Od samog jutra 29. oktobra, pomorska baza Crnomosane flote Rusije pretrpela je snažan napad. Ruski ratni brodovi napadnuti su vazdušnim i morskim bespilotnim letelicama „nepoznatog neprijatelja“. Što se tiče nastale štete, situacija se još uvek razjašnjava.
Povlačenje Rusije iz „sporazuma o žitu“
Ruski zvanični portparoli su prvobitno tvrdili da se ništa strašno nije dogodilo, napad je uspešno odbojan. Tada su počeli da menjaju pobednički tonalitet u sve pesimističniji, jer je teško sakriti istinu kada svi oko njih vide eksplozije. Na kraju je prepoznato da su neki brodovi „pretrpeli manju štetu“.
Jasno je da su i ovde bili lukavi. Jer zašto onda biti toliko ogorčen da je dovoljno proglasiti povlačenje iz sporazuma o izvozu ukrajinskog žita kroz Crno more.
„Uzimajući u obzir teroristički akt koji je 29. oktobra izveo kijevski režim uz učešće britanskih specijalaca protiv brodova Crnomoske flote i civilnih plovila uključenih u bezbednost koridora žita, ruska strana prestaje da učestvuje u sprovođenju sporazuma o izvozu poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka“, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Kijev niti je potvrdio niti negirao svoju umešanost u napad u Sevastopolju. Međutim, Ministarstvo odbrane Velike Britanije odmah je reagovalo na ovu poremećenu izjavu, nazivajući je „epskom laži“. „Ova izmišljena priča više govori o sporovima unutar ruske vlade nego o Zapadu“, navodi se u tvitu britanskog vojnog odeljenja.
Naime, kao što je poznato, četiri ruska ratna broda oštećena su u napadu bespilotnim letelicama, posebno zastavom Ruske Federacije, fregatom „Admiral Makarov“ (potonula krstarica Moskva), sa koje su ruske trupe lansirale rakete Kalibr na mirne ukrajinske gradove.
Međutim, glavni udarac za Rusiju, pre svega po njenoj naknadi, nije bio onesposobljivanje nekoliko ratnih brodova. Najveće poniženje za Moskvu bilo je to što su svi ostali učesnici „sporazuma o žitu“ odlučili da nastave njegovu implementaciju, doduše bez Rusije.
„Sporazum o žitu“ funkcioniše bez Rusije
Ujedinjene nacije, Turska i Ukrajina dogovorile su se da nastave izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora. Oni su postigli odgovarajući sporazum bez učešća Rusije dan nakon što je Moskva objavila da se povlači iz „sporazuma o žitaricama“, koji je omogućio izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda na svetska tržišta. Ruska strana je samo obaveštena da je obnovljeno funkcionisanje „koridora žita“.
To je da je Kremlj bio suoиen sa иinjenicom. A ruski demarš je zapravo ignorisan od strane ostalih učesnika „sporazuma o žitu“. Ispostavilo se da takvi međunarodni projekti mogu da se realizovanju bez Rusije, bez njenih „bezbednosnih garancija“.
A šta ako Rusija zameri takvoj „aroganciji“ i pokuša da spreči kretanje brodova sa žitom iz ukrajinskih luka? Uzeće ih i naleteti na njih raketama. Zar nije straљno? Ne, jer se ne uduba. Naravno, najneočekivanija misao može doći na pamet besnom ruskom diktatoru. Ipak, stručnjaci su već naučili da ga izračunaju prilagođeno ovoj pomami.
A poenta je pre svega da „koridor žita“ podržava Turska. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan direktno se brine o njemu, jer je ovo zapravo njegova geopolitička mozgalica.
U prethodnom tekstu o „sporazumu o žitaricama“ objasnio sam koji su razlozi Ankare da teži nastavku izvoza ukrajinskog žita siromašnim zemljama Azije i Afrike. U tim zemljama Turska ima svoje geopolitičke interese, nikako nije zainteresovana za gladovanje koje je tamo počelo zbog blokade žita. Kina ima iste razloge. Zbog toga su Peking i Ankara izvršili snažan pritisak na Moskvu da ide na „sporazum o žitu“. To je bilo izuzetno profitabilno za Ukrajinu i nije bilo sasvim potrebno Rusiji, koja je već mogla da prodaje žito, kako svoje, tako i ukradeno ukrajinsko, a da kiiv nije konkurent po ovom pitanju.
Rusija nikako ne može da pokvari odnose sa Turskom, što je pruža takvim i takvim izlazom iz izolacije. Kako kroz otvorenost vazdušnog prostora, tako i kroz turističke veze, kroz energetsku saradnju („Turski tok“). Uprkos svemu, Erdogan je jedini lider jedne zemlje članice NATO-a koji tek treba da prezire susret sa Putinom, iako ga već gleda sa leđa, shvatajući svoje prednosti.
Čak i ako zamislimo tako neverovatan razvoj događaja da bi Rusija odlučila da se zagusti za odnose sa Turskom i da pokuša da blokira „koridor žita“, onda je, kako kažu isti Rusi, „mačka mršava“. Ruska crnomoska mornarica, pogođena ukrajinskim napadima, nije se oprala sa turskom.
Ako se Rusija ipak odluči za neke prljave trikove, onda ratni brodovi turske flote mogu jednostavno da isprate karavane brodova sa žitom otprilike od ostrva Zmeiny do Bosfora. Šše Turska može da otvori put Crnom moru za brodove iz zemalja članica NATO-a. Nekoliko korveta жe biti sasvim dovoljno. I to je sve, svako pitanje pretnje bezbednosti „koridora žita“ je uklonjeno.
Zbog toga se, posle strašnih izjava Moskve, ton govora ruskih vlasti u vezi sa „sporazumom o žitu“ drastično promenio. Sam Putin tvrdi da, kažu, ne, ne, ne, bili smo pogrešno shvaćeni, uopšte ne napuštamo „sporazum o žitu“. „Ne govorimo o tome da prestanemo da učestvujemo u ovoj operaciji. Ne, mi kažemo da obustavljamo“, rekao je Putin u razgovoru sa novinarima.
I šef Kremlja se žalio međunarodnoj zajednici na „agresivnu Ukrajinu“. „Osoblje UN aktivno učestvuje u tom radu, na kojem smo im zahvalni. Ali neka onda rade sa Ukrajinom, a Ukrajina mora da osigura da neće biti pretnji civilnim brodovima i ruskim brodovima za podršku“, upitao je Putin. On je nastavio da opisuje sa kakvim monstruoznim oružjem je Ukrajina navodno napala Sevastopolj: „Ovo nije šala: ova podvodna vozila su dugačka šest metara i, po mom mišljenju, tamo 500 tona eksploziva. Takav dron će udariti u brod, neće ostati ništa od žita ili broda i mi ćemo biti krivi.“
Moћete li da zamislite, zar ne? Prosečan rezervoar sa svojom municijom teži od 40 tona. A u ukrajinskom dronu ima samo 500 tona eksploziva, rekao je Putin. Možeš da spustiš ceo Krim u vazduh. Očigledno, siroti momak je bio uplašen, i u strahu oči su velike.
