U ratu sa Rusijom, baltičke zemlje razumeju Ukrajinu kao nijedna druga. Nije ni čudo što Estonija ima Dan obnove nezavisnosti – 20. avgusta, kada se 1991. Estonci svoj boravak u SSSR-u nazivaju ništa više od perioda okupacije.
Žestoka podrška Ukrajini u Estoniji oseća se na svakom koraku. Ukrajinska zastava visi pored Estonskog skoro gde god može, žute i plave boje osvetljavaju mostove, vladine zgrade i čitave nebodere. Oslobađanje Kersona postalo je glavna vest na lokalnoj televiziji. Čak i estonski pijanac kao čip u baru, pošto je čuo da si iz Ukrajine, već se čini da refleksno pita: „Kako mogu da ti pomognem?“
Od početka potpune invazije, Estonija je već primila više od 60 hiljada ukrajinskih izbeglica. Za zemlju sa manje od 1,5 miliona stanovnika, to je znatna suma. Međutim, Estonci se ne žale i ne odbijaju podršku: naprotiv, kažu da će prihvatiti izbeglice onoliko koliko je potrebno do kraja.
Novinar je, u okviru zajedničkog projekta Ukrajinskog kriznog medija centra i Estonskog centra za međunarodni razvoj uz podršku američke ambasade u Kijevu i estonskog Ministarstva spoljnih poslova, posetio najveće estonske gradove – Talin, Tartu i Narvu, i saznao kako se ovde susreli oni koji beže od rata u Ukrajini.
Krstarenje za izbeglice
Natalija i Sergej nisu želeli da napuste Novu Kahovku do poslednjeg, ali su ih deca ubedila kada je u blizini kuće pala raketa. Prvo smo otišli na Krim da posetimo rodbinu, a odatle – preko Rusije do Estonije. Šale se da imaju medeni mesec, ali u isto vreme par ima suze u očima: u Novoj Kakhovki ima starih roditelja sa kojima nema veze.
Natalija i Sergej ()
U Talinu, Natalija i Sergej su se nastanili na kruzeru Izabela u Tallinku. Prethodno je upravljao letovima između Stokholma i Rige, a od aprila ukrajinske izbeglice žive ovde. Ovo je jedna i po stotinu mesta koje estonski vlada iznajmljuje putem tendera za privremena skloništa. Uglavnom govorimo o hotelima i rekreativnim centrima, a kruzer je jedna od vrsta.
Prema rečima Vadima Ivanova, šefa odeljenja za krizne propise odeljenja za socijalno osiguranje, ukupno više od 60 hiljada ukrajinskih izbeglica koje su došle u Estoniju, oko 21 hiljada je obezbedilo privremeni boravak, a ostali su sami pronašli smeštaj. Posebno, u vezi sa brodom, koji može da primi 2100 ljudi, sada živi oko 1600 ljudi, uglavnom starijih ili žena sa decom. Tokom špica, u proleće i leto, brod je bio potpuno naseljen. Pored smeštaja, izbeglicama su obezbeđena tri obroka dnevno, psihološka pomoć, a mogu se sastati i sa socijalnim radnicima.
„Pretpostavlja se da ljudi žive u privremenim skloništima do 4 meseca. To ne znači da se tada osoba istera na ulicu, ali je zapravo samo nekoliko ostalo duže na državnoj rezidenciji. Odeljenje za socijalno osiguranje pomaže u pronalaženju posla i, shodno tome, sopstvenom dugoročnom smeštaju. Ranije je to trajalo i do mesec i po dana, sada je potrebno u proseku dva i po, pošto ima mnogo manje mesta za iznajmljivanje. Ukrajina je mnogo puta veća od Estonije, ali Estonija je odlučila da će prihvatiti ukrajinske izbeglice do kraja“, objašnjava Vadim Ivanov.
Zapravo, potraga za stalnim smeštajem je najveći izazov za izbeglice. Prema rečima zamenika gradonačelnika Tartua, Mihkela Lisa, Estonija pokušava da se uveri da ovaj problem bar ne leži u avionu sa novcem. Za izbeglice postoji državna pomoć za početne troškove iznajmljivanja – obećanje, isplata, brokerske usluge i naknada za ugovor. Ovo je paušalna suma za povraćaj novca, koja je maksimalno 1200 evra.
