22. novembra odigrao se neverovatan događaj u verskom životu Ukrajine. Služba bezbednosti Ukrajine izvršila je pretrese (a nadležni tvrde da je to bila samo inspekcija, pošto nije bilo odgovarajuće sudske odluke za potragu) na teritoriji Kijevsko-pečerske lavre, centralnog svetilišta Ukrajinske pravoslavne crkve, ali, nažalost, Moskovske patrijaršije.
Pre nekoliko godina, ova crkva je bila najmasobnija u Ukrajini u smislu broja parohija i vernika, i što je najvažnije – politički najuticajnija. To se posebno jasno moglo videti tokom predsedavanja Viktora Janukoviča, koji je bio posvećeni vernik UOC-MP. Međutim, čak i svojim letom za Rostov posle Euromaidana, crkva nije izgubila sve svoje uticaje. Na kraju svega, čak i protiv pozadine rata, ima dovoljno pristalica ove stvarno proruske crkve na mnogim nivoima moći u Kijevu.
Zato se logično postavlja pitanje: da li je počela prava borba sa izuzetno štetnim uticajem jedne od moćnih propagandnih institucija Kremlja u Ukrajini, koja je odavno prošla? Ili je to pokazivanje moći za odvojene da samo demonstriraju njegovu reakciju na ogorčenje društva zbog stvarnih činjenica o igri crkve u korist neprijatelja? O tome ćemo saznati samo vremenom, nakon daljih istražnih radnji i sudskih postupaka. Do sada nas najnovije istorijsko iskustvo inspiriše pesimističnim mislima.
Već 32 godine ova zaista lukava institucija, nazvana Ukrajinska pravoslavna crkva, a zapravo ogranak Ruske pravoslavne crkve, postoji na ukrajinskoj teritoriji. Uzgred, njen prvi primat bio je čuveni (nažalost)zlokobni Filaret. On se prisetio ove cifre samo da bi dao veoma rečit citat iz njegovog intervjua za Radio Liberti, sprovedenog u januaru 2019. godine. „Neophodno je da kandidat ili u vladici ili u sveštenicima bude lojalan sovjetskoj vladi. Ako je kandidat lojalan sovjetskoj vladi, onda su dali dozvolu KGB-u, tačnije Savetu za verska pitanja. Jer su isti kgB oficiri radili tamo. Savet za verska pitanja je dao dozvolu da je ta osoba lojalna sovjetskoj vladi. Ako je osoba nelojalna, bila je protiv sovjetske vlade, onda nije dala dozvolu za ordinaciju… Činjenica je da nije bilo nijednog biskupa koji ne bi imao kontakt sa njima (sa KGB – ed.). Ako nije imao kontakte, nije bio biskup. Stoga, ako neko od biskupa kaћe da nije imao kontakte, onda to znaиi da laћe. Znam to sigurno“, iskreno je priznao Filaret.
Dakle, u oktobru 1990, široka mreža agenata u kasocima je jednostavno promenila ime iz ROC u UOC. Kijevska patrijaršija, da vas podsetim, tada nije postojala. Kada se nezavisna Ukrajina pojavila na svetskoj mapi manje od godinu dana kasnije, status UOC-a se zapravo nije promenio. Upravo u junu 1992. Zbog toga je Moskovska patrijaršija morala da se odrekne malo kongregacija, uglavnom u zapadnoj i centralnoj Ukrajini.
Istovremeno, UOC-MP je, kao što je već pomenuto, dugo ostao najmasovnija crkva u Ukrajini i jedina kanonska među pravoslavcima. Dok Tomosi nisu došli u decembru 2018. Pojavila se i Pravoslavna crkva Ukrajine – takođe kanonska. Čak je, može se rečima, mnogo kanonski više nego UOC-MP, čiji je status osiguran samo komunikacijom sa ROC-om, o kojem je ukrajinski ogranak crkve pokušao da ćuti.
