Kada je ovog proleća Elon Mask objavio nameru da kupi društvenu mrežu Tviteru, progresivna javnost naišla je na vest sa velikim optimizmom. Zašto da ne, osnivač kompanija Tesla I SpaceX uživao pozitivnu reputaciju vizionara, inovatora, entuzijaste ljudskog napretka. Znači, Tviteru Zahvaljujući Masku, on bi u teoriji imao snažan impuls, da dostigne novi nivo slobode.
Iako je bilo onih koji su na vreme videli u takvom razvoju događaja više negativnosti nego pozitivnih. Oni nisu zaboravili Maskove provokativne ili neodgovorne tvitove, koji su doveli do tržišnih šokova, padova citata i komešanja na berzama. Onda se ispostavilo da se Mask ili samo šalio, ili ustao sa pogrešne noge, ili ga je neka druga muva tamo ujela.
I kada je milijarder počeo da objavljuje u Tviteru njegovi opusi o Ukrajini, onda su se mnogi već uhvatili za glavu. Jedan od najblažih komentara pod njegovim statusom u to vreme bilo je pitanje poput: „Šta si ti verze čoveče?“ Međutim, reč nije vrabac, javnost koja nije sposobna za kritičko razmišljanje uzela je Maskove mirovne inicijative za čist novčić, za priliku da pregovara sa Moskvom, čineći „manje“ ustupke kako bi se izbegla „nuklearna katastrofa“.
I ono što Maska brine, njegove afere idu iznenađujuće dobro, on je dugo zauzimao prvu liniju u redovima najbogatijih ljudi na svetu. Ovo je stara priča sa dobro poznatim moralom: bogatstvo daje moć, a moć vam se vrti u glavi. Automatski postoji želja za još većom snagom, koju informacije sada daju. Otuda i želja da imamo tako moćan informacioni resurs kao što je Tviteru. Zato što onaj ko kontroliše informacione resurse dominira načinom na koji je stvarnost konstruisana i opisana.
Elon Musk, koji je još uvek posedovao samo deo akcija Tviteru, prilično efikasno su koristili društvenu mrežu za promovisanje sopstvenih interesa. On je već osetio snažan uticaj koji ova platforma ima na javni život. Kada je odlučio da kupi kompaniju, objasnio je: „Uopšte me nije briga za ekonomska razmišljanja. Imam snažan intuitivni osećaj da je izuzetno važno za budućnost civilizacije da ima društvenu platformu od koje se veoma veruje i sveobuhvatno.“ A ovde je teško ne složiti se sa njim.
U izjavi o nameri kupovine Tviteru Mask sebe naziva „apsolutistom slobode govora“ i obećava da će spasiti društveni forum oslobađajući ga ograničenja. Kao primer takvih ograničenja navodi izbacivanje Donalda Trampa sa te društvene mreže. Bivši američki predsednik koji je bio veoma aktivan korisnik Tviteru, izdao nekoliko statusa dnevno, imao milione pratilaca. Ali, da li je lišavanje njegovog računa neopravdana krivična mera? Nikako. Setimo se kako je brutalno Tramp podigao kalkulacije sa svojim protivnicima putem tvitova, udovolio im prljavštinom. Ali ovo nije najgore. Preko društvene mreže pokušao je da diskredituje javne i državne institucije, da potkopa njihovo poverenje u društvo, a na kraju – da podigne ljude na pobunu kada je shvatio da gubi vlast.
Dakle, bilo bi moguće tužiti bivšeg predsednika sa zahtevom da mu se zabrani da ima stranice na društvenim mrežama. Međutim, jasno je da bi se takvi procesi odugovlačili mesecima, ili čak godinama, kao što je proces juriša na Kapitol 6. januara 2021. godine. I sve ovo vreme, Tramp bi mogao da nastavi da dodaje ulje na vatru preko svojih stranica na društvenim mrežama. Zbog toga smo morali da reagujemo radikalno i brzo.
