"Postoji jedan pucanj i nema prava da se pogreši". Kako su protivavionci iz Prajkarpatije oborili 2 rakete za 3 dana

Ovaj video je zaokružio desetine Telegram kanala i stranica na društvenim mrežama. Prema nekim navodima, reč je o oborenju ruskog aviona, a drugi – helikoptera. Neki su rekli da je to region Karkiv, drugi – region Kerson. Naime, na snimku se vidi oborenje ruske krstareće rakete Kh-101 na severu Ukrajine. Raketu je oborilo protivaviotsko odeljenje Predsedničke brigade Bogdan Khmelnitsky Separate, koja uključuje dva protivavionski napadača iz regiona Ivano-Frankivsk. I ovo nije prva raketa koju su oborili.

Jurij Stak i Pavlo Stefanjuk iz regiona Ivano-Frankivsk. Obojica ranije nisu služili vojni rok, ali su odmah posle potpune invazije otišli u vojnu kancelariju za registraciju i upis.

„Ja sam dobrovoljac. Počeo je rat punih razmera, „orci“ su ušli u kijevska regija – odmah misleći da bi to moglo da dođe u moj dom, u moju porodicu. Otišao sam u vojnu kancelariju za registraciju i upis, napisao saopštenje“, kaže 24-ki Pavlo Stefanjuk. U mirnom životu radio je kao picaiolo, ponekad radeći na gradilištu u Ukrajini i inostranstvu.

Njegov kolega Jurij ima sličnu priču. Ima 28 godina, u civilnom ћivotu je radio kao graditelj, izolovane kuжe.

„Rat me je uhvatio u krevetu. Gledao sam društvene mreže, uključio TELEVIZOR i video da je rat počeo. Doneo sam odluku da idem da branim svoju državu. Imam ženu, troje maloletne dece. Mojoj ženi se to nije svidelo, ali shvata da nisam mogao drugačije. Jednostavno ne bih oprostio sebi kasnije“, kaže Jurij.

U početku su se Pavel i Jurij spremali da postanu pešadija, ali su kasnije imenovani za odbranu ukrajinskog neba. Sada momci iz Prajkarpatije služe u protivaviontskoj raketnoj artiljerijskoj diviziji Odvojene predsedničke brigade nazvanoj po Bohdanu Khmelnytskyju. Tamo su poznati po pozivima „Maidan“ i „Baron“.

Momci se prisećaju kako su tokom vežbi Rusi izveli raketni udar na teren za obuku u Javorivu.

„U Starychiju (selu blizu deponije – ed.) Pridato nam je „topla dobrodošlica“. Neki momci su umrli tamo koji još nisu imali vremena da urade bilo šta, to je bila sramota. A onda smo se okupili sa prijateljima, poznanicima i odlučili da odigramo neku takvu ulogu kako se ne biste nestrpljivo krili u podrumima, već izašli i odradite posao. I ispostavilo se da je bila tolika čast ući u protivdušnu odbranu, i veoma sam srećan zbog toga“, priseća se Jurij Stak.

Kada je brigada najavila regrutovanje onih koji su želeli da se brane, Jurij i Pavel su se bez oklevanja prijavili.

„Prijatelj je rekao da je čuo da snimaju u protivduškoj odbrani, otišli smo dobrovoljno da se prijavimo. A rezultat je da je naљe odeljenje oborilo dve rakete. Oborio je dvojicu od njih dvojice. „Kalibar“ je preљao preko nas, mi smo ga oborili. Dan kasnije, raketa X-101 je letela, a i mi smo je oborili. To jest, dva lansiranja – dve rakete. U našoj oblasti odgovornosti više nije bilo. Ispostavilo se da imamo sto posto efektivnosti u uništavanju raketa koje se odvijaju u našoj oblasti odgovornosti. Na primer, druga raketa koja je oborena je raketa X-101 Troškove 13 miliona dolara. A „Igla“ košta 80 hiljada. Ostajemo „u crnom“, kaže Pavlo uz osmeh.

Serviseri su veoma ponosni na svoj rad, a uspesi dodaju motivaciju.

„U redu je sa njihovim prevarama. Brat i ja smo oborili dve krstareжe rakete za tri dana. Mi smo Hutsuls, љta god neko mogao da kaћe, sa trembitama. I, shodno tome, sve sledeće ciljeve koji će proleteti pored nas, mi ćemo ih „posaditi“, kaže Jurij.

Jurij i Pavel i njihova braća rade u malim grupama u sklopu proračuna protiv aviona. Njihove pozicije, mobilne ili stacionarne, „rasute“ su po celoj Ukrajini. Kada se svi sakriju tokom vazdušnog alarma, protivavionska nišandžija, naprotiv, ide u „lov“, ćaska na neprijateljskim krstarećim raketama i bespilotnim letelicama. U pravo vreme, sve njihove veštine i sposobnosti su svedene na pitanje sekundi, u kojima je potrebno da donesete odluku, pripremite oružje, zgrabite metu i pucate.

