Informativni meci i granate stigli su iz prestonice okupatora. Skandalozni politikolog (strani agent) Valeri Solovej izrazio je senzaciju – isisan iz prsta ili se upustio u lobiranje sa velikog puta? Citiram: „Rusija je dobila ponudu za miran sporazum sa Ukrajinom. Ovaj predlog za mir je u koordinaciji sa ukrajinskim političkim i vojnim rukovodstvom i nije ništa drugo do kapitulacija Ruske Federacije. Suština predloga i zahteva je sledeća: ruske trupe napuštaju regione Luhansk i Donetsk u Ukrajini. Status Krima je „suspendovan“ na sedam godina. Samo ostrvo je proglašeno demilitarizovanom zonom. Ruska Crnomorija flota napušta Krim. Na rusko-ukrajinskoj i belorusko-ukrajinskoj granici uvodi se demilitarizovana traka široka 100 kilometara. Rusija napušta Pridnjestrova i enklava se vraća u Moldaviju, Rusija to ne sprečava. Reagujući na to, Ukrajina obećava da neće ući u NATO 7 godina. Šest zemalja (koje – izvori ne imenuju) obećalo je da će delovati kao garanti ovog sporazuma. Ultimatum daje uveravanja da se ne goni ruski establišment, uključujući snage bezbednosti. Protiv njih i članova njihovih porodica neće biti podnet nijedan krivični postupak.“ Valerij Solovej je izrazio mišljenje da „ako predsednik Ruske Federacije da komandu za upotrebu nuklearnog oružja, njegovo naređenje neće biti ispunjeno. Što znači stvarno ukidanje Putinovih aktivnosti na čelu zemlje, vrhovnog vrhovnog komandanta“.
Autor ovog članka odavno poznaje Valerija Solovju. Rođen je i odrastao u Ukrajini, u gradu Ščestiji, u regionu Luhansk. Sada je Solovej državljanin Ruske Federacije i donedavno je bio na čelu odeljenja na najprestižnijem univerzitetu u Rusiji, MGIMO (Institut za međunarodne odnose). Međutim, njegova predviđanja da će Putin uskoro umreti „od neizlečive bolesti“ ili „biti onesposobljen“ nisu se ostvarila. Ponekad se čini da u aktuelnoj ruskoj politici, Nonjejl uspešno igra ulogu pop Gapona, provokatora, podstrekača, agenta snaga i političara koji bi želeli da oslobode Rusiju od Putina. Da li je moguće verovati insajderskim informacijama Valerij Bejndejl? Razumećemo to u narednim danima novembra. Ako Rusija ne bombarduje Ukrajinu raketama, onda je istina u prognozama eksperta, barem je Solovej formulisao uslove pod kojima će Rusija okončati rat sa Ukrajinom.
Hajde da maštamo! Takav scenario značiće samo jedno – Putin će se završiti, biće smenjen sa vlasti u bliskoj budućnosti. Odlaskom diktatora, pasti će cela piramida pro-Putinove političke klase, koja je osigurala njegove avanture, uključujući i rat u Ukrajini. To su generali vojske, Ministarstvo unutrašnjih poslova, FSB, militantni šovinisti-patriote, kao što su Girkin, Dugin, Alksnis, Zatulin, radikali Ruske pravoslavne crkve i, naravno, sve visoko plaćene propagandne jastučnici Kremlja.
Političke intrige su verovatne jer je „čuvar umoran od čekanja“. Putin je doveo zemlju u zastoj, Rusija je postala svetska parija, biznis, politička klasa sanja o povratku u predratna vremena „sreće, stagnacije i dobrosti“. Ali postoji fenomen (senzualno smišljen fenomen), da ne uzimamo u obzir koji je opasan i užasan. To su „nuklearni strahovi“. Sudbonosna neizvesnost, neodređenost, amorfnost, zbog čega nuklearni „rep Rusije maše psom“. Upravljanje strateškim raketnim i nuklearnim trijadom Rusije je u rukama mentalno obolele osobe. Putin je taj koji dva pukovnika sa nuklearnim koferima prati danonoćno. Samo jedna osoba u Rusiji može da odluči da oslobodi rat koji će uništiti čovečanstvo. Međutim, takav tim prolazi kroz nekoliko faza pogubljenja: komandna mesta kontrole nuklearnog oružja – generalštab, glavno sedište raketnih snaga, komandna mesta divizije, pukovi, a zatim lansiranje sprovode direktni izvršitelji reda. To jest, „ljudski faktor“, „subjektivnost“ dovodi do nuklearnog rata, a ne bezdušnog kompjutera. Ovde Putin, kao heroj kultnog filma „Once Upon a Time in America“, može da kaže: „Nudle, okliznuo sam se“, to je tako, Putinova naredba će se možda „zamrznuti“, neće biti ispunjena!
