Rat u Ukrajini promenio je javno raspoloženje u Norveškoj i na Islandu. Tamo su organizovane mnoge demonstracije protiv ruske invazije. U javnoj raspravi u obe zemlje preovlađuje mišljenje da treba da teže integraciji sa Evropskom unijom. Pitanje članstva postalo je relevantnije nego ikada.
Najveća podrška članstvu u EU primećuje se među mladim Norvežanima i Islanđanima. Prema vođi organizacije mladih norveških konzervativaca Unge Høyre Oli Svennebi, saradnja na polju klime i energetike u budućnosti će dovesti do članstva zemlje u Evropskoj uniji. Pored toga, među mladima, evro-zajednica se više ne povezuje samo sa komercijalnim partnerstvom, već sa organizacijom koja promoviše mir i demokratske principe koji nisu u suprotnosti sa opštim principima norveške politike. Za zrele i starije osobe u obe zemlje, EU je organizacija koja može nepovoljno da utiče na bogaćenje države. Drugi problem je ribolov, koji je jedan od najvažnijih sektora ekonomije Norvežana i Islanđana.
Norveški gas kao odlučujući faktor
U Norveškoj je 1994. 47,8 odsto birača podržalo je pridruživanje zemlje Fjorda EU, 52,2 odsto – protiv. Razlog za ovakav rezultat bilo je potpisivanje Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) 2. Dokumentom je obezbeđeno slobodno kretanje ljudi, industrijskih proizvoda, usluga i jednoobraznih pravila konkurencije između zemalja Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) uz istovremeno održavanje nacionalne kontrole nad izvorima energije. Norveška je zadržala pravo da zadrži sistem ograničenja za sticanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Norveška generalno ima pozitivnu percepciju sporazuma sa EEA, iako njeni protivnici smatraju da ovaj vid saradnje između EU i Norveške počinje da iscrpljuje njene mogućnosti i da ga je potrebno promeniti.
Prema EEA, Norveška bi želela da stekne veću slobodu u regionalnoj politici, zaštiti životne sredine ili javnom prevozu. U oktobru 2022. godine, organizacija je osnovana NOREXIT, koja smatra da sporazum slabi norvešku vladu i zato se zalaže za brz izlazak iz Evropskog ekonomskog prostora, kao i za izgradnju trgovinskih odnosa sa EU na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini iz 1973. godine, kojim se regulišu odnosi sa zemljama zajednice kroz bilateralne sporazume. Prema vođi NOREXIT Patter Ekrol’s Thor, EEA Sporazum je pretnja norveškoj demokratiji.
Pozicije političkih grupa u Norveškoj se razlikuju. U zemlji fjordova, vladajuća Laburistička partija nije zauzela jasan stav po tom pitanju, ostavljajući prostor za debatu, kao i Zelena stranka. U Stortingu, norveškom parlamentu, dominiraju protivnici pristupanja Norveške EU. Samo dve sile otvoreno zagovaraju članstvo – Konzervativna partija i Liberalna partija, koje sada vode u anketama. Drugih pet političkih snaga protivi se članstvu, objašnjavajući svoj stav uglavnom zaštitom norveških ribara i prirodnih resursa.
Vođa organizacije Nei do EU (Ne u EU) Roj Pedersen naglašava da je Norveška zemlja bogata naftom i gasom, a ulazak u EU znači situaciju u kojoj će biti neophodno mnogo više deliti resurse sa drugim zemljama. A za građane prioritet je i zaštita norveške ribe, poljoprivrede, nafte i norveške krune.
Do nedavno je Norveška viđena kao manji igrač u integrisanoj Evropi, ali je od februara 2022. njen značaj za EU značajno porastao, jer je postala najvažnija karika na putu ka nezavisnosti kontinenta od ruskih sirovina. To je priznala Ursula von der Leyen 23. februara, dan pre invazije: „Odlučni smo da postanemo nezavisni od snabdevanja gasom iz Rusije. Norveška je pouzdan snabdevač gasom, uvek možemo računati na vas ako je potrebno. […] Želimo da se oslonimo na Norvešku i njene obnovljive izvore energije, a ne na ruski gas.“ Norveška ima šansu da postane nova energetska pokrajina koja može da zadovolji sve veće potrebe evropskih potrošača.
Islandske slike kamene banke
Vladajuća koalicija (koju su činili Napredna stranka, Stranka nezavisnosti i Zeleno-livija stranka) na Islandu jednoglasna je u pogledu svog pristupa članstvu u EU: ne podržava baš taj put. Posle ruske invazije na Ukrajinu, opozicija je ojačala svoju proevropsku poziciju. U proteklih šest meseci sve je više relevantnih izjava u govorima njenih lidera. Lideri socijaldemokrata, Piratske partije i Reformske partije pozivaju na nacionalni referendum o pridruživanju Islanda EU. Premijerka Ketrin Jakobsdotir protivi se tome, tvrdeći da je ostanak u evropskoj ekonomijizona i EFTA imaju više prednosti od zvaničnog pristupanja Evropskoj uniji.
