Krajem oktobra, nemački savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer održao je glavni govor, gde je prvi put oštro i nedvosmisleno osudio Rusiju, nazvao je „svetskim zlom“. On je ocenio da su postupci Rusije „brutalni rat osvajanja“. „U svojoj carskoj opsesiji, ruski predsednik je prekršio međunarodno pravo, počinio otimanje zemlje, dovodio u pitanje granice. Ruski napad je napad na sve lekcije koje je svet naučio iz dva svetska rata“, rekao je on.
Za nas, Ukrajince, ovo je prilično značajna izjava. Uprkos svemu, Dugo je Berlin objašnjavao svoju uzdržanost u pitanju antiruskih sankcija, osudu agresivnih akcija Kremlja ili vojnu pomoć Ukrajini svojom krivicom prema Rusima za zločine iz Drugog svetskog rata. Sada je nemački predsednik jasno stavio do znanja da ovaj argument više ne funkcioniše. Možete zaboraviti i na sentiment prema Gorbačojevoj perestrojci, koja je bila tako izvinjena od strane Nemaca. Putin je konačno uništio sva mirovna osvajanja Mihaila Sergejeviča.
„Kada pogledamo modernu Rusiju, nema mesta za stare snove. Putin komanduje armijom osvajača, a Ukrajinci brane njegovu zemlju, koju su izgradili od nezavisnosti pre trideset godina. Ruski rat osvajanja uništio je Gorbačonov san o „zajedničkom evropskom domu“… Sada, kada gledate Rusiju, nema mesta za romansu. Naše zemlje se danas međusobno sukobljavaju“, rekao je Štajnmajer.
Zbog toga bi, prema rečima nemačkog predsednika, Berlin trebalo da uvede najteže sankcije Rusiji i poveća vojnu pomoć Ukrajini.
„Da, sankcije su skupe, uključujući i za nas. Ali љta bi bila alternativa? Ravnodušan da gledaš ovaj kriminalni napad? Ponašaj se kao da se ništa nije desilo… U našem je interesu da se oslobodimo zavisnosti od režima koji šalje tenkove protiv susedne države i koristi energiju kao oružje. U našem je interesu da se zaštitimo i smanjimo svoju ranjivost“, rekao je on.
Neverovatno. Na kraju svega, ovo je isti Frank-Valter Štajnmajer, čija je formula sramnog pomirenja sa Rusijom u jednom trenutku dobila pežorativni zvuk za ukrajinsko uvo. Može se pretpostaviti da je otežavanje antiruske pozicije nemačkog predsednika olakšano njegovom posetom Kijevu i sedenjem u skloništu od bombi tokom ruskih raketnih napada.
Tako pozicija vladajuće nemačke elite postaje sve radikalnija. I predsednik, savezni kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok jasno i nedvosmisleno govore o ruskoj agresiji, potrebi da se pooštre sankcije i pomogne Ukrajini do njene potpune pobede.
I ta tendencija da se radikalizuje pozicija vladinog političara potpuno je neskladna sa aktuelnim društvenim trendovima u Nemačkoj. O tome su dokazala dva nedavna istraživanja javnog mnjenja.
Na primer, rezultati istraživanja objavljeni 3 novembra Deutschlandtrend, koji sprovodi Sociološki institut Infratest dimap koju je naručila medijska kuća ARD, svedoče da je sve više nemačkih državljana za „intenziviranje diplomatskih napora Berlina“ usmerenih na okončanje ruskog rata protiv Ukrajine. 55 odsto Nemaca je mišljenja da nemačka vlada ne čini dovoljno napora da diplomatski reši rusko-ukrajinski sukob. To znači da je broj nezadovoljnih aktivnostima nemačke vlade u tom pravcu porastao, u poređenju sa junom, za 14 odsto. 31 odsto Nemaca smatra da ima dovoljno diplomatskih napora Nemačke (-12 odsto, u poređenju sa junom). A 4 odsto je sigurno da ga je Berlin preterao u svojoj diplomatiji (-4 odsto).
