Analitičari Američkog instituta za proučavanje rata (ISW) uvereni su da ruska politička elita može da nastavi da drži takozvane „nuklearne igre“ kako bi ohrabrila Sjedinjene Države i njene saveznike da izvrše pritisak na Ukrajinu, ali neće moći da nateraju Kijev da pregovara. Ovo je navedeno u IZVEŠTAJ ISW.
Prema analitičarima, Kremlj je zaoštravao svoju nuklearnu retoriku posle ruskih vojnih neuspeha u regionu Karkiva i tokom ukrajinskih kontraofanziva u Limanu i na severu regiona Kerson početkom oktobra. Moskva je verovatno nastavila sa slabo oguljenim nuklearnim pretnjama kako bi skrenula pažnju sa svojih vojnih i problema sa mobilizacijom i zastrašila zapadne partnere Ukrajine.
„Putin i ključni zvaničnici Kremlja češće su pominjali upotrebu nuklearnog oružja tokom Putinovog govora o aneksiji 30. septembra i tokom oktobra, verovatno kako bi primorali Ukrajinu da započne razgovore i smanji podršku Zapada Kijevu“, navodi se u saopštenju.
Analitičari smatraju da je Putinova retorika tokom ovog govora i tokom celog oktobra bila u skladu sa njegovim prethodnim nuklearnim pretnjama i da nije izazvala stepen straha u ukrajinskoj vladi koji je Kremlj verovatno nameravao.
Međutim, ključni zvaničnici Kremlja krajem oktobra i početkom novembra počeli su kolektivno da smanjuju svoju retoriku o upotrebi nuklearnog oružja.
Vladimir Putin je 27. oktobra rekao da Rusija ne mora da koristi nuklearno oružje protiv Ukrajine i tvrdi da Rusija nikada nije razgovarala o mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja, samo aludirajući na izjave lidera zapadnih zemalja.
Zamenik predsedavajućeg ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev slično je sve više umanjivao značaj žestoke nuklearne retorike koju je koristio tokom oktobra i sada se fokusira na unapređivanje jedinstva Rusije u ratu u Ukrajini.
Promene u retorici Kremlja ukazuju na to da će visoka ruska vojna komanda i saveznici Kremlja verovatno u izvesnoj meri biti svesni ogromnih troškova za male operativne beneficije koje bi Rusija nanela za upotrebu nuklearnog oružja protiv Ukrajine ili NATO-a.
Zauzvrat, šef Glavne direkcije za vojnu obaveštajnu službu (DIU) Ukrajine Kiril Budanov 24.
Analitičari ističu da bi ruske vlasti u budućnosti mogle da vode retoričku nuklearnu borbu, pokušavajući da podstaknu Sjedinjene Države i njene saveznike da izvrše pritisak na Ukrajinu da počne pregovore. Međutim, Moskva neće moći direktno da primora Kijev da pregovara sa nuklearnim pretnjama. Nuklearne pretnje iz Kremlja nisu uspele da potkopaju političku i javnu volju Ukrajine da nastavi da se opire invaziji Rusije.
„Ukrajina i njene međunarodne pristalice jasno su saopštile da neće pristati na pregovore na nišanu i da se neće odati suverenog prava Ukrajine na svoje teritorije“, saopštio je ISW.
U izveštaju se takođe navodi da je Kremlj verovatno privatno pojasnio svoju „nuklearnu politiku“ u cilju deeskalacija odnosa sa Sjedinjenim Državama i njenim saveznicima.
Opozovite. Ranije je saopšteno da će ruski nuklearni napad promeniti tok potpunog rata protiv Ukrajine i, najverovatnije, izazvati „fizički odgovor“ Kijevovih saveznika i – potencijalno – Severnoatlantske alijanse.