Island je prvi put počeo razgovore o pridruživanju 2011. Međutim, Stranka nezavisnosti i Napredna stranka, dve stranke desnog centra i evroskeptične stranke koje su pobedile na opštim izborima na Islandu u aprilu 2013, odlučile su da održe referendum o članstvu, pa su pregovori sa Evropskom unijom prestali. Posle dve godine vladavine, najavili su povlačenje kandidature Islanda bez referenduma.
Islanđani su 2008. Islanđanima je bilo ograničeno da podižu novac sa bankovnih računa, a cene uvozne robe su se udvostručile. Iznenadna devalvacija krune i povećanje kamatnih stopa, što je dovelo do naglog povećanja otplate kredita, nanelo je veliki teret društvu. Islanđani su polažu nade u Evropsku uniju, verujući da će im kao državi članici biti lakše da prežive teška vremena. Bilo je i glasova o spremnosti da se valuta promeni iz islandske krune u evro. Kada je 7. oktobra 2008. vlada stekla stečaj Landsbankinn, nasledio je i svoju podružnicu onlajn kompaniju Ledena svjesto, gde su mnogi holandski i britanski kupci zadržali svoju ušteđevinu. Island nije mogao da vrati depozite, pa su Holandija i Velika Britanija preuzele isplate u sklopu sporazuma. Oni su počeli da prete Islandu blokiranjem članstva ako njena vlada ne otplati kamatne dugove.
Zakon o otplati duga izazvao je brojne proteste na Islandu. Dve njene verzije blokirane su na referendumima 2010. Island je 2013. godine pokušao da vrati novac pred sudom Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, ali bez uspeha. Zahvaljujući ovim događajima, Evropska unija je počela da povezuje Islanđane sa bankarima. Stoga je dugi niz godina postojalo negativno mišljenje o Zajednici, a rasprava o članstvu je izbledela u pozadini.
Anketa koju je sprovela kompanija Gallup Ona je 9. marta 2022. pokazala rekordno visoku podršku članstvu u EU među Islanđanima (47 odsto). Pored toga, socijaldemokrate, naprednjaci i „pirati“ zajedno su pripremili nacrt rezolucije parlamenta o održavanju referenduma o nastavku pregovora. Međutim, promena stava i kršenje ovog pitanja biće mogući tek posle izbora 2025. Nije poznato da li će i opozicione stranke i javnost do tada podržati članstvo Islanda u Evropskoj uniji.
Island bi imao šansu da brzo uđe u EU, čak i u roku od dve do tri godine. Ona je već deo šengenske zone, njen pravni sistem je vrlo blizu zahteva EU i, po svemu sudeći, zemlja će platiti više zajedničkom blagajnom EU nego što će uzeti od nje. Međutim, Islanđanima bi bilo veoma teško da usvoje zajedničko pravilo EU o ribolovu. Island godišnje ulovi oko 2 miliona tona ribe; On čini skoro tri četvrtine svog izvoza. Posle pridruživanja EU, ona neće morati samo da deli ribarstvo sa drugim zemljama EU, nego i da se pridržava odluka EU o godišnjim ograničenjima hvatanja, čija je svrha da se deonice zaštite od iscrpljivanja.
Bilans zarada i rashoda
Za Norvešku i Island članstvo u Evropskoj uniji donosi mnoge prednosti i mane. Iz perspektive zajednice, proširenje struktura dve nordijske zemlje, atraktivne u pogledu sirovina i turizma, donelo bi veliku korist. Trenutna situacija na međunarodnoj sceni povoljna je za Evropsku uniju, jer aktuelni rat u Ukrajini jača želju za evropskim integracijama među susednim zemljama.
Istovremeno, Norvežani nisu voljni da dele ribarstvo i prirodne resurse u korist siromašnijih zemalja članica EU. Ako društva Norveške i Islanda počnu da vide prednosti politike koju vodi EU i naprave kompromis sa njom o pitanjima važnim za obe zemlje, to bi mogao da bude podsticaj za donošenje odluke o članstvu.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između Nas i poljski časopis Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članci projekta: Ukrajina – EU: vruć završetak pregovora, Ukrajina je beg od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, Prezirao, Lukašenko zaratio sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, I moralo je da bude tako lepo, Novogodišnji poklon za Rusiju, Da li diskutovati o istoriji, Zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Młodzi mieszkacy Norwegii i Islandii chcą być w Unii Europejskiej