Štaviše, odmah po prijemu Tomosa usvojena je Verkhovna Rada iz Ukrajine Zakon br. 2662-VIII „O amandmanima na član 12 Zakona o Ukrajini „O slobodi savesti i verskim organizacijama“, koji je obavezao, posebno, UOC-MP da promeni svoje varljivo ime u ono koje jasnije odražava realnost – Rusku pravoslavnu crkvu u Ukrajini. S obzirom da preimenujevanje crkve još uvek nije održano, zvanični status crkve je praktično neizvestan. Iako to ne sprečava da i dalje ostane jedna od ključnih verskih veroispovesti u Ukrajini, instituciji koja i dalje utiče na verski, društveni i politički život države.
Iako je postojala realna šansa da se jednom za svagda zatvori ova kocka ruskih agenata još početkom 2014. godine – tokom prve invazije ruskih trupa u Ukrajini. I ne radi se samo o otvorenom agitovanja sveštenika UOC-MP za Rusiju. Predstavnici crkve počinili su mnogo ozbiljnija krivična dela, koja su nesumnjivo pala pod tekstove o izdaji, terorizmu, propagandi nacionalne mržnje itd. Podsetimo se kako su se tokom zaplene Krima od strane „malih zelenih ljudi“ krajem februara 2014. godine crkvene parohije zapravo pretvorile u skrovišta ruskih kazahstanskih militanata. Štaviše, informacije o tome otvoreno su predstavljene u ruskom propagandnom filmu „Krim. Put do kuжe“. Terorista Strelkov-Girkin je takođe u jednom intervjuu otvoreno govorio o upotrebi hramova UOC-MP za rusku invaziju u Donbasu. I takođe Priznao je da su monasi crkve bili njegovi militanti.
Ista situacija, ali u mnogo većem obimu, ponovljena je posle invazije ruskih trupa 24. februara ove godine. Sveštenici ove crkve sreli su okupatore sa hlebom i solju, rado su sarađivali sa njima, predali ukrajinske aktiviste. Oni su srdačno pozvani u Moskvu, uključujući ceremoniju proglašenja aneksije okupiranih teritorija.
Međutim, svi ti egregantni zločini već osam godina idu „nezapaženo“ za ukrajinske specijalne službe. Nema istrage, nema hapšenja, nema kazni. Na primer, 2015. godine, Komunistička partija Ukrajine uspela je da bude izbačena iz pravnog polja zbog mnogo manjih grehova. Zašto onda ova kriminalna crkva ne može da bude zatvorena jednom za svagda? Prevelik da ne uspe (preveliki da bi pao) i prevelik za zatvor (prevelik da bi bio zatvoren) – kako amerikanci kažu. Pa, Komunistička partija je takođe bila prilično velika u jednom trenutku, ali to je nije spasilo.
Ovde ponovo dolazimo do problema pokroviteljstva UOC-MP u mnogim vladinim kancelarijama. Иak i sada. Tako su aktivnosti glavnog otvorenog političkog „pokrića“ moskovske crkve, stranke OPZŽ, već zabranjene. Međutim, ima dovoljno skrivenih i polu skrivenih apologeta. Podsetimo se bar slučaja koji se desio sasvim nedavno, u septembru ove godine, sa ne bilo kim, već sa zamenikom načelnika Glavne direkcije SBU u Kijevu i kijevski region Jurijem Palagnjaukom. U pismu upućenom liderima lokalne vlade on zapravo poziva na sprečavanje tranzicije zajednica sa UOC-MP na OCU. Zato što navodno „ugrožava nacionalnu bezbednost“. Podsetimo se i već pomenutog Zakon br. 2662-VIII „O amandmanima na član 12 Zakona o Ukrajini „O slobodi savesti i verskim organizacijama“, prvo je okačen u Ustavnom sudu, a kasnije ga je blokirao legendarni OASC. Što je zapravo spasilo UOC od preimena, ali je istovremeno učinilo njegov status neizvesnim.