„U Tartuu je više od 600 porodica dobilo takve isplate. Ako i dalje postoji veliki priliv izbeglica, onda može doći do problema sa mestima za decu u vrtićima i školama, ali u Tartuu već razmatraju mogućnost otvaranja dodatne nastave. Prijem izbeglica postaje sve teži, ali vlasti shvataju da će biti neophodno da se nekako napregne i pokuša da pruži pomoć“, kaže Mihkel Lis.
Škola slobode i sećanja
Sva deca u Estoniji moraju da pohađaju školu, a postoji nekoliko opcija za ukrajinske izbeglice. Neki uče u redovnim školama, gde se mogu organizovati odvojeni časovi za izbeglice, neki u školama koje govore ruski jezik. Međutim, u Talinu je država odlučila da otvori specijalnu školu za ukrajinske izbeglice – Školu slobode. Joj Nastali su u rekordnom roku – za 4 meseca – u poslovnoj zgradi koja je bila prazna poslednjih nekoliko godina. Popravke su još uvek u toku ovde u vannastavnom vremenu.
„Škola je stvorena kao prostor slobode – vrednost u kojoj Estonci i Ukrajinci stoje u solidarnosti. Otuda i ime. Želeli smo da učenici osete da cene borbu koju ukrajinski narod sada vodi“, objašnjava Vladyslav Rushyn, menadžer za komunikacije obrazovne ustanove i nastavnik.
„Škola slobode“ u Talinu (školska fotografija)
Skoro 600 dece u razredima 7-12 iz svih regiona Ukrajine studira u školi, a 84 zaposlena rade, od kojih su trećina Ukrajinci. Prema rečima Vladislava Rušina, sve, uključujući nastavni plan i školski raspored, razvijeno je od nule. Za osnivače škole bilo je važno da se deca ovde osećaju prijatno i bezbedno, kako bi postala punopravni članovi estonskog društva u procesu učenja, ali da istovremeno zadrže znanje ukrajinskog jezika i kulture.
„Niko od dece ne zna koliko dugo su dolazili ovde, kada uopšte mogu i moći će da se vrate kući, jer je dom mnogih od njih fizički uništen. Zato smo u obavezi da pružimo edukaciju koja će omogućiti deci, ako žele, da ovde nastave svoje obrazovanje i samoostvarenje. Istovremeno, nadamo se da će većina porodica uskoro moći da se vrati kući, a njihov povratak u ukrajinsko društvo i obrazovni sistem treba da bude bezbolan“, objašnjava prosvetni radnik i napominje da je dogovoreno iz Ministarstva prosvete Ukrajine da će se obuka „Škole slobode“ računati po povratku u Ukrajinu.
60% obuke se odvija na estostonski prema metodi uranjanja jezika, to jest u isto vreme kada deca uče i jezik i predmete. Ovako se uglavnom uče kreativni predmeti, društvene studije, estonski jezik se uči odvojeno intenzivno – lekcije 5 puta nedeljno. Više tehničkih, egzaktne nauke se uči na ukrajinskom, posebno, matematici, biologiji, fizici. Neki predmeti se istovremeno izučaju na dva jezika. Posle ocena 9 i 12, učenici će dobiti iste sertifikate kao i učenici iz drugih estonske škole.
„Ukrajinci su promenili profil izbeglice u Evropi“
Na početku invazije, većina izbeglica je prešla zapadnu granicu: estonski volonteri kupili su sami autobuse da bi otišli i pokupili izbeglice u Poljskoj. Sada je češće iz Rusije, jer je to jedini način da se napuste okupirane teritorije. Na granici gde se izbeglicama objašnjavaju njihove mogućnosti, kako da se registruju, gde da idu. Odatle se ljudi upućuju na privremene boravke ako im je potreban smeštaj.
Na kontrolnom punktu Narva ukrajinske izbeglice se susreжe sa Natalijom, koja je takoрe doљla u Estoniju sa svojom porodicom u maju preko Rusije. Pomaže popunjavanje upitnika za prelazak granice i dobijanje privremene zaštite. Ovde veruju da će Ukrajincima biti psihički lakše da komuniciraju sa svojim sunarodnicima nego sa „užasnim“ graničarima.
