Eksplozije su grmele na ruskim vojnim aerodromima u Engelsu i u Diaghiljevu kod Rajazana u ponedeljak, 5. decembra. Kasnije se ispostavilo da su dve ukrajinske bespilotne letelice kamikaza uspele da prelete stotine kilometara (grad Engels se nalazi 724 km od granice sa Ukrajinom, Diaghilevo – 507 km) i napao glavne aerodrome ruske strateške avijacije. Tako da je to sada najdublji prodor ukrajinskog oružja na rusku teritoriju od početka rata.
Očigledno je zbog takvih „nepremostivih“, naizgled daljina, ruska vojska otkrila „kriminalni“ nemar, nije obrisala prašinu sa navodnog napada. Bili su ubeđeni da Ukrajinci imaju „karotki ruku“.
Prema preliminarnim podacima, najmanje dva strateška nosača raketa Tu-95MS oštećena su na aerodromu Engels, a dva ruska vojnika su povređena. Na aerodromu Diaghilevo oštećen je strateški vazduhoplovni bombarder Tu-22M3, troje Rusa je poginulo, a nekoliko je povređeno.
Reč je o gore pomenutom avionu koji ruski osvajači aktivno koriste za lansiranje krstarećih i raketnih udara na ukrajinske mirne gradove i kritičnu infrastrukturu. I polete sa pomenutih aerodroma.
Stručnjaci i dalje tvrde da li je u to bio napad bespilotnim letelicama direktno sa teritorije Ukrajine ili imamo posla sa operacijom Specijalnih snaga čiji su lovci uspeli da duboko prodru u neprijateljsku (odnosno rusku) teritoriju i odatle lansiraju bespilotne letelice ili zamene avione.
Problem sa prvom opcijom je što do sada Ukrajina nije imala sredstva za uništenje koja bi mogla da dostignu cilj na tako velikim daljinama. O njima se bar ništa zvanično ne zna. Što, naravno, ne opovrgava verovatnoću tajnog postojanja takvog oružja. Ili činjenica da su ukrajinski revolveraši uspeli da stvore nešto slično u poslednje vreme. Pre oko mesec dana pojavile su se poluzvanične (skoro na nivou glasina) informacije da su naši naučnici i dizajneri uspeli da naprave dron koji može da leti oko hiljadu kilometara i nosi oko 75 kilograma eksploziva. Dron sa takvim taktičkim i tehničkim karakteristikama mogao bi hipotetički da izazove upravo te poraze, informacije o kojima smo dobili sa gore pomenutih ruskih aerodroma.
Još jedna subverzija ove verzije, koju su prelili ruski gospodari rata. Prema njegovim rečima, oba aerodroma su mogla da napadnu sovjetski UAV-ovi Tu-141 „Svift“, koji bi mogli da ostanu u Ukrajini. Ovi stari dronovi su sposobni da pokriju velike razdaljine (do 1000 km) i istovremeno su prilično složene mete za snage protivraketne odbrane. Možete uzeti i sintetisanu verziju, to je pitanje da su sovjetski dron modernizovali ukrajinski inženjeri za obavljanje relevantnih zadataka.
Koliko ozbiljno možemo da pričamo o drugoj verziji – o ukrajinskim saboterima? Već znamo iz iskustva iz stvarnog rata da je ovo vrlo verovatno. Već je rečeno o napadima boraca Snaga za specijalne operacije na razne ruske vojne objekte na Krimu. I relativno skoro, izvršen je smeli napad na rusku vazdušnu bazu u regionu Pskova. Na tom aerodromu, koji je naoružan sa oko 70 helikoptera, stacionirana je 15. brigada vojne avijacije Ruske Federacije. Prema rečima ukrajinskih obaveštajaca, naši lovci su uspeli da iskopaju i potpuno unište tri ruska napadačka helikoptera: dva Aligatora Ka-52 i jedan Mi-28N. U eksplozijama su značajno oštećena još dva helikoptera.
Nema zvanične potvrde ili opovrgavanja ukrajinskih vlasti u vezi sa napadom na ruske aerodrome u ponedeljak. Andrij Jusov, portparol Glavne obaveštajne direkcije Ministarstva odbrane Ukrajine, govorio je prilično metaforički, komentarišući incident: „Stalni poremećaj, „pamuk“ u vojnim objektima dokaz je degradacije vojne infrastrukture i odbrambenog kompleksa, koji posmatramo na teritoriji Ruske Federacije. Oиigledno, ova degradacija samo dobija na zamahu. Ne možemo ni da potvrdimo ni da poreknemo sve ostalo.“
Ništa manje prijatno od gledanja video snimaka sa zapaljenim ruskim bombarderima bilo je čitanje ruske javnosti sa gorkim stenčovima, kažu, kako se desilo da aerodrom na kojem su smešteni strateški bombarderi, sposoban da nosi nuklearne bojeve glave, tako da „Khokhls“ mogu lako da napadnu.
„Ruske strateške nuklearne snage mogu biti zgnječene peni dronovima. Ruske strateške nuklearne snage nisu ni na koji način pokrivene. Ruske strateške nuklearne snage su bespomoćne“, kukao je jedan ruski „ratni komandant“ na svom telegram kanalu.
Interesantna poenta je da su ruski aerodromi napadnuti nekoliko sati pre planiranog napada na ukrajinske gradove od strane ruskih agresora. Naime, u vreme priprema za napad, letelice su najugroženije. Stoga je vrlo verovatno da zbog „pamuka“ u Engelsu i Diaghilevu, sile ruskih vatrogasnih snaga Lezije su primetno potkopane. Možda zato poslednji raketni napad Rusa nije izazvao tako značajne gubitke za ukrajinski energetski sistem kao ranije.
I љta sad? Da li će Rusi morati da preraspodele svoje strateške bombardere još dalje od ukrajinskih granica? To bi izgledalo logiиno. To je otprilike ono što je komanda ruske mornarice uradila kada je napadnut zaliv Sevastopolj sa ruskim ratnim brodovima. Ali, kako kažu, postoji nijansa. Aerodrom nije samo pogodna pista, već i čitava infrastruktura koja obezbeđuje funkcionisanje tako složenog i opasnog sistema kao što je ruska strateška avijacija. A takva infrastruktura trenutno postoji samo u Engelsu i u Diaghiljevu, ako uzmemo evropski deo Rusije. Međutim, postoji i sličan aerodrom u vazduhoplovnoj bazi Ukrajinka, koja se već nalazi u regionu Amur na Dalekom istoku Ruske Federacije. Tamo je stacionirana 326. vazduhoplovna divizija teških bombardera, koja je deo 37. Naoružan je strateškim nosačima bombardera i raketa Tu-95. Međutim, odatle avioni neće moći da granatiraju ukrajinsku teritoriju. Zato komanda ruskog vazduhoplovstva mora da reši tešku dilemu: da ostane na starim mestima razmeštanja, da se suoči sa opasnošću od napada sa ukrajinske strane ili da avione odvede na bezbedno mesto, ali da izgubi domet Ukrajine.
