Rusija je 10. oktobra prvi put masovno granatirala energetske infrastrukturne objekte Ukrajine. To je izazvalo vanredne situacije i planirane nestanke struje u svim regionima. Prema poslednjim podacima Ministarstva energetike, Rusi su oštetili sve termoelektrane i hidroelektrane, a Kabinet predsednika tvrdi da je polovina energetskog sistema Ukrajine oštećena kao posledica ruskog granatiranja.
Uprkos redovnom granatiranju, zaposleni u energetskoj industriji uspevaju da snabdevaju električnom energijom za prilično kratko vreme, bar prema rasporedima i brzo prebace pretplatnike sa oštećenih linija na druge mreže.
Pričamo priče zaposlenih u jednom od DTEK Energy TPP-a, koji su dva puta bili izloženi ruskom granatiranju, što je otklonio posledice nesreće. Iz bezbednosnih razloga, ne imenujemo njihovo radno mesto i prezime.
***
„U poиetku je bilo straљno, a onda je doљao fatalizam“
Sergej radi kao električar za održavanje električne opreme stanica na otvorenom prekidaču (GRP). Na početku potpune invazije, kaže on, osoblje je bilo sigurno da će neprijatelj pogoditi energetske objekte, pa su čak i tada pokušali da se pripreme za takve štrajkove.
Serhii pripada operativnom osoblju koje tokom dana mora stalno da bude na radnom mestu kako bi reagovalo na vanrednu ili vanrednu situaciju u slučaju bilo čega, pa ni on ni njegove kolege nisu otišli u sklonište tokom alarma pre prvog raketnog udara na stanicu.
„Na početku velikog rata mislili smo da će Rusija, pre svega, udariti na trafostanice, gde, zapravo, dolazi i odakle se preusmerava energija proizvedena u TP. To jest, trebalo bi da pogode trafostanice kako bi paralisali rad elektroenergetskog sistema cele zemlje. Stoga nismo išli u skloništa i nismo napuštali radno mesto kako bismo brzo otklonili posledice u slučaju bilo čega“, kaže Serhii.
Na dan prvog napada 10. oktobra, Sergej i njegove kolege ostali su u HCJ.
„Nije nam ni stajelo u glavu da možemo negde da odemo. Morali smo da budemo na svom mestu, jer je obezbeđivanje kontinuiteta snabdevanja potrošača snabdevanje električnom energijom naš glavni zadatak“, objašnjava on.
Tokom prvog raketnog napada, Serhii je, zajedno sa drugim zaposlenima, ostao u HCJ-u
Nakon odlaska na posao tog dana, on i drugi zaposleni u HCJ pokušali su da predvide gde će, u tom slučaju, biti moguće sakriti se u blizini. Na 20 metara od HCJ pronađene su dve zgrade, u blizini kojih je bilo moguće sakriti se i odakle se jasno vidi šta se dešava. Tamo su Sergej i trojica njegovih kolega odlučili da sačekaju alarm.
„Konstantno smo pratili društvene mreže, zatim učili o radu protivdušne odbrane u našem regionu i o uništavanju trafostanica. Vratili smo se na radno mesto da prenesemo ove informacije u centralni štit. Prvi dolazak nas je uhvatio na štitu dok smo uklanjali sledeće signale. Nismo mogli da se odreknemo svega i odemo, učili su nas da moramo da uradimo sve što zavisi od nas“, priseća se Serhii.
Posle udara, službenici HCJ pokušali su da započnu sistem gašenja požara i ponovo povežu linije kako bi što više linija bilo u funkciji. U ovom trenutku primili su poziv od rukovodstva i upozorili ih da rakete ponovo lete.
Radnici TE popravljaju oštećenu opremu u TPP-u
„Posle četvrte rakete, osećaj je kao da je svejedno. To ne znači da se ne plašite, činite sve što možete za sistem i istovremeno ostajete netaknuti, ali fatalizam nastaja. Po završetku alarma, stigli smo na lice mesta, pogledali šta možemo da uštedimo, šta može da se vrati na posao, šta bi moglo da se prebaci na druge linije“, kaže Serhii i dodaje da se za 23 godine rada u energetskom sektoru, uprkos vanrednim i vanrednim situacijama, što se naravno i dogodilo, raketni napadi ne mogu porediti ni sa čim.
