Svako od nas, posebno tokom rata, sanja da gleda dalje od horizonta. Kada жe mir konaиno doжi? Neizvesnost, strah, neizvesnost plaše, alarmantno – „senka Hamleta u duši!“, „zloslutni kosturi u ormaru“ sopstvenog doma.
Poиeжu sa priиom. Avion leti Tel Avivom – Kijevom. U Ukrajini, Bratslav Hasidim žuri na praznik Roš Hasanah, na grob tzadika Nachmana. Jevreji se mole, a jedini putnik Ukrajinac prilazi bradatom Jevrejinu u kvizu i pita: „Recite mi, koja je ovo godina po izraelskom kalendaru?“ On odgovara: „5782.“ – „Možete li mi reći kako je 2022. završena?“
Gotovo je nemoguće gledati u budućnost. Međutim, majstori futurologije Alvin Tofler, Frensis Fukujama, naš žalfija Miroslav Popovič živeli su i živeli. Ovi soothsayersi su uspeli da pogađaju budućnost. Iako je Fukujama, sa svojim „krajem istorije“ i pojavom ere liberalizma, izgleda napravio grešku. Ratovi, vojni sukobi, „vojne specijalne operacije“ ne napuštaju čovečanstvo. Procenjuje se da i danas postoje ratovi različitog intenziteta i angažovanja suprotstavljenih strana (građanske, lokalne, međudržavne, etničke, verske, plemensko-plemenske) u 69 zemalja.
Kraj rata između Ukrajine i ruskog Mordora (vruća faza) je odmah iza ugla. Zato je danas zahtev za vizijom budućnosti Ukrajine relevantniji nego ikad! Posebno u Evropi, gde su milioni Ukrajinaca sada primorani da žive. A uspavani, ostareli, tradicionalni Zapad? Ili kako je danas u modi da se kaže, „anglosaksonci“ su i dalje živeli savršeno, a ovde su cene, imigranti, terorizam, varvari! Oni su takođe „Za mir!“, saosećaju i pomažu Ukrajini. Svi su sigurni: pobeda Ukrajine, kolektivnog Zapada nad Rusijom, nad okupatorima je pitanje vremena, a Putina određuje sudbina Hitlera, koji je spaljen u blizini sopstvenog bunkera.
Prvi futurista. Zamislite, maj 2023, Ukrajina i ceo civilizovani svet proklete Rusije su kleknuli. Narednik „Džon Vuds“ (ovo je ime Amerikanca koji je pogubio nacističku elitu na presudi Nirnbergu) Ukrajinac preuzima slučaj. Još uvek ne znamo ime našeg sunarodnika, ukrajinskog dželata „iznad zla“, možemo pretpostaviti da će biti iz puka „Azov“. Njegova ruka neće ustuknuti da stavi vešala svim ratnim zločincima zemlje tame i grehova – Rusiji. Rašizam se povukao, ovaj divlji ruski kentaur je odvezen u štalu Evroazije. Dakle, postavlja se pitanje: koje su očekivane opcije šta će biti sa Ukrajinom početkom 2023. godine? Sa kakvim problemima će se naša zemlja, mi, Ukrajinci, suočiti sa civilizovanim svetom posle rata? Hajde da pokušamo da ih imenujemo dalje, bar nekoliko pozicija.
Drugi futurista. Ustani iz pepela, ruљevina. Ko je čitao Remarque, njegov roman Trijumfalna kapija, zamišlja šta znači podići zemlju iz posleratnih ruševina. Nemačka, Evropa, 45-55 godina, istočne teritorije SSSR-a – galopirajuće inflacije, nezaposlenost, siromaštvo, socijalni čirevi posleratnog perioda. Knjigovodstvena komora Ukrajine danas je saopštila cifru gubitaka iz rata sa Rusijom – UAH 1,35 triliona, skoro 34 milijarde dolara. Nezavisni eksperti imenuju druge – 165,1 milijardu dolara ili UAH 4,8 triliona dolara. To su kuće, putevi, mostovi, elektrane, fabrike, bolnice, škole uništene u ratu. Stotine hiljada minskih zamki će morati da se naрe i neutraliљe. Očigledno je da će bez „Maršalovog plana“, bez pomoći Evrope, Sjedinjenih Država, demokratskih azijskih zemalja, put ka normalnom životu trajati decenijama, pod uslovom da Ukrajina stekne članstvo u EU, u NATO- u. Postoji još jedna napomena: ako se Rusija posle rata ne raskine u nekoliko država, onda će, kao i do sada, odbrambeni budžet Ukrajine biti ogroman.
