Prva gradska božićna jelka u Evropi Instaliran u Rigi 1510. godine, iako je na božićnim revijama u srednjovekovnoj Evropi ukrašena jelka još ranije simbolizovala drvo znanja dobra i zla. Tradiciju ukrašavanja božićne jelke svetlima koja simbolizuju zvezde započeo je katolički sveštenik, osnivač Reformacije Martin Luter.
Govorimo vam koje su bile glavne gradske božićne jelke Lviva u različitim godinama, gde su bile postavljene, čime su bile ukrašene i kako su postale ogledalo stvarnosti u kojoj su ljudi živeli.
Nekada davno, božićna jelka se zvala ne Nova godina, već Božić, i postavljena je u stanovima ili dvorištima bliže Božiću.
Lviv arhitektonska istoričarka i vodič Tetyana Kazantseva Govori, da su u 19. veku u Lviv apartmanima božićne jelke bile bujne i raskošno uređene – to je odgovaralo eri istorijskog istorijskizma koja je prevladala u arhitekturi i enterijeru. U selima je tradicija bila nešto drugačija, naravno, ali je drvo bilo pripremljeno i pre Božića.
Božićne jelke istorijskog doba (foto Tatjana Kazantseva)
Novogodišnja jelka postala je posle okupacije Ukrajine od strane sovjetskih vlasti, koje su izbacile iz ciklusa ukrajinske zimske praznike i druge heroje povezane sa religijom, i nametnule sopstvene, veštačke.
U Lvivu je centralna (i centralizovana) gradska božićna jelka počela da se ugašćava krajem četrdesetih godina prošlog veka, posle Drugog svetskog rata i konsolidacije okupacije. Bio je to odraz „crvene“ stvarnosti i „pobeda“ Sovjetskog Saveza – crvene zvezde na vrhu, odgovarajućih igračaka, koje su u različitim godinama simbolizovale razna „dostignuća“.
Lviv božićne jelke sovjetskog doba
U periodu nezavisnosti, igračke na božićnoj jelki grada Lviva uglavnom nisu imale mnogo simbolike, možemo reći da se „potraga za sobom“ nastavila, posebno na mapi stvarnosti, ali od 2010-ih prilazi su počeli da se menjaju. Lviv, otvoren za svet, takođe se osvrnuo oko sebe – šta se dešava u svetu.
Uoči nove 2012. godine, božićna jelka Lviv ukrašena je božićnim anđelima napravljenim u Vatikanu (prošla je desetogodišnjica posete Ukrajini pape Jovana Pavla II). U narednih 10 godina grad je promenio pristup ukrašavanje božićne jelke u gradu i centru grada nekoliko puta za zimske praznike. Na primer, u 2012-2013. Tada je zabavni brend Javoriv dobio novi podsticaj, koji ga je, na kraju, u narednih 10 godina naveo da bude uvršten na UNESKO-ovu listu nematerijalnog nasleđa.
Božićna jelka Lviv je 2013. godine postala odraz Revolucije dostojanstva, koja u to vreme još nije bila prekrivena krvlju demonstranata, a njene težnje – tada su ukrasi u vidu grba i simbola Evropske unije dodati u ukrašavanje (mada se u početku uopšte mislilo da se ne ugrađuje božićna jelka).
U 2016. godini, osvetljenje je ažurirano na božićnoj jelki Lviv, a 2017. godine grad je odlučio da napusti igračke i ukrasi božićnu jelku u evropskom stilu – u tu svrhu, u inostranstvo je kupljen žuti venac od 8 kilometara. Te godine je u potpunosti stupio na snagu Sporazum o pridruživanju između Ukrajine i EU – možda je ovaj događaj podsvesno uticao na ideju ukrašavanja novogodišnje jelke, mada to ne možemo da kažemo.
Krajem 2021. godine grad je prvi put apelovao na umetnike da pomognu u konceptu uređenja grada za praznike. Glavni elementi dekoracije za prošlogodišnje zimske praznike u Lvivu bili su božićni pauk i zvezda. Povratak autentičnim ukrajinskim tradicijama, uzimajući u obzir modernu evropskost, postao je još jedan trend.
Rat punih razmera protiv ruskih osvajača nije mogao da utiče na pojavu gradske božićne jelke u Lvivu. Uprkos dugim diskusijama i nezadovoljstvu nekih građana, božićna jelka u Lvivu je ipak postavljena 2022. godine. Ali umesto zvezde ili anđela, njegov vrh je ukrašen protivtenkovskim ježom – jednim od simbola ratnog perioda. Ove godine, simbolične ratne božićne jelke pojavile su se u različitim gradovima Ukrajine, uključujući i one na prvoj liniji fronta.
Lviv božićne jelke od 2010. do 2022.
Gde je božićna jelka postavljena u Lvivu
U početku je glavna gradska božićna jelka u Lvivu postavljena na trgu ispred Opere, ali se 1952. tamo pojavila bista Lenjina, pa je u narednih 25 godina postavljeno drvo na mestu sadašnjeg spomenika Tarasu Ševčenku. Nekada je postojao spomenik kralju Janu Sobjeskom III, a posle njegovog transporta u Poljsku 1950.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, tradicija božićnih scena hrišćanstva počela je da oživljava u Lvivu zahvaljujući disidentskom pokretu. Karoleri se ponekad nisu plašili da se okupe u blizini glavne božićne jelke grada, pa su nadležni odlučili da je premeste na ulaz u Bohdan Khmelnytsky park kulture i rekreacije, koji se nalazi u blizini tadašnjeg rukovodstva KDB (sada SBU).
Nakon toga, gradska božićna jelka vratila se na trg ispred Opere, gde više nije bilo biste „vođe“, a već dugi niz godina je postavljena tamo.
***
Ali možda najviše od svega, stvarnost se ogleda u našim domaćim božićnim jelkama, ukrasima na kojima nisu cenzurisani. Dakle, podelite u komentarima kako ukrašavate još jedan od simbola ukrajinske neuništivosti.
*Materijal koristi fotografije i memoare sa sajta Centra za urbanu istoriju istočne centralne Evrope
