Nedelja popodne. U jednoj od centralnih ulica u selu Solonka, koje se nalazi u blizini Lviva, bageri aktivno rade – zakopavaju krater od pet metara, koji je ostavljen oborenom ruskom raketom. Odmah pored nje nalazi se nekoliko kuća sa oštećenim krovovima, polomljenim prozorima i bez kapija. Tačno pet dana je prošlo od trenutka kada su ruske rakete stigle u Solonku po drugi put. Trojica su pogodila trafostanicu struje, a jedna je oborena iznad centra sela.
Pogođeni stanovnici još uvek uklanjaju ostatke zemlje, kamenje i delove raketa iz svojih dvorišta. Oni se zamajavaju, vređaju i ne znaju kada će njihovi domovi ponovo postati podnošljivi.
Razgovarao je sa nama sa pogođenim stanovnicima Solonke i ispričao nam kako selo živi posle raketnih napada.
„Pokušavam nekako sve da zaboravim, ali trzavice od bilo kog zvuka“
Utorak, 15. novembar, vazdušni alarm. Šef skloništa za životinje Jurij Mikitijuk vraća se iz Lviva kada su počele da se čuju eksplozije. Jurijino sklonište nalazi se pored električne trafostanice u Solonki.
„U vreme eksplozije, moj kolega i ja smo upravo dolazili ovde iz Lviva. SBU automobili su već stajali u blizini autoputa i nije nam bilo dozvoljeno da uđemo u selo. Pešačio sam, a onda oko dva kilometra. Kada sam doљao ovde, sve je bilo u dimu. Čuj moju [захриплий] Glas? Sve je to zbog dima“, priseća se Jurij Miktijuk.
Ulazimo u sklonište sa Jurijem, on odmah pokazuje na drugi sprat – tamo su, posle raketnog udara, svi prozori uleteli, bili su drveni.
Yuriy Mykytiuk pokazuje razbijene prozore u skloništu
„Polomljeni prozori su najmanja posledica koja može da bude. Šrapnel je odleteo u one zadruge koje se nalaze još bliže mestu udara“, kaže Jurij Mikitijuk.
Tokom prvog raketnog napada u Solonetsu 10. Prema njegovim rečima, tada dim iz raketa nije bio tako akrilan, a sada su njegove životinje skoro naučile.
„Već u 20 sati životinje su se razbolele, počelo je povraćanje. Odmah sam otvorio Vikipediju, pročitao znake trovanja ugljen-monoksidom – dolazi do povraćanja, grčeva i smrti. I čekao sam te znake nekoliko sati, ali, srećom, životinjama je postalo lakše i niko nije uginuo“, kaže Jurij Mikitijuk.
Lokalna stanovnica Oksana živi na 150 metara od električne trafostanice, kod kuće nema podrum, pa se krila od granatiranja u hodniku. Tokom prvog raketnog napada na Solonku 10. oktobra, nekoliko projektila pogodilo je električnu trafostanicu, ali u kućama nije bilo značajnije štete. Međutim, akrilni dim, kaže Oksana, osećao se dugo vremena.
„Kada su rakete stigle 10. oktobra, bio sam strašniji. Prvi put je bio takav dim da je bilo nemoguće izaći napolje. I drugi put sam se već toliko uplašila da nisam obraćala pažnju na dim, miris, generalno dva dana nisam mogla da se osvestim. Bilo je neverovatno zastrašujuće. Samo babah – i to je to, prozori su se sve otvorili, a ja sam odmah legao na pod u hodniku. Pokušavam nekako da zaboravim sve ovo, ali sa bilo kojim zvukom još uvek se trzam. Nedavno je telefon ispao iz kreveta i čak sam ga se jako plašila“, kaže Oksana.
Posle prvog raketnog napada, Oksana je u svom dvorištu sakupila delove ruske rakete: mali su, ali veoma oštri, teško ih je držati u ruci kako se ne bi posekli. Iskusni šok čini da se oseti kada mi pokaže ove fragmente: ruke joj se tresu, a na pomen eksplozija stalno ponavlja samo reč „strašno“.
Lokalna stanovnica Oksane pokazuje olupinu rakete koju je sakupila u svom dvorištu
„Videli smo talas vatre na prozoru“
Ukupno, 15. novembra, u Solonku su stigle četiri ruske rakete: tri su pogodile električnu trafostanicu, druga je oborena iznad centra sela. Oborena raketa pala je u blizini seoskih koliba, gde je formiran krater od 5 metara. Danas je ogromna jama prekrivena zemljom.
Radnici napunili krater koji je za sobom ostavila ruska raketa sa zemljom
„Mi smo privatna firma, angažovao nas je ATC“, kaže jedan od zaposlenih. Nekoliko bagera radi na tom mestu odjednom, a oštećene kuće stoje u blizini kratera: oborena raketa pala je blizu njih. Udarni talas je odmah oborio kapije, pomerio krovove i oborio prozore. Među stanarima kuća niko nije čudom povređen, ali je deo rakete pogodio grudi 37-godišnjeg prolaznika, stanovnika Lviva. Nedavno su lekari uspeli da mu stabilizuju stanje i sklone ga sa intenzivne nege.
