Prošlo je skoro devet meseci otkako su ruski tenkovi prešli granicu Ukrajine, a sada je svima jasno da je invazija Vladimira Putina na Ukrajinu staromodni kolonijalni rat sa ilegalnim aneksijama i uskraćivanjem prava Ukrajine na postoji. Ovaj divljački čin agresije pokazuje nespremnost moderne Rusije da odustane od svoje imperijalne suštine i spremnosti Moskve da upotrebi vojnu silu kao instrument spoljne politike. Dok ovaj oživljeni ruski imperijalizam ne bude odlučno poražen, ostaće jedna od najvećih pretnji globalnoj bezbednosti.
Poraz Rusije je možda mnogo bliži nego što mnogi sada misle. Invazija na Ukrajinu jasnije pokazuje da je Putinova vojska demoralisana, stalno je pobeđena i poražena na bojnom polju. Rusija je već bila primorana da se povuče sa više od polovine teritorije okupirane od početka invazije u februaru, a većina posmatrača predviđa da će visoko motivisani i borbeno okoreli ukrajinski vojnici osloboditi veći deo zemlje u narednim zimskim mesecima.
Fijasko Putinove invazije uglavnom je posledica njegove imperijalne arogancije i navike potcenjivanja ukrajinskog naroda. Tokom svoje političke karijere, ruski diktator je odbijao da prizna Ukrajinu kao odvojenu i suverenu državu. Umesto toga, on je tvrdoglavo doživljavao Ukrajince kao „inferiorne Ruse“, dok je opasno ignorisao snagu ukrajinskog nacionalnog duha.
Ključno je da Putin nikada nije prepoznao ukrajinski subjektivnost i pokušao da objasni svaki uzastopni neuspeh Rusije u Ukrajini intervencijom stranih igrača. Godine 2004, Putinovi nespretni pokušaji da namesti predsedničke izbore u Ukrajini i dovedu proruskog kandidata na vlast direktno su doveli do Narandžaste revolucije. Umesto da prizna svoju grešku, Putin je optužio Zapad da navodno organizuje veliki demokratski pokret u Ukrajini. Deset godina kasnije, kada su milioni Ukrajinaca ponovo izašli na ulice braneći svoj evropski izbor, Putin je ponovio prethodnu grešku i optužio zapadne agente da organizuju protest.
Međutim, najveća Greška Putina bila je njegova odluka u februaru 2022. da pokrene invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Izgleda da je verovao u sopstvenu propagandu i odlučio da će ruska okupaciona vojska biti dočekana kao oslobodioci. Umesto toga, Putin se našao u ratu sa nacijom od 40 miliona ljudi, svi čiji predstavnici sada Rusiju smatraju zakletim neprijateljem. Eskalacija sukoba takođe je imala katastrofalan uticaj na međunarodni status Rusije, jer se i sam Putin danas smatra parijom mnogih, pa čak i bivše prijateljske zemlje poput Kine i Indije nastoje da se distanciraju od Kremlja.
Iako je rat još uvek daleko od kraja, čak i najratoborniji ruski imperijalisti sada prepoznaju da invazija na Ukrajinu nikada neće ostvariti svoje prvobitne ciljeve: uništenje ukrajinske državnosti i prisiljavanje Ukrajinaca da prihvate nametnuti ruski identitet. Suočeni sa nesrećnom situacijom kada moraju svaki put da se povuku, postepeno se pomire sa prethodno nezamislivom idejom da je Rusija možda već izgubila rat.
Ovo ostvarenje izazvalo je paniku u Moskvi. Funkcioneri režima i tvrdokorne nacionalističke pristalice razumeju da će gubitak rata u Ukrajini biti egzistencijalni poraz koji će dovesti do kolapsa ruskog imperijalizma. Tako su počeli da reaguju užasnim pretnjama, nuklearnim ucenama, podizanjem retoričkog uloga, govoreći o „svetim ratovima protiv satanista“. Eskalacija ruskih vazdušnih napada na ukrajinske civilne ciljeve dodatni je dokaz nemoćnog besa Moskve i očaja zbog neuspeha na bojnom polju.