On kaže da je imao sreće sa osobljem, koje je zajedno požurilo da eliminiše efekte udarca. Sergej se priseća i još jednog slučaja kada je, kako veruje, jednostavno imao sreće što je preživeo.
„Posle drugog granatiranja otišli smo u smenu i pokušali da povratimo ono što je uništeno. Samo 3-4 minuta pre nego što je trebalo da kontrolišem određenu opremu, ona je pala i izgorela. Da sam bio ispod njega u to vreme, i to bi izgorelo. Posle takvih slučajeva shvatite da će sve biti onako kako treba da bude.“
„Nije bilo razmišljanja o mojoj bezbednosti“
Nadzornik odeljenja za električnu opremu i merne instrumente Dmytro takođe je bio na radnom mestu na dan napada. On je bio svestan da TP kao kritično infrastrukturno postrojenje uopšte može da bude granatiran, ali je bio na poslu tokom alarma.
„Mi zapravo vodimo stanicu, možemo negde da se sklonimo, ali ne možemo da napustimo posao. Nema posebnih iskustava, moramo da budemo i to je to. Da budem iskren, u tom trenutku nije bilo razmišljanja o sopstvenoj bezbednosti, bilo je neophodno da se uradi maksimum kako bi se nesreća lokalizovala“, kaže Ditro.
Nakon prvog „dolaska“, prema Dimitriju, situacija je bila teška, ali ne i kritična, stanica je za nekoliko minuta prešla u vanredni režim rada, a radnici su za nekoliko minuta uspeli da zaleče njene potrebe. Posle drugog napada, podseća on, situacija je bila blizu potpunog sletanja TE „na nulu“, to jest do potpunog zaustavljanja stanice.
Knadzornik smene odeljenja za električnu opremu i merne instrumente Dmitrij je nadgledao osoblje koje je nastavilo rad stanice posle drugog raketnog napada
U noći kada se dogodilo sledeće granatiranje TE, Dmitrij je stao na dužnost. U poređenju sa prvim napadom, udarni talas iz drugog napada mnogo ozbiljnije je oštetio opremu preduzeća. U tom trenutku, svetlost hiljada potrošača se ugasila na nekoliko sekundi. Tada je Dmitrij bio taj koji je upravljao osobljem, koji je prvo izlečio potrebe stanice, što je omogućio da se eliminiše vanredna situacija i obnovi proizvodnja energije.
„Nisam ovo video ni čuo ranije“
Andrij, koji radi kao specijalista za dijagnostičku i kontrolnu službu popravke, takođe podseća da se raketni udar na trafostanice ne može porediti ni sa jednom redovnom ili vanrednom situacijom koja se dogodila ranije. Od početka invazije punih razmera, on i njegove kolege su se spustili u skloništa, odakle su prvo čuli zvižduk raketa, zatim snažne eksplozije.
„Tog dana smo bili u skloništu od bombi, čuli smo pištaljku, zatim samo sekund ili dve i eksploziju. To je strašno, takve stvari se ne dešavaju osobi svaki dan, ovo nisam video ni čuo ranije“, priseća se on.
U trenutku raketnog napada, Andrij i njegove kolege bili su u skloništu za bombe, gde je prvo čuo zvižduk raketa, a potom i snažne udarce
Posle granatiranja 10. oktobra, Andrij je bukvalno živeo u HCJ, gde je morao da prebegne opremu kako bi brzo pretražio i kupio neophodne rezervne delove.
„Posle prvog slučaja svi koji su mogli, čak i susedne jedinice, pomogli su glupo, bez novca. Svi su razumeli razmere situacije. Zaposleni nisu imali fiksni raspored, svi su ostajali na poslu koliko god je to bilo potrebno“, kaže Andrii.
Proces otklonjenja posledica raketnog udara na termoelektrane vodio je šef službe sistema zaštite, automatizacije i komunikacija Sergej. Od njega su zaposleni u HCJ dobili instrukcije o operativnom prebacivanja tokom granatiranja.
Šef službe zaštite, automatizacije i komunikacionih sistema Sergej nadgledao je sve procese otklanjanja posledica udarca na opremu termoelektrana
„Nastavili smo rad opreme oko pet sati, ali je stanica pretrpela takvu štetu da uopšte ne znamo kada ćemo moći da dostignemo nivo pouzdanosti koji zahteva rad takvih preduzeća“, kaže Serhii.