U nekoliko kuća u blizini mesta pada, raketa je razbila prozore, srušila krovove i vrata
Stanovnica jedne od uništenih kuća Irina Krasovskaja, zajedno sa svojom porodicom, čudom je preživela tokom dolaska. Svi stanari kuće bili su u kuhinji tokom alarma – nalazi se u polu-podrumu.
„Čuo sam da je prva raketa pala na trafostanicu i brzo smo utrčali u kuhinju. I u tom trenutku, cela kuжa se zatresla. Zvuk je bio veoma jak i odmah su se svi oglušili, nisam čuo ništa 10 minuta. Samo sekund – i sve se u kući pomerilo, bilo je tako iznenada. Videli smo vatru kako ulazi kroz prozore, talas vatre i odmah je ponovo izašao. Bilo je veoma strašno“, priseća se Irina.
Svi prozori u Irininoj kući su bili onesvešćeni udarnim talasom
U Irininim kućama svi prozori su bili izbijeni i ulazna vrata su iščupana. Eksplozija je takođe uništila garažu koja se nalazi najbliža epicentru eksplozije.
Ova garaža se nalazi odmah pored kratera i uništena je odmah nakon eksplozije
U kući još uvek ima dosta stakla na podu – iako ga stanari svakodnevno čiste, još uvek nisu imali vremena da sve izdune. Umesto prozora u kući, sada postoje posebni filmovi, a nova ulazna vrata predstavljena su Irininom suprugu na poslu kao kompenzacija.
U kućama gde su prozori razbijeni, njihovu funkciju obavljaju specijalni filmovi
Irina ima dvoje male dece: bebu i trogodišnju ćerku. Posle eksplozija, najstarije dete se plaši mraka i glasnih zvukova.
„Prethodni put, kada je raketa oborena iznad nas, bila je veoma uplašena, a sada reaguje na svaki zvuk kod kuće plačom i panikom“, kaže Irina sa uzbuđenjem.
„Bilo je strašno doći da vidim šta se tamo desilo“
I Irine komšije imaju još goru situaciju: posle eksplozije rakete, sva zemlja i kamenje iz kratera odleteli su na krov kuće, uništili podove i pločice, i oštetili temelj i zid kuće udarnim talasom. Unutar kuće, baterije su čak iščupane. Sada je skoro nemoguće živeti tamo.
Olga Nakhim govori o tome kako je pobegla tokom pogođenog oborenog projektila
„Naša porodica je u tom trenutku skoro sva bila kod kuće. Bio sam u dvorištu kada sam iznenada čuo veoma dosadan zvuk, i sve je počelo da leti odozgo: kamenje, zemlja, glina. Uplašio sam se i brzo utrčao u štalu. A onda sam opet čula zvuke i shvatila da je negde drugde došlo do eksplozije. Izašao sam napolje, a onda je sve odneto: nema nijedne kapije, nema ničega. I bilo je strašno doći da vidim šta se tamo desilo. Najgore je bilo shvatiti da se sve desilo tako blizu. Nisam mogla da verujem“, priseća se Olga Nakhim.
„Najveći udarac zadali su komšiji iz garaže i naše kuće. Naš zid se udaljio od udara, a onda se krov srušio i morao je da baci ceradu kako se ništa ne bi pokvasila“, pokazuje Olga na uništeni krov kuće.
Raketni napad uništio krov u kući Olge Nakhim
Da biste obnovili kuće Irine i Olge, potrebno vam je mnogo novca. Zamena prozora, izrada krova, popravka zidova itd. Odmah posle raketnog udara, šef Solovjke AH obećao je stanovnicima da će zameniti prozore i vrata na račun zajednice.
„Bohdan Dubnevič nam je rekao da neće dati zaposlenima bonus da nam plate odštetu. Onda su radnici došli kod nas, uzeli mere i rekli da bi trebalo da bude novih prozora za sledeću nedelju. Pa, možda… Nadamo se da жe nam bar malo pomoжi. Zato što dolazi zima i veoma je hladno“, kaže Olga.
Bohdan Dubnevič, šef Solonkivske AH, rekao nam je da je prethodno zbog raketnog udara prethodno narađeno više od 1,2 miliona gubitaka UAH. Prema njegovim rečima, radovi na popravci u oštećenim kućama počeće uskoro.
„Već popravljen i snabdeven gas kućama, popravljen je kanalizacija, krater je već napunjen. Predstavnici određenih kompanija izmerili su sve prozore i počeli da proizvode. Bilo je predstavnika druge kompanije koji su izmerili i dali procene za popravku krovova. Sutra počinjemo da rastavamo krov na jednoj kući i gradimo novu. Do sada je naš predstavnik nagomilao više od 1,2 miliona gubitaka UAH. U petak će biti održana sednica na kojoj ćemo prihvatiti program i istog dana imati sve kalkulacije i doneti odluku da svaka porodica nadoknadi gubitke“, rekao je Bohdan Dubnevič.
Šef ATC-a je pojasnio da će svaka od pogođenih porodica dobiti novac od ATC-a, koji će moći da plati popravku krovova i postavljanje novih prozora.
***
Materijal je nastao u okviru projekta „Život rata“ uz podršku Laboratorije za novinarstvo od javnog interesa I Institut humanističkih nauka (Institut für die Wissenschaften vom Menschen).
