Novinari Vašington posta otkrili su ključne faktore ukrajinskih kontra-ofanzivnih operacija, što je omogućio da se povrati kontrola nad značajnim delom teritorija koje zauzima Rusija.
Publikacija je nekoliko meseci analizirala uspešnu kontraofanzivu ukrajinske vojske u regionima Karkiva i Kersona, vodeći 35 razgovora sa ukrajinskim komandantima, zvaničnicima i vojnicima, kao i vojnim i političkim zvaničnicima iz Sjedinjenih Država i Evrope.
U Materijal Vašington post piše da je pukovnik-general Aleksandar Sirski predložio da se pokrene kontranapad u regionu Karkiva, iako je Generalštab zatražio operacije sabotaže. Cilj nije bio da se Rusiji dozvoli da koncentriše sve svoje snage u Kersonu. Međutim, prema Syrskyju, sama operacija je imala velike šanse da uspe.
Da bi isplanirao ofanzivu, Syrsky se sastao u štabu na istoku sa svojim glavnim pomoćnicima i komandantima ključnih brigada. Na mapi okupiranog dela regiona Karkiv štampanoj na 3D štampaču, svaki komandant je „prošetao“ rutom svoje jedinice tokom ofanzive, diskutujući o koordinaciji, potencijalnim nepredviđenim okolnostima i najgorim scenarijima.
Umesto toga, Sjedinjene Države nisu učestvovale u planiranju kontraofanziva u regionu Karkiva. Američki zvaničnici su bili iznenađeni kada su se ruske linije odbrane srušile.
Pored snabdevanja Kijeva oružjem, što je promenilo situaciju, Sjedinjene Države su takođe pružile informacije koje su pomogle ukrajinskoj vojsci da razumno rasporedi ograničene zalihe municije. Ukrajina je uporno slala Sjedinjenim Državama i njenim saveznicima listu ciljeva koje je želela da uništi. I često su veoma tačne koordinate dolazile kao odgovor.
To je bio odgovor na neuspeh u regionu Karkiva da je Vladimir Putin imenovao generala Sergeja Surovikina za ulogu prvog generalnog komandanta ruskih trupa u Ukrajini.
Posle Karkiva Ofenzyva, Amerikanci su aktivno pomogli Ukrajini da planira kontraofanzivu na jugu. Prema rečima novinara, Kijev je bio razočaran nedostatkom napretka, pa je krajem septembra zamenio komandanta operacije Kerson. Odluke su držane u tajnosti kako Rusija ne bi mogla da pretvori te informacije u svoju propagandnu pobedu. General-majora Andreja Kovalčuka zamenio je brigadni general Aleksandar Tarnavski, kome je Syrsky verovao.
Ukrajinska vojska je bila pod velikim političkim pritiskom da pokrene širok kontranapad na celom južnom frontu, koji bi takođe obuhvatio region Zaporizhije i razbio „kopneni koridor“ između Rusije i Krima.
U Nemačkoj su ukrajinski komandanti, zajedno sa svojim zapadnim kolegama, izveli simulaciju vojnih manevara. Amerikanci i Britanci u svojim simulacijama nisu pronašli scenario u kojem će operacija funkcionisati.
Prema publikaciji, kao rezultat toga, planeri su došli do zaključka da će, u slučaju široke ofanzive na jugu, Oružane snage Ukrajine iscrpeti svoju borbenu moć pre nego što ostvare svoje ciljeve. Zapadni eksperti su objasnili da bi ofanziva u regionu Zaporizhije mogla da gurne ukrajinske snage u „džep“ koji bi Rusi opkolili, što je pomoglo da se ukrajinska strana ubedi da suzi kontranapad i usredsredi se na oslobađanje Kersona, što je bila najbolja vojna opcija.