„Najvažnije je da ne lažemo, jer ako vidimo da priča koja nam je ispričana nije istinita, malo je verovatno da će nam nedostajati takva osoba. Nismo ovde da uhvatimo nekoga, već da pomognemo. Imamo čak i salon: kada vidimo da je osoba na putu veoma dugo, nudimo da spava ovde“, kaže Marek Liiva, šef kontrolnog punkta u Narvi.
Nakon podnošenja zahteva za privremenu zaštitu, Ukrajinci dobijaju ista prava kao stanovnici Estonije – na primer, pravo na studiranje, rad i primanje zdravstvenog osiguranja ovde, kao i pravo na razne socijalne beneficije i naknade za nezaposlene. Obavezno je da izbeglice išle na jednodnevne kurseve adaptacije, a da bi se nastavila privremena zaštita i olakšalo zapošljavanje, neophodno je naučiti estonski jezik. Takve kurseve obezbeđuju razmena rada, neke organizacije, a estonski takođe izučavaju deca u školama.
Da bi se olakšao boravak Ukrajinaca u Estoniji, otvoreni su centri za izbeglice u Tartuu i Talinu. U informativnom centru Tartu, koji je počeo sa radom pre nekoliko nedelja, postoje predstavnici raznih gradskih struktura koji pomažu da se neophodne usluge dobiju na jednom mestu. Pre svega, nabavite lični kod (koji odgovara ukrajinskom TIN-u), registrujte svoje mesto boravka, izdajte karticu za putovanje javnim prevozom i plaćanje smeštaja, dobijte informacije o tome šta još treba da se uradi. Pored toga, možete upisati besplatne kurseve estonskog jezika, kurseve adaptacije i dobiti psihološku pomoć.
U izbegličkom centru u Talinu, koji radi od proleća, Širi spektar usluga: ovde možete dobiti i pravnu pomoć, savete o zapošljavanju, obrazovanju, za pacijente sa HIV/AIDS-om.
„Za nas je važno ne samo da dajemo novac, već da razumemo šta je još potreba osobe i pomognemo joj da postane nezavisna. Novac je samo alat. Ako osoba dolazi kod nas sedam meseci zaredom i ne traži posao, onda je možda depresivna i potrebna mu je pomoć psihologa ili ima drugih zdravstvenih problema“, objašnjava šefica centra Kaisa Uprus-Tali.
Prema Mihkelu Lisu, u Estoniji postoji manjak radne snage, pa Ukrajinci mogu da nađu posao bez značajnih problema, posebno ako imaju visoko obrazovanje. Glavna prepreka ovde je poznavanje jezika.
„Mnogo ljudi može da nađe posao, ali to zavisi od toga da li je, na primer, doktor spreman da prvo radi kao prodavac u prodavnici i nauči dovoljno estonski da radi dalje u bolnici. Poslodavci mogu da dobiju određene beneficije ili podsticaje od države ako prihvate izbeglice, ali generalno ne postoji takva tendencija da Ukrajinci ne žele da budu angažovani. Umesto toga, postavlja se pitanje da li Ukrajinci uopšte počivaju“, kaže Kaisa Uprus-Tali.
Vadym Ivanov zauzvrat napominje da su Ukrajinci promenili profil izbeglica u Evropi: njihov nivo obrazovanja, sposobnost rada i želja za radom su veoma visoki. U međuvremenu, Natalija i Sergej iz Nove Kakhovke, kao da potvrđuju ove reči drugog dana boravka u Talinu, kažu da je njihov zadatak br. 1 sada da nađu posao.
Prema Rečima Kaise Uprus-Tali, ako se deca i njihovi roditelji dovoljno brzo prilagode situaciji, onda je starijima, starim 70-90 godina, najteže da pomognu. Među prvim izbeglicama iz Marijupolja bilo ih je mnogo.
„Samo su sedeli i gledali ispred sebe. I razumete da oni ne žele da budu ovde, ne razumeju zašto su ovde i kada će se sve završiti. I preplavljeni ste mržnjom prema tom teroristi koji ih je primorao da napuste svoj dom, što verovatno više neće videti“, kaže ona. „Šta možete da objasnite ovim ljudima?“ Šta su uradili što je završilo u martu u Estoniji? Oni samo žele da idu kući.“