Zato što ne možeš da koristiš društvenu platformu za širenje očiglednih laži i dezinformacija. Da, i da se u isto vreme krijem u slobodi govora. Sloboda govora ne može da se pretvori u propustljivost. Na kraju, kao i sloboda delovanja. Ako osoba nije svesna posledica svojih reči, ne oseća odgovornost, onda u korist društva treba da ograniči sposobnost da razmnoži svoje izraze lica i tako umanji svoje negativne posledice.
Iz takvih razloga rukovodstvo te društvene mreže odlučilo je, na primer, da blokira račun republikanskog kongresa Mardžori Tejlor Grin. Svakog dana je objavljivala svoje pomahnitale teorije zavere u duhu QAnon. Gospođa Grin je, na primer, izrazila odobrenje za pozive na fizičko slamanje demokratskih lidera jer je to „globalna kliska pedofila koji obožavaju satanu“. Posebno je mrzela Hilari Klinton, pa je širila glasine na društvenim mrežama da je, kažu, bivša državna sekretarka, zajedno sa svojim savetnikom Humom Abedinom, „ubila devojčicu na smrt i popila njenu krv“. Da, i navodno su snimili svoj satanistički ritual, i „svi koji su videli ovaj užasan snimak sada su mrtvi“.
Ili evo još jednog blokiranog teoretičara zavere – Aleksa Džonac. Šta vredi bar njegova teorija o fatalnoj pucnjavi u osnovnoj školi Sendi-Huk, tokom koje je kriminalac ubio 26 ljudi (uključujući dvadesetšestogodišnjaka i sedmogodišnjake). Džons je, s druge strane, počeo da govori da je ovo neprekidna dramatizacija uz učešće glumaca. Sud u Konektikatu kaznio je teoretičara zavere dodelivši mu skoro milijardu dolara odštete porodicama žrtava masakra.
I šta, nakon što je Mask stekao društvenu mrežu, svi ti ludaci će se vratiti u javni prostor i nastaviti da objavljuju svoje lude teorije, podsticali društvo? Ako želi da poseduje Tviteru, mora da realizuje jednostavnu istinu: ne postoji apsolutna sloboda, ni reč ni akcija. Jer ako sloboda nešto znači, potrebna su osnovna pravila za ograničavanje zloupotrebe, koja mogu da je negiraju.
Iz nekog razloga, niko nije iznenađen ili ogorčen zakonima uvedenim u borbi protiv prevara na tržištu roba i usluga. Svi razumeju da bi bez ograničenja i kazni, na primer, zbog lažnog oglašavanja ili varljivih obećanja, ceo tržišni sistem neminovno dostigao globalni kolaps. Ali isto važi i za tržište mišljenja i ideja. Sloboda govora se ne može smatrati namernim ili ishitrenim izražavanjem koje šteti drugoj osobi ili ugrožava njegov život, zdravlje ili imovinu. Stoga postoje zakoni protiv klevete i protiv namernog nanošenja emocionalnog bola, o što je dokazano u slučaju Aleksa Džonsa. Iz istog razloga, zakon predviđa kazne za podsticanje na nasilje, pljačku itd.
Uzmite prilično svež primer iz Rusije. Zamisli to Tviteru Ili Facebook tolerantan na pozive vodećeg ruskog propagandiste, jednog od lidera Rusija danas Anton Krasovski davi i puši ukrajinsku decu? Ovde, po mom mišljenju, nema diskusije da takve osobe treba odmah izolovati od društva. Štaviše, mnogo je teže nego jednostavno ih lišiti pristupa društvenim mrežama. Na kraju svega, čak i sa Rusija danas Krasovski je otpušten. To je kao u anegdoti: izbačeni su iz Gestapoa zbog okrutnosti.
Stoga bih veoma voleo da Elon Mask shvati suštinu informacione bezbednosti, izuzetnu odgovornost koju vlasnik tako moćnog medijskog alata treba da oseti. Treba razumeti da određene informacije mogu biti izuzetno toksične, da mogu da podstrekuju nasilje i, na kraju, unište demokratske institucije na kojima počiva ista sloboda govora.