Pa, izgleda da postoji loša stvar u diplomatiji i čak usmerena na mir, posebno u našoj rodnoj Ukrajini? Kao da niљta. Ako ne razmišljate o pitanju: šta to konkretno znači? Kako ti napori mogu da se sprovedu u praksi? Vrlo jednostavno: pritisak na Kijev. I kako se taj pritisak moћe realizovati? Još jednostavnije: smanjenjem finansijske i vojne pomoći, bez koje će Ukrajincima biti izuzetno teško da se odupru neprijateljskoj invaziji.
I to nije najgore od onoga što su nam otkrili rezultati socioloških istraživanja. Od njih smo saznali da Nemci gube poverenje u Ukrajince. A što je još gore: u isto vreme, oni počinju više da veruju Rusima. Na primer, u poređenju sa martom, broj ispitanika koji smatraju Ukrajinu pouzdanim nemačkim partnerom pao je za 14 odsto, dostigavši 47 odsto. I sada svaki deseti Nemac veruje Rusiji, što je 4 odsto više nego u martu.
Šta je prouzrokovalo ovu promenu? Prema rečima eksperata, vodeću ulogu ovde je odigrao strah Od Nemaca pre prevelikih troškova. U odnosu na pozadinu rata u Nemačkoj, cene rastu, pre svega za energetske potrebe. Zbog toga 66% ispitanika (+9% u odnosu na početak oktobra) oseća veliku ili veoma veliku zabrinutost razlog što nemaju sredstava da plate račune. Može se pretpostaviti da prosečan Nemac postepeno ubeđuje sebe da, kažu, Rusi nisu toliko zli, ako samo da daju više jeftinog gasa.
Istovremeno, ruska propaganda aktivno funkcioniše, koja još uvek nije izgubila kanale uticaja na umove Nemaca i građana drugih evropskih zemalja. O tome jasno mogu da budu dokazani rezultati još jednog istraživanja javnog mnjenja koje je nedavno sproveo neprofitni Centar za monitoring, analizu i strategiju (Cemas). Od čitanja objavljenih podataka, osećate da vam kosa na glavi stoji na kraju. Na primer, 40 odsto Nemaca se u potpunosti ili delimično složilo sa izjavom da je ruski rat osvajanja nesuđena reakcija Rusije na provokaciju NATO-a. Ovo je 11% više nego u aprilu.
Ili druga cifra: 44 odsto ispitanika je potpuno ili delimično sigurno da Putin preduzima mere protiv „svetske elite“, koja „tajno povlači konce“. To je 12 odsto više nego u aprilu.
35 odsto se u potpunosti složilo da Ukrajina „istorijski nije trebalo da ima teritorijalne pretenzije“ jer je „zapravo bila deo Rusije“. U aprilu je to bilo 26 odsto.
I sledeća dva poena su najviše impresionirala. 33% Nemaca u potpunosti ili delimično veruje u ruske basne da Ukrajina, na zahtev Sjedinjenih Država, proizvodi biološko oružje u svojim tajnim laboratorijama. U aprilu je bilo samo 21 odsto takvih „lakovera“.
Drugih 24 odsto Nemaca veruje da je rat bio „neophodan“ „da bi se eliminisala fašistička vlada u Ukrajini“. U aprilu je to bilo 15 odsto.
Pa, Rusija godinama gradi propagandni narativ da „fašisti vladaju Ukrajinom“. Promovisala je ovu tezu uporno i masovno. I nekako „vernici“ uopšte nisu zbunjeni činjenicom da je šef „fašističke države“ Jevrejin. Da je izborna podrška strankama koje se mogu smatrati krajnje desničarskim toliko skandalosna da im ne daje nikakvu parlamentarnu perspektivu. Za razliku od, uzgred, iz iste Nemačke ili mnogih drugih zemalja zapadne Evrope. Da se u Ukrajini održavaju slobodni izbori i da je osigurana promena vlasti itd.
Mi, Ukrajinci, u svetlu ovih socioloških studija, moramo da shvatimo koliko tešku igru moraju da igraju zapadni političari (čak i oni koji iskreno saosećaju sa nama) da bismo nam pomogli, i da pritisnemo Rusiju sankcijama, i da se ne suočimo sa nezadovoljstvom javnosti. Za tada, kada se sam Štajnmajer odrekao sramne formule imena sebe, obični Nemci pokušavaju da je pokupe.
