Unija arheologa Ukrajine pokrenula je informativnu i obrazovnu kampanju za isticanje zločina Rusije u kulturnoj sferi. 16 Novembar naučnici Saopštila o njegovom početku. Oni će govoriti o arheološkom nasleđu, koje je pronađeno u različitim godinama na teritoriji Ukrajine, ali je izvezeno u Rusiju i sada je izloženo tamo.
Ukrajinski naučnici kažu da je Rusija počela da odgovara artefaktima naše istorije još od vremena kada su počeli da vrše prva arheološka iskopavanja – iz druge polovine XVIII veka. Ova otkrića dopunjala su kolekcije prvo Ruske imperije, zatim Sovjetskog Saveza, a sada i Ruske Federacije. Iskopavanja su kontrolisali i često namerno sprovodili ruski istraživači koji su izvozili neprocenjivo blago u Moskvu ili Sankt Peterburg. Čak i one vrednosti koje su nacisti odneli iz Ukrajine u Nemačku u Drugom svetskom ratu tada su vraćene ne ukrajinskim muzejima, već ruskim. Zaplenjeni su i mnogi artefakti, koji su bili izvor za obnovu drevne istorije Ukrajine i svedočili o našem nacionalnom identitetu.
Posle aneksije Krima 2014. godine, ruski istraživači su takođe počeli aktivno da istražuju poluostrvo. Oba nova otkrića krimskih spomenika i muzejskih zbirka odneti su od strane ruskih okupatora na njihovu teritoriju. Tokom aktuelnog rata, znamo za izvoz eksponata iz muzeja na okupiranim teritorijama, posebno Melitopolju, Marijupolju, Kersonu. Projekat „Arheološko nasleđe koje je ukrala Rusija“ ima za cilj da napravi publicitet, kako bi se upoznao sa problemom koji postoji već nekoliko vekova.
„Važno je svo kulturno nasleđe, ali arheologija i arhitektura zauzimaju posebno mesto. Radi se o ovoj zemlji i ljudima koji su nekada ћiveli na ovoj zemlji. Ovo je veoma moćan temelj našeg identiteta. Kada izgubimo čestice tog temelja, on pukne u identitetu. Kultura nije na vreme, jer je bezvremena“, rekao je arheolog Jevhen Sintisja.
On je dodao da Rusija nema analoge vrednog blaga koje je pronađeno u Ukrajini. Zbog toga će bez ukrajinskog blaga kolekcije ruskih muzeja biti veoma škrte. Većina stvari iz Ukrajine čuva se u Muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu i Državnom istorijskom muzeju na Crvenom trgu u Moskvi. Takođe i u Galeriji Tretjakov.
Blago iz groba glumaca, pronađeno na Dnjeperu
Pronađen jedan od prvih spomenika pronađen u Ukrajini i ukraden od strane Rusa Melgun blago u grobnici. Studija o deset metara sahrane u traktatu u blizini Kropyvnytskyi počela je 1763.
«Vrhunac atrakcije bilo je blago koje je pronađeno u kamenim grudima ispod vrha humke. Grudi su sakrile vredne artefakte napravljene u Asiro-Urartian stilu. Ovo je gvozdeni akinak sa zlatnom drškom u zlatno-klaud drvenim omotačima koji su prekriveni slikama fantastičnih životinja, srebrnim elementima iz asirske palatske stolice, zlatnom dijademom, 17 masivnih zlatnih ploča u obliku orlova, tanjirom sa slikama majmuna i ptica, bronzanom kopčom sa završetkom u obliku lavlje glave, 40 bronzanih strela Postoji svaki razlog da verujemo da ovi predmeti pripadaju drugoj polovini VII veka. BC e. i bili su vojni trofeji Scythiansa, dobijeni od njih tokom kampanja u Aziji Minor», – Napiљem Arheolozi.
Međutim, 2019. godine ekspedicija Instituta za arheologiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine saznala je da humku nisu izgradili Scythianci, već njihovi prethodnici na ovim teritorijama vek ranije. Arheolozi su pronašli dva preživela zapisa napravljena od aloje od zlata i srebra sa ukrasima svojstvenim kulturama kruga Halstat.
Otkrića iz grobnice glumaca prvi put su stigla u Sankt Peterburg Kunstkamera, odatle do Ermitaža, gde se deo ove kolekcije još uvek nalazi. Neke stvari su vraćene u Muzej Karkiv 1932.
„Kropyvyansky“ rhyton IV. BC e.
„Kropyvyansky“ („Poltava“) Riton IV. BC, pronađen u blizini grada Kropyvna 1746. Najverovatnije napravljen u Trakiji, ovaj srebrni pozlaćeni riton težak 902 grama je zakrivljena posuda u obliku roga sa prednjim delom u obliku konja. Korišćen je za piće ili eventualno ritualne aktivnosti.
«ZnAhidka je, zajedno sa drugim stvarima, otkrivena 1746. Prema zvaničnim dokumentima, pronašli su ga pastiri u pesku, ali postoji i verzija da je rimon potekao iz sahrane u humki iz koje je miniran saltpeter.», – Objasnio Ukrajinski arheolozi.
Ritona su Rusi odveli u Sankt Peterburg. Prvo je uљao u akademsku Kunstkameru. Kasnije je prebačen u Ermitaž.
Nakit iz blaga pronađen u blizini Crkve Tite u Kijevu
Blago XII veka., pronađena u blizini Crkve Tite, Kijev. Ovo je zlatni nakit koji je pronađen i tiho odnet u Rusiju. Među njima – minđuše, ždrebe, narukvice, prstenje, obilje – temporalni nakit sa zlatnim i srebrnim jastučićima, vratne hryvnije, medaljoni sa slikama svetaca. Koncentracija blaga oko crkava ukazuje na to da su u vreme napada mongola hramovi bili utočište za ljude. Stanovnici različitih društvenih statusa krili su se u njima, uključujući bogate koji su sa sobom poneli dragocenosti. Sada se blago čuva u Državnom istorijskom muzeju, Moskvi, Rusiji.
Bas-olakšanje sa likom svetih ratnika-konjanika iz Katedrale Svetog Mihaila sa Zlatnom kupolom
Mozaik „Dimitri iz Tesalonice“I bas-reljef koji prikazuje svete ratnike-konjanike XII vek. iz uništene katedrale Svetog Mihaila sa zlatnom kupolom u Kijevu, sada se čuva u galeriji Tretjakov u Moskvi. Tridesetih godina prošlog veka katedrala je srušena kako bi se na ovom mestu izgradio vladin centar, iako plan nikada nije sproveden. Pre uništenja, mozaici su demontirani i transportovani u muzeje u Moskvi, Sankt Peterburgu, Novgorodu i drugim gradovima SSSR-a. Tokom Drugog svetskog rata, neke freske su odnete u Nemačku, ali odakle su ponovo došle u ruski Ermitaž.
Hol Galerije Tretjakov u Moskvi sa mozaicima Katedrale Svetog Mihaila sa zlatnom kupolom koju su uništili boljševici, odveden iz Kijeva
Organizatori projekta «Arheološko nasleđe ukrala Rusija“ naglasiti da je restitucija (vraćanje prava) i repatrijacija kulturnih vrednosti složen i dug proces. Međutim, kampanja podizanja publiciteta i svesti je prvi korak za to. Projekat pre svega radi na tome da se Ukrajina usredsredi na vlasništvo nad imovinskim pravima na izvezeno kulturno nasleđe. A repatrijaciju će posle pobede sprovesti nadležni organi.