„Dešava se ovako. Na primer, postoji anksioznost, imamo alate za informacije o vazdušnoj odbrani koji daju informacije cilju, odakle leti itd. Tu je strelac – protivavioni nišandžija sa projektilom. Komandant odeljenja stoji sa tabletom i gleda gde u tom trenutku postoji jedna ili druga meta gde leti. Komandant obaveštava strelca, strelca u punoj spremnosti. Raketa se pojavila u naљoj oblasti odgovornosti. Onda samo par sekundi. Video sam, probušen, pratio metu, pucao, raketa je oborena“, kaže Pavel.

Njegov drug upoređuje oborenje raketa sa radom snajperiste koji ima samo jedan hitac.

„Dešava se ‘na mašini’. U tom trenutku se isključujete iz svega i fokusirate samo na svoj cilj. Ima bukvalno 5 sekundi da pogodiš metu. Ako za to vreme niste napravili ubod, ne vodite metu i ne počinjite, onda će biti prekasno. Nemaš pravo da pogrešiš. Upoređujem ovaj rad sa snajperom. Ima samo jedan kertridž i samo jedan pokušaj. Nema većeg zadovoljstva nego kada posle šuta vidite metu pogođenu i pad. Preplavljen si emocijama. Ovo se ne prenosi rečima, treba se osetiti. A nedelje čekanja na hladnoći su vredne toga. Vredi, pre svega, jer znate gde ta raketa može da leti i koliko štete može da nane. To je najveća motivacija za mene i moju braću“, dodaje Jurij.

Pavlo Stefanijuk kaže da ponekad morate da čekate dva meseca na metu.

„Može biti da će osoba stajati na položaju mesec ili dva. I ponekad pomisliš: „Zašto stojim ovde, išao bih negde u drugom smeru, gde je sada toplije.“ A onda, kada se posao pojavi, shvatiš da si potreban ovde. I radiš svoj posao tu gde jesi, i nije važno gde si.

U službi sa momcima iz MANPADS-a „Orao“ sovjetske iz sovjetske napravi. Kažu da nisu gajili posebne nade u oružje, ali se to dobro pokazalo.

„Starija je od mene, moћe da priиa sa ‘tobom’. Iskreno, kada sam video kakvo oruћje godine, nije bilo takve nade za to. Ali je dobro nastupala. Dva lansiranja – dva oborenja“, kaže Jurij Stak.

Motivacija vojske je jasna – porodice čekaju njih i njihove saborce kod kuće. I radeći kao deo snaga protivraketne odbrane, mogu da ih zaštite.

„U prvim mesecima rata bilo je veoma teško. Kada vidite kako leti u vašu oblast. I postaje veoma dosadno na duљi. Ali razumete da ne morate da zastajete i radite svoj posao. Ne znaš tačno gde leti. Ili je moћda ta raketa uletela u tvoju kuжu. Zbog toga sve što leti mora odmah da okonča svoj let na licu mesta. I hvala svim snagama protivdušne odbrane, momci su dobro urađeni. Veoma sam im zahvalan“, kaže Jurij.

Borci su sigurni da je strategija Rusa da unište civilnu infrastrukturu čin nemoći, jer na bojnom polju ne uspevaju.

„Imamo mnogo toga da branimo. I radićemo to do poslednje kapi krvi. I nemaju šta da zaštite. I oni razumeju da ne mogu da nas pobede u borbi, već da to shvate na ovaj način i unište mirne gradove, civile. Nemaju ni sa čim da se porede. To su samo neki neljudi, jer ne možete da ih nazovete drugačije“, uveren je Pavlo.

Momci kažu da vazdušni alarm može da upali u bilo kom trenutku. Porudžbina takođe može biti primljena u potrebi za promenom pozicija. Može da potraje dva dana ili dva meseca između anksioznosti. Borci su u stalnoj napetostiI, iako oprezno, prave planove za budućnost.

„U civilnom životu u Ukrajini radim pizzaiolo. Od 2016. do danas, pa, to je, pre rata. I sada je rat gotov i nadam se da жu se vratiti svom poslu. Sviрa mi se posao. Ili ako sve bude u redu, otvoriću piceriju. Tada će biti moguće napraviti PICU MANPADS ili picu protiv vazdušne odbrane“, kaže Pavlo Stefanjuk.

„Pobeda će doći po mene kada se završi granatiranje civila i kuća. Kada se cela teritorija vrati, i Krim će se vratiti. I naravno, posle pobede, želim da se dobro odmorim sa porodicom i braćom na Krimu“, deli Jurij Stak.

Za savesno izvođenje službene dužnosti, Jurij Stak i Pavlo Stefanjuk nagrađeni su diplomama i Čeličnim krstom – razlikovanjem vrhovnog komandanta.