„Mi nismo heroji jer nismo u ratu“
„Ne postoji strah kao takav, energija je generalno opasan posao, ali ljudi razumeju gde rade i sve opasnosti povezane sa ovim radom“, kaže Serhii, šef sistema zaštite, automatizacije i komunikacije.
Prema njegovom mišljenju, ukrajinska dispečerka služba, koja je prva koja je odnela udarac raketnim napadima, jedna je od najboljih na svetu, iako sami energetski radnici sebe ne smatraju herojima.
„Mi nismo vojnici, samo radimo svoj posao. Ne smatram sebe herojem. Rat je rat, i još uvek imamo posla, možemo da se vratimo kući, spavamo u krevetu. Mi nismo vojska“, rekao je Ditro.
Stariji električar Sergej dodaje da posle raketeenergetski radnici poslednji razmišljaju o herojstvu, jer se pre svega bave restauracijom uništene opreme i nazivaju je „samo radom“.
„Najveći problem je oprema“
Inženjeri električne energije upoređuju celokupan energetski sistem Ukrajine sa velikim zamršenim vebom, i zahvaljujući ovom vebu danas je moguće prebaciti potrošače sa oštećenih linija na rezervne. Međutim, struja ne može da se proizvodi za buduću upotrebu – sva energija proizvedena u TP-ovima ide na prekidače, gde se distribuira preko linija i snabdeva potrošačima.
Zbog oštećenja, stanica ne može da proizvede svu potrebnu količinu energije, zapravo, stoga su širom Ukrajine uvedeni rasporedi planiranih i vanrednih prekida, prema kojima se struja isporučuje prvo jednom delu potrošača, zatim drugom.
Inženjeri elektroenergeta kažu da je najveći problem otklanjanja posledica uticaja nedostatak opreme, od kojih deo mora da se napravi po narudžbini
„Naš sistem je projektovan sa petosestostrukom zalihom rezervnih linija, a sklopovi na mrežama su projektovani tako da se mogu ponovo energizizovati sa bilo kog mesta i u različitim klasama napona. Jer, na primer, u Sjedinjenim Državama nekoliko država može da bude na istom dalekovodu, ali imamo rezervne linije, zahvaljujući kojima sada preživljavamo“, kaže Andrij, specijalista za uslugu popravke i kontrole.
Ukrajina se na proleće pridružila evropskoj električnoj mreži, tako da sada možemo da razmenimo struju sa drugim evropskim zemljama. Međutim, ukrajinska elektroenergetska mreža projektovana je tokom sovjetske ere, tako da većina neophodne opreme za popravku oštećene opreme sada ili više ne postoji ili mora da se napravi po narudžbini, s obzirom da se razlikuje od evropske.
„Postoji oprema koju je jednostavno nemoguće obnoviti, postoji oprema koja ne postoji, na primer transformatori. Na njima je da Rusi tuku. One su velike i skupe i razlikuju se od onih u Evropi, tako da moraju da se naruče“, objašnjava Serhii, električar za servisiranje električne opreme stanica u GRP-u.
Elektroinženjeri imaju posla da obnove oštećenu opremu najmanje narednih šest meseci
Šef službe za zaštitu, automatizaciju i komunikacione sisteme Sergej se nada da neće dostići potpuno zatamnjenje, jer sistem stoji već 10 meseci.
„Nada se da zbog zasićenosti naše protivraketne odbrane i smanjenja neprijateljskih kapaciteta granatiranje elektroenergetskog sistema više neće biti tako masovno. Verujem da cela zemlja neće moći da utone u tamu“, dodaje Serhii.
Međutim, elektroinženjeri se pripremaju za različite scenarije, s obzirom da će okupatori nastaviti da pogađaju kritičnu infrastrukturu. Sada je moguće održati sistem zahvaljujući planiranim prekidima i kompetentnoj distribuciji energije. Trajanje tih prekida, kažu stručnjaci, teško je predvideti, sve zavisi od nabavke opreme i dalje moguće štete na infrastrukturi. Sada elektroinženjeri imaju posla da obnove najmanje šest meseci.
„Generalno gledano, sistem je veoma teško pobeđen, to se nije desilo ni u jednom zemlji. To je terorizam“, zaključuje Andrii.
