Dragi ljudi!
Ovih dana milioni ljudi u Ukrajini i svetu slave Božić. Rođenje Sina Božijeg dalo je ljudima nadu u spasenje, veru u pobedu dobrote i milosti.
Nažalost, ove godine za nas svi praznici imaju gorku poslete. I možemo drugačije da osetimo tradicionalni duh Božića. Večera za porodičnim stolom ne može biti tako ukusna i topla. Možda ima praznih stolica u blizini. I ne tako svetli mogu biti naši domovi i ulice. A božićna zvona se ne mogu čuti tako glasno i entuzijastično – kroz sirene za vazdušne alarme ili – još gore – pucnje i eksplozije. I sve ovo zajedno moћe da predstavlja veliku pretnju. Ovo je utučenost. U višim silama i njihovoj moći, u dobru i pravdi sveta. Gubitak nade. Gubitak ljubavi. Izgubiti sebe…
Ali zar to nije ono što zlo i tama koji su nam se suprotstavili žele u svojoj suštini?
Protivimo im se preko 300 dana i osam godina. I hoćemo li im dozvoliti da postignu ono što žele?
U ovoj bici imamo još jedno moćno i efikasno oružje. Čekić i mač našeg duha i svesti. Mudrost Božija. Hrabrost i hrabrost. Vrline koje nam predispozicije da učinimo dobro delo i prevaziđemo zlo.
Glavni čin hrabrosti je izdržljivost i privođenje vašeg rada kraju uprkos svemu. Naš put osvetljava istinu. Poznajemo je. Mi ga štitimo. Naљa istina je borba za slobodu. Sloboda ima visoku cenu. Ali ropstvo je još veće.
Osvetljeni smo verom i strpljenjem. Strpljenje i vera. Ovo su sile bliznakinje. Kako je rečeno, „ko poseduje sebe bolji je od osvajača grada“. Izdržati ne znači pomiriti se sa okolnostima. Strpljenje se pobrine da ne dozvolimo nikakvu sumnju ili strah u naš um. Ovo je vera u snagu.
Zlo nema oruћje jaиe od oklopa koji nam je Bog dao. Zlo se razbija o ovaj oklop kao kameni zid. Videli smo ga više puta. Izdržali smo na početku rata, izdržali napade, pretnje, nuklearne ucene, teror, raketne napade. Hajde da izdržimo ovu zimu. Jer znamo za љta se borimo.
Hodamo napred kroz trnje do zvezda, znajući šta nas čeka na kraju putovanja. Bog je pravi sudija koji nagrađuje dobro i kažnjava zlo. Na kojoj smo strani je oиigledno. Ko je ko u ovoj bici je oиigledan. Postoji najmanje sedam dokaza za ovo – oni su poznati: „… oči su ponosne, jezik je lažan, ruke proliva krv nevinih, mozak koji koči zle dizajne, stopala koja brzo beže do zlikovca, dela koja seju neslogu, srca puna mržnje.“ Protivimo se svemu ovome. I model je za druge. Vernici, to je tako, oni koji iskreno veruju, moraju biti svetlost ostatku sveta. Više od 300 dana Ukrajinci teže tome, dokažu to, služe kao primer drugima. Nismo pravedni, nismo sveci, ali definitivno se takmičimo za dobro i borimo se za svetlost. Sa verom u biblijsko proročanstvo: „Neka se svaka dolina uzdigne, svaka planina i brdo će pasti, neka postane strmo iza ravnice, a planinski venac iza doline. Ljudi koji hodaju u tami videće Veliku Svetlost, i nad onima koji sede na ivici senke smrti, Svetlost će sijati nad njima! Jer Dete nam se rodilo, Sin Božiji nam je dat.“
Verujemo da će suze biti zamenjene radošću, nada će doći iz očaja, a smrt će biti poražena životom.
video snimak kabineta predsednika
Dragi Ukrajinci!
Danas i sve predstojeće zimske praznike srećemo u teškim okolnostima. Neko će danas videti prvu zvezdu na nebu iznad Bakhmuta, Rubizhnyja, Kreminne. Duž hiljada kilometara prve linije fronta. Neko – na autoputu, na putu od ukrajinsko-poljske granice do Kersona ili Zaporožja. Neko жe ga videti kroz rupe na krovu, pocepane mecima, sopstvene kuжe. Neko će praznik proslaviti u tuđim domovima, ali ne u strancima – Ukrajincima koji su sklonili Ukrajince. U Transkarpatiji, Bukovini, Lvivu, Frankivsku i mnogim drugim regionima. Neko će čuti „Ščedrik“ na drugom jeziku – u Varšavi, Berlinu, Londonu, Njujorku, Torontu i u mnogim drugim gradovima i zemljama. I neko će sresti ovaj Božić u zatočeništvu, ali neka se seti da hodamo po ovim našim ljudima, vratićemo slobodu svim Ukrajincima.
Bez obzira gde se našli, bićemo zajedno danas. I zajedno ćemo gledati u večernje nebo. I zajedno ćemo se sećati jutra 24. Setimo se koliko ih je prošlo. Setite se „Azovstal“, Irpin, Bucha, Kramatorsk, Zmiyiny, Chornobaivka, Izyum, Kherson. Poželećemo želju. Jedan za sve. I osetićemo radost. Jedan za sve. I razumećemo istinu. Jedan za sve. Činjenica da nijedan dron kamikaza nije u stanju da ugasi Božićnu zvezdu. Videćemo njegovu blistavost čak i pod zemljom, u skloništu od bombi. Ispunićemo naša srca toplinom i svetlošću. Nisu u stanju da povrede nikakve „bodeže“. Slomiće se protiv našeg čeličnog duha. I naša borba će se nastaviti neukusno. Ona nije ugrožena planiranim ili hitnim prekidima. I nikada se nećemo osećati oskudnou hrabrosti i neuništivosti.
Doživeli smo mnogo gorkih vesti i zasluženo ćemo nahraniti dobre vesti. Pevaćemo pesme – veselo kao nikada do sada – da bi zvuk generatora bio glasniji. Čućemo glasove i čestitke rođaka – u našim dušama, čak i ako komunikacija i internet legnu. Čak i u potpunoj tami, naći ćemo se da se čvrsto zagrlimo. I ako nema topline, dugo ćemo se maziti da se ugrejemo.
Proslavićemo naše praznike! Kao i uvek. Nasmejaćemo se i radovati. Kao i uvek. Postoji samo jedna razlika: nećemo čekati čudo, jer ga sami stvaramo.
Hristos se rodio! Hajde da ga veličamo!