Status crkve postao je još neizvesniji posle neočekivane katedrale na Teofaniji u maju ove godine. Njeni učesnici usvojili su odluke kojima bi trebalo da se konsoliduje „potpuna nezavisnost i nezavisnost“ UOC-mp iz ruske crkve, i izrazili neslaganje sa stavom patrijarha Kirila, koji javno odobrava rusku invaziju na Ukrajinu. Iako u stvarnosti crkva nije raskinula sa Moskvom.
Pored ovako svetlih, otvorenih incidenata, koji ukazuju na prisustvo snažne moći i političke podrške u UOC-MP, možemo govoriti o mnogim manje primetnim, ali ništa manje značajnim slučajevima. Jedna od manifestacija toga je da je jedan od najvećih hrišćanskih centara u Ukrajini – Kijevsko-pečerska lavra – oduvek pripadao moskovskoj crkvi 34 godine. Svi pokušaji da se promeni ovakvo stanje stvari, što ne samo da nije fer, već i neki prilično mejkap imajući u obzir rusku agresiju, završavaju se ni u čemu.
Postoji li šansa da poseta Lavri SBU (ili, kako se šale, Službi Božije Ukrajine) skine stvari sa zemlje? Po logici stvari, da. U izveštaju ukrajinske specijalne službe ističe se da, uzimajući u obzir oružanu agresiju Ruske Federacije, „raste rizik od terorističkih akata, sabotaža, uzimanja talaca, posebno na mestima velikih koncentracija građana. Zbog toga se ove aktivnosti sprovode za:
– sprečavanje upotrebe Lavre kao centra „ruskog sveta“;
– verifikacija podataka o korišćenju prostorija UOC za skrivanje sabotaža i izviđačkih grupa, stranih državljana, skladištenja oružja itd.;
– da zaštiti stanovništvo od provokacija i terorističkih akata.“
Štaviše, pretresi su izvršeni ne samo u Lavri, već i u manastiru Koretski Sveta Trojica i u prostorijama eparhije Šarensko-Polisija UOC-MP u regionu Rivne.
Koji kompromitujući materijal je otkriven? Na primer, prorusku književnost koja se koristi u bogosloviji i parohijske škole, posebno za promovisanje „ruskog mira“; keš ukupno više od UAH 2 miliona, više od 100 hiljada USD. i nekoliko hiljada ruskih I još nekoliko sumnjivih osoba koje su „sa sobom imale samo pasoše i vojne karte SSSR-a, uopšte nisu imale originalna dokumenta, već samo svoje kopije ili su imale pasoše ukrajinskih državljana sa znacima falsifikovanja ili oštećenja“.
To je ništa što bi dodatno diskreditovalo moskovsku crkvu nego što je bila ranije. S druge strane, u prisustvu političke volje, i to bi bilo dovoljno bar da se raskine ugovor o zakupu Lavre. Postojala bi samo politička volja da se to uradi. Da li je tu? Teško je reći.
Podsetite se da se ovog leta na sajtu predsednika Ukrajine pojavila peticija za raskid ugovora sa moskovskom crkvom o zakupu Lavre. Peticija je dobila neophodnih 25 hiljada glasova, međutim, ignorisala je Kancelarija predsednika. Volodymyr Zelenskyy je jednom stidljivo objasnio da tokom rata nije neophodno praviti iznenadne pokrete na religioznom polju, da se ne bi uzburkalivi ste međuverski sukob u ukrajinskom društvu.
Možemo li da se nadamo da će se pozicija ukrajinskog predsednika promeniti, postati oštrija prema moskovskoj crkvi? Teoretski, moguжe je. Pored toga, zahtev društva je jasno vidljiv. I predsednikova kancelarija je znala kako da uhvati ove trendove. Najverovatnije će predsednik ovu odluku dati na milost i nemilost Verkhovne Rade, na kraju sve, imamo parlamentarno-predsedničku republiku. Očigledno je da će do kraja ove godine sve postati jasno. Ili će biti doneta jasna i teška odluka o zabrani aktivnosti UOC-MP, ili će sve biti ograničeno na deklaracije, odnosno održavanje statusa kvo.
