Glavni politički događaj iz decembra 2022. u Nemačkoj bio je špijunski skandal u srcu nemačkih obaveštajnih agencija. 21 decembra, jedan službenik Federalne obaveštajne službe je priveden (BND), neka vrsta Karstena L., koji je, kako se ispostavilo, sarađivao sa Ruskom Federacijom. Reakcija na ovaj događaj bila je veoma glasna iz više razloga.
Prvo, važno je razumeti o čemu se radi BND. Federalna obaveštajna služba je strana obaveštajna služba, to jest angažovana je, posebno, u Ukrajini, u ratu koji se nastavlja na teritoriji naše države. Reći da je informacija o neprijateljima u ovom ratu važna za Ruse je da ne kažu ništa. Ovde možemo govoriti i o vojno-tehničkoj strani tog pitanja i o informativnoj i psihološkoj strani, jer ni za šta nije primećena nedvosmislena pažnja navodnih ruskih špijuna na one vojne objekte u Nemačkoj gde se obučavaju ukrajinski vojnici.
Drugo BND je najveća federalna struktura u Nemačkoj, pod vođstvom kancelarije saveznog kancelara. Za razliku od onih prilično primitivnih pokušaja špijuniranja baza Bundeswehra, koji su otkriveni posle početka rata u Ukrajini, špijuna na teritoriji Federalne obaveštajne agencije, pa čak, kako kažu, na visokoj poziciji u tajnom odeljenju za tehničke informacije, pravi je udarac nemačkim specijalnim službama i odbrambenim sposobnostima zemlje u celini.
Treće, skandali ovog nivoa u BND je retkost, koja sama po sebi izaziva povećano interesovanje i povećanu rezonancu. Pored ovog slučaja može se staviti samo priča o Gabrijeli Gast. Ovog službenika Federalne obaveštajne službe regrutovala je istočnonemačka obaveštajna služba Štazi pre nego što je ušla u Pulu (tada sedište specijalne službe, grad Gabrijela Gast u Bavarskoj), a od 1973. unapređena je u šefa ne nekog privatnog, već „sovjetskog“ odeljenja u BND. Međutim, otkriveno je već 1990, kada su GDR i Stazi nestali sa sadašnje političke mape Evrope, tako da to nije izazvalo ozbiljne političke povratne informacije. Dva dela Nemačke su potom išla skokovima i granicama ka ujedinjenju, a događaji iz Hladnog rata su izgleda zauvek bili stvar prošlosti.
U aktuelnoj istoriji nemačka štampa već predviđa probleme Za Berlin u odnosima sa NATO saveznicima. Pre svega, govorimo o Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, pošto bi informacija koju bi Karsten L. mogao da prenese ruskim kustosima mogla da ode BND od specijalnih službi ovih zemalja. To znači da bi Rusija mogla da dobije ne samo nemačke tajne informacije, već i podatke od, recimo, američke Agencije za nacionalnu bezbednost. To definitivno neće doprineti uspostavljanju plodne saradnje između dve specijalne službe.
Druga važna tačka je kako će se to odraziti na rejting aktuelne vlade i kancelara Šolca lično. I ovde je važno pomenuti da je to bilo u decembru, ali pre 47 godina, u Zapadnoj Nemačkoj, da je najpoznatiji špijun u Berlinu tokom Hladnog rata osuđen na 11 godina zatvora. Govorimo o Ginteru Guillaumeu, koji je radio kao lični referent tadašnjeg saveznog kancelara Vili Branta.
Postoje slični trenuci u ovoj priči. Tako su oba šefa vlade – i Brant i Šolc – predstavljali tradicionalno lojalnije Kremlju Socijaldemokratska partija Nemačke. Zapravo, ta umerenost (za razliku od stava njihovih „večitih“ političkih protivnika, Hrišćansko-demokratske unije) omogućila je komunističkim specijalnim službama da deluju u Berlinu prilično snažno. Za šta Šolc, na primer, već plaća. Tako je predsednik odbora Bundestaga za kontrolu specijalnih službi Konstantin fon Nots već naveo da su se domaće specijalne službe previše opustile, dok su Rusi, čak i posle propasti SSSR-a, samo intenzivirali svoje aktivnosti. Noti predstavljaju vladajuću koaliciju, već pripadaju odlučnijoj – posebno u smislu pomaganja Ukrajini u ratu – Zelenoj stranci.
Međutim, postoje ozbiljne razlike u pričama o Karstenu L. i Ginteru Guillaumeu. Uz svu tajnovitost BND, šef odeljenja nije kancelarov lični referent. A aktuelni premijer teško da bi trebalo da se plaši ponavljanja Brantove priče. Šolcov stranački prethodnik nije uspeo da preživi političku krizu izazvanu Izlaganjem Guillaumea i bio je primoran da podnese ostavku. Drugi predstavnik SPD Helmut Šmit je potom došao na vlast, ali je bio mnogo skloniji saradnji sa Sjedinjenim Državama. U odnosima sa režimom sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva, Nemačka je pokazala spremnost da rasporedi američke balističke rakete Peršing-2 na svojoj teritoriji, osudila invaziju SSSR-a na Avganistan i bojkotovala Olimpijadu-80 u Moskvi, i podržala pol“Solidarnost“.
Pored toga, Šolc ima šansu čak i da krene u kontranapad, iskoristio je ovaj skandal. Činjenica je da BND od 2016. vodi ga Bruno Kal, koji nije samo predstavnik glavnih političkih protivnika Esdeksa, Hrišćansko-demokratske unije, već je čak bio na visokim pozicijama u nekoliko ministarstava vlade Angele Merkel. Tako da se očekuje da CDU reaguje na skandal u BND, pažljivo će komentarisati trenutnu situaciju, s obzirom na moguće sopstvene reputacione gubitke.
Može se predvideti da koalicija „semafor“ i Olaf Šolc lično nisu ugroženi bilo kakvim ozbiljnim šokovima. Naravno, moraćemo da rešimo slučaj sa zapadnim saveznicima, čija će vojna obaveštajna služba takođe patiti zbog skandala oko špijunaže. I takođe, pretpostavlja se, da se donekle intenzivira proces vojne pomoći Ukrajini. Možda zahvaljujući ovoj priči Oružane snage Ukrajine brže dobijaju tenkove Leopard 2 – Ovo će biti gest odlučnosti u učinku saveznog kancelara. Neka vrsta „Šmit slučaja“ bez zamene jednog kancelara-esdeka drugim.
Međutim, glavni rezultat priče sa ruskim špijunom Karstenom L. za Nemačku je i dalje razočaravajući. Ova zemlja, jedan od lidera Evropske unije, bila je i ostaje veoma ranjiva na aktivnosti ruskih specijalnih službi. I u kontekstu „novog Hladnog rata“, koji je zapravo već u toku na evropskom kontinentu, to ozbiljno pogađa pozicije i ugled i same Nemačke i Evropske unije u celini. Mantra „Putin je nadigrao sve“, koja je posle neuspeha vojne kampanje u Ukrajini postepeno počela da se pretvara iz mita u mim, blistala je novim bojama. A ovaj neuspeh najjače zemlje EU sigurno će koristiti i spoljni i unutrašnji evropski neprijatelji. Olaf Šolc će i dalje morati da bude odgovoran za šta (mada ne i za svoju poziciju).