Zapadni lideri moraju da ignorišu pretnje Rusije i ostanu nepokolebljivi u svojoj podršci Ukrajini. Kremlj sada očajnički pokušava da postigne prekid vatre kako bi ponovo naoružao i obnovio svoju uništenu vojsku. U interesu međunarodne bezbednosti, od vitalnog je značaja da ti napori propadnu. Sada Zapad ima retku priliku da zada odlučujući udarac ruskom imperijalizmu. Ako propustimo ovaj trenutak, cena suprotstavljanja Kremlju će se povećati.
Poraz ruskog imperijalizma doneo bi brojne prednosti koje bi se osetile daleko izvan Ukrajine. Najneodložniji efekat biće ekonomski rast, s obzirom da će negativan uticaj rata na svetsku ekonomiju biti eliminisan.
Poraz Rusije otvoriće i put transformaciji međunarodnih bezbednosnih mehanizama, uključujući uspostavljanje novih pristupa sprečavanju zločina spoljne agresije, zločina protiv čovečnosti i genocida. Reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i preispitivanje prava veta stalnih članica biće jedan od glavnih prioriteta na dnevnom redu. Novi bezbednosni pristupi za Evroaziju takođe će biti od kritičnog značajasipanje kada NATO i EU igraju ključne uloge.
Kolaps ruskog imperijalizma omogućiće obnovu sila svetske demokratije i naneće bolan udarac uporištima autokratije. To će odvratiti druge autoritarne režime od nametanja svoje volje manjim susedima i podstaći zemlje da usvoje demokratske vrednosti, pokazujući da mogu da računaju na podršku demokratskog sveta.
Poraz (Putina i Rusije) u Ukrajini gotovo sigurno će izazvati porast želje za nezavisnošću među mnogim neruskim narodima unutar aktuelne Ruske Federacije. Biće mnogo bezbednosnih izazova sličnih onima koji su se pojavili posle kolapsa SSSR-a. Međutim, dok neuspesi u Ukrajini otkrivaju vojnu slabost Moskve, ruska dezintegracija u niz manjih nacija-država više ne gleda van granica onoga što je moguće. Međunarodna zajednica sada mora da počne da se priprema za takav razvoj događaja.
Druge zemlje ruskog „postsovjeta“ perimetra takođe će moći da odbace svoj fokus na Kremlj. Od posebnog značaja u ovom procesu biće Belorusija, koja je pod neprijavljenom okupacijom Od strane Rusije. Oslobođenje Belorusije pružiće priliku za uspostavljanje snažne i geografski integralne granice duž istočnog krila Evrope.
Invaziju Vladimira Putina na Ukrajinu mnogi prepoznaju kao najveću pretnju globalnoj bezbednosti od kraja Hladnog rata. Ruski diktator nastoji da prepravi knjigu pravila i vrati međunarodnu zajednicu u vreme otvorenih carskih osvajanja. Ako uspe, ceo svet će ući u preteću novu eru sukoba i konfrontacije, obeleženu eskalacijom militarizma i zatvorenih granica.
Srećom, postoji alternativa. Ukrajina je već uništila centralni carski mit o vojnoj nepobedivosti Rusije i pokazala da je više nego sposobna da pobedi Putinove snage na bojnom polju. Ako Zapad zadrži podršku i pruži Kijevu neophodna sredstva za to, postoji svaki razlog da verujemo da Ukrajina može odlučno da pobedi Rusiju.
To će biti istorijska pobeda za samu Ukrajinu. Istovremeno, to će biti izuzetno važna pobeda za širu međunarodnu zajednicu.
Porazom u Ukrajini okončaće se ruska imperijalna ideologija, utirući put trajnom miru u Evropi. To će pomoći da se osigura jednakost principa i pravila po kojima manje države mogu slobodno da određuju svoju sudbinu i ne treba da se čuvaju geografski većih suseda. Ti ciljevi su prilično dostižni. Potrebna je samo nepokolebljiva podrška Ukrajine.
Prevod sa engleskog. Originalni članak objavljeno na sajtu Atlantskog saveta