Ironično, sudbina poslednjih, posleratnih decenija, bila je to nuklearni strah koji je bio ključ bezbednosti, a pretnja potpunim uništenjem bila je garancija opstanka. Danas je smešno pročitati kako je savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost (1966–1969) Volt Rostou predložio da se nominuje nuklearna bomba za Nobelovu nagradu za mir. Ako u dvadesetom veku. Američke i sovjetske, kao i francuske, kineske i britanske nuklearne snage osigurale su „miran suživot dva sistema“, „potencijal sveta“, „mere poverenja“, danas ruski „raketni štit“ garantuje Putinu (vlasniku crvenog dugmeta) da sedi u predsednikovoj fotelji do trenutka kada trube i bubnjevi sviraju prve note Šopenovog pogrebnog marša za njega.
I zaista, od tada je formula Karla Klausevica „rat je nastavak nasilne politike“ postala apsurdna. Zato što je nuklearno oružje imalo „pravo na vojno nasilje“ u slučaju njihove upotrebe, ali samo pretnju upotrebom. Tako je svet živeo u miru 77 godina posle Hirošime i Nagasakija.
Ali početkom XXI veka. postojao je političar, predsednik nuklearne zemlje, politički avanturista, koji je više puta izjavio da će pod određenim uslovima započeti nuklearni rat. Putin je javno saopštio šta veruje da će se desiti posle takvog rata. „Mi ćemo, kao mučenici, otići u raj, a oni će jednostavno umreti“, uverava on. A pre tri dana, kremljski „propagandistički popularista rata protiv Ukrajine“ uveravao je Ruskog čoveka na ulici: „Zemlja koja ima nuklearno oružje ne može biti poražena“. Prema Njujork Tajms, u oktobru je rusko vojno rukovodstvo održalo sastanke o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da će se nuklearna doktrina proširiti na privremeno okupirane teritorije Ukrajine.
P.S. Autor ovih redova, pukovnik, dugo je služio u strateškim raketnim snagama. On je nosio borbenu dužnost na komandnom mestu divizije, što je dalo zeleno svetlo za 78 raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Start-up – i lepa Evropa postaje nuklearni pepeo. Godine 2010. pronašla sam jedinstvenu fotografiju na internetu. Na slici, nasuprot pozadini uništenog (bez prozora i vrata) Dom kulture sovjetske vojske našeg garnizona, bivši komandanti i načelnici 38. raketne divizije Derzhavinka (region Turgai) u sada suverenom Kazahstanu sede i stoje redom. General-pukovnik, tri general-pukovnika, četiri general-majora, i mnogi pukovniki su u penziji. Došli su da se sete, nostalgija je mučena. Ali nema podele, SSSR se srušio, rakete su izvađene, rudnici i komandna mesta pukova bili su prekriveni zemljom, cela infrastruktura vojnog grada se pretvorila u vatru, grobno mesto nekadašnjih napora ovih, svakako talentovanih, snažnih oficira i generala. Šta je bio smisao njihovih života? Tamna stena hipotetičkog nuklearnog rata vodila je njihove živote. Nikolo Amati je iza sebe ostavio violine, koje se još uvek sviraju, milioni turista dolaze u kuće Antonija Gaudija da gledaju, svi narodi i ljudi vole Betovenovu muziku, linije Čarlsa Baudelaira šapuću ljubavnici. A junaci mojih sećanja posejali su prazninu i ništa nisu ostavili od sebe. Crni Anрeli smrti, Apokalipsa.
