istraživanju preduzetnika, posle 24. februara većina njih je smanjila svoje aktivnosti, ali nastavljaju da rade i samo 9 odsto je potpuno prestalo da radi. Drugih 5 odnosno 6 odsto promenilo je zanimanje i ušlo na nova tržišta.
„Generalno gledano, poslovanje u proseku ukazuje na pad od 49 odsto. Radi se o korišćenju kapaciteta. Ako uzmemo prognoze NBU o padu BDP-a, koji iznosi 33-37 odsto, onda je to zapravo čak i pod onim uslovima koji nisu tako loša cifra“, rekla je Tetiana Sitnik.
Najgora situacija je na onim teritorijama koje su bile okupirane ili gde su se aktivna neprijateljstva nastavila. Sektor trgovine i industrije je najviše propatio. Najbolja situacija na tržištu usluga.
Sami predstavnici biznisa imenovani su među najuticajnijim posledicama rata kao opšti pad potražnje za proizvodima, zaustavljanje ili prekid snabdevanja, povećanje troškova logistike i sirovina, nedostatak sredstava za nastavak poslovanja, dugovanja kupaca i kupaca, kao i gubitak kupaca.
Tetyana Sytnyk napominje da čak i u uslovima rata ukrajinsko poslovanje uspeva da se prilagodi novim realnostima – traži nove načine da nastavi svoje aktivnosti u ovim uslovima.
„Trenutak poslovne adaptacije na nove realnosti bio je povezan sa prelaskom iz neizvesnosti u rizike, a kada postoji veće razumevanje kako se to dešava, gde se gubici mogu pretrpeti, onda se pojavljuju strategije za minimiziranje tih gubitaka. U svakom slučaju, to vam omogućava da malo pomerite horizont planiranja“, kaže stručnjak za istraživanje tržišta.
Međutim, stručnjak kaže da, uprkos adaptaciji, poslovanje i dalje ima veliku potrebu za investicijama. Najmanje polovina ispitanika navela je da su im najpotrebnije investicije za poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga, pokretanje novih vrsta proizvoda, digitalnih tehnologija i izgradnju novih proizvodnih pogona.
Šta čeka ukrajinsku ekonomiju u narednih nekoliko godina?
Prema Volodymyru jer će se, u narednim godinama, struktura ukrajinske ekonomije značajno promeniti i ključni tržišni igrači biće mala i srednja preduzeća koja će „oterati“ ekonomiju zemlje.
On vidi izglede za dinamičan ekonomski razvoj u zapadnoj Ukrajini, zahvaljujući značajnim investicijama partnerskih zemalja.
„Narodna banka u 2022. predviđa pad BDP-a za trećinu, ali sledeće godine, prema rečima eksperata, situacija bi trebalo da se popravi. Postepeni oporavak nastaviće se 2023-2024 zahvaljujući međunarodnim donatorima“, kaže on.
Inflacija se sledeće godine očekuje na 20 odsto, uz logično očuvanje diskontne stope od 25 odsto. Volodymyr Kuzio napominje da je globalna inflacija pogodila ne samo Ukrajinu. Javlja se u većini razvijenih zemalja sveta, posebno u EU ova cifra je 10 odsto, a u SAD – 8,2 odsto
Artem Ščerbajna, menadžer imovine Konkord Kapitala, veruje da će sledeće godine Međunarodni monetarni fond (MMF) podstaći NBU da podigne dolar kako bi ga približila tržišnim uslovima. Međutim, ističe on, ako stopa poraste, to će se desiti u prvom kvartalu ove godine i ona će se čuvati na oko UAH 42.
„Sa ekonomske tačke gledišta, to je čak korisno za Ukrajinu, jer unutra privlači valutni resurs. Moramo razumeti da nema šanse za revalorizaciju u naredne dve godine. Stoga, jedino što će nas podržati je infuzija međunarodnih partnera“, smatra ekspert.
Ekspert predviđa i da bi zbog odliva stanovništva vremenom moglo doći do nestašice radne snage u Ukrajini, pa bi vlasti već trebalo da razviju opcije kako da privuku strane radnike da rade u Ukrajini.
„Ukrajina bi već trebalo da stimuliše otvaranje tržišta za strane radnike ovde. Ukrajina je uvek bila donator radne snage, ali u takvoj situaciji moramo postati zemlja u koju oni žele da dođu, potreban nam je rad“, dodaje ekspert.
Artem Ščerbajna zaključuje da takođe ne treba očekivati brz nastavak izvoza i, naprotiv, biti spreman da Ukrajina postane zemlja zavisna od uvoza u narednim godinama, što će takođe izvršiti pritisak na devizni kurs.
Takođe, napominje on, IT industrija će rasti i postaće možda najveći poreski obveznik. Umesto toga, država Ukrajina će investirati u preradu, alternativnu energiju i vojnu industriju.
„Posle rata, Ukrajina će prestati da bude transportno čvorište između istoka i zapada, na kojem je zaradila novac. Ekonomija će postati više uslužna, a ne industrijska, a to je kvalitet, to jest bićemo manje zavisni od fizičko industrijskih kompanija“, dodao je Artem Ščerbajna.