Treжi futurista. Moж. Politički režim. Suština politike, moći još od vremena Titusa Livije i Makijavelija ostaje nepromenjena: da se održi red i da se ne pravi haos. Za 32 godine Ukrajina nije izašla iz adolescencije. Dečije bolesti proglašene demokratije dovele su do toga da je ovaj oblik vlasti postao pandemija, kuga, kolera, koja je imala jedan cilj – da sahrani državnost Ukrajine. Nema smisla pozivati, objašnjavati, klimnuti glavom omladini ukrajinske političke klase, na neiskustvo političara i zvaničnika, na haos posle propasti sovjetske imperije. Sve što je izmišljeno, prihvaćeno, dirnuto od strane političara i zvaničnika, narodnih poslanika Verkhovne Rade (fabrika za štampanje nepraćenog novca), pretvorilo se u supstancu suprotnu zlatu. Ministarske stolice-sinekure proizvele su korupciju, amaterizam, mržnju prema izvršnim strukturama od dna nagore. Politička praznina, nedovršena demokratija koja je sejala anarhiju. Menadžerski, ne zasnovan na zakonitosti proizvoljnosti, rodio je sistem bez presedana u bilo kojoj zemlji na svetu u kojoj bi čak i pirati sa Kariba bili Puritanci, personifikacija raja na Zemlji. Postoji ogromna potražnja za novim socijalnim ugovorom koji bi jasno definisao formulu za upravljanje zemljom. Sve je na intelektualcima, za sveže, ekskluzivne ideje i političke projekte.
Četvrti futuroshok. Rambo sindrom ili aura nesvesnog. Rat je dao publicitet i popularnost mnogim divnim, hrabrim, hrabrim ljudima. Svaki Ukrajinac zna svoja imena. Oni su heroji i ponos pobedničkog naroda. Ljudi u epoletama obezbedili su Ukrajini zaštitu i suverenitet. Međutim, za očekivati je da će se posle rata stotine hiljada vojnika otpustiti iz vojske, oni će se vratiti mirnom, civilnom životu. I ovde će ih dočekati saga, problemi koji su veoma slični onima koji su pali na mnogo osoba sa slike Edvarda Manča „Vrisak“. Ili im je, uz svu očiglednost, obezbeđen sindrom nazvan po heroju iz filma „Prva krv“. Na to se Rambo žalio, postavši civilni državljanin: „Vozio sam helikopter u ratu, vozio tenk, bio odgovoran za opremu od milion dolara, a ovde ne mogu ni da se zaposlim kao mašinski tanker.“ Ukratko, naduvana očekivanja i realnost našeg posleratnog, nefunkcionalnog, lošeg života čeka hiljade vojnika otpuštenih iz vojske. Traume rata. Ti ljudi bi, prema starom Frojdu, bili vođeni nesvesnim povezanim sa njihovim ranijim radom, gde su morali da ubijaju, uništavaju, uništavaju, a ne pragmatizam ili zdrav razum stvaranja. Ovaj fenomen je opisan i istražen u stotinama članaka psihologa i sociologa.
Peti futurista. Rat sa Rusijom, pobeda nad njom počistiće sve političke i, nadamo se, ekonomske augejske štale zemlje. Sve poznate televizijske „glave“ koje su neumorno artikulisale svoju ljubav prema Kremlju, za „ruski svet“ su nestale, raspuštene u mržnji ljudi prema njima. Politički lideri, politička klasa ukrajinske države posle rata biće potpuno drugačiji. Čekamo otkrića, iznenađenja, ekskluzivitete, koje danas možemo samo da nagađamo. Da li će tim Volodymyra Zelenskyyja ostati na vlasti? Hajde da se složimo da aktuelni predsednik briljantno radi svoj posao, predstavljajući Ukrajinu svetskoj zajednici! Da li će popularni ukrajinski vrhovni komandant, kao što je Dvajt D. Ajzenhauer u SAD, voditi zemlju posle rata? Sudbina buduće Ukrajine je stroga, kruta, čvrsta posleratna demokratija. Istovremeno, brzo rešavanje problema obnavljanja i oživljavanja zemlje silom je samo iluzija, himere, opasni snovi političkih radikala.
Љesti futurista. To je politika oštrog odnosa prema kolaboracionizmu, onima koji su sarađivali tokom rata sa ruskim okupatorima. Ovo je jedini način da se konačno reši „rusko pitanje“ u Ukrajini! Naravno, poštujući prava nacionalnih manjina građana naše zemlje.
Nekako nije zabavno! Davno, krajem prošlog veka, intervjuisao sam sekretara Saveta bezbednosti Vladimira Gorbulina. Sećam se njegovih reči: „Sloboda i suverenitet su otišli Ukrajini bez krvi i ratova.“ Političar je pogrešio! Ispostavilo se da je proročanstvo Tomasa Džefersona tačnije za Ukrajinu: „Drvo slobode bi s vremena na vreme trebalo da se navodnjava krvlju patriota i tiranina.“ Sloboda je vredna i novca i ljudskih života. Svako mora da plati za volju.
