Sa početkom ruske potpune invazije na Ukrajinu, tržište rada se značajno promenilo. To je posledica brojnih faktora, uključujući, posebno, uništavanje infrastrukture u zoni aktivnih neprijateljstava i odliv ukrajinskih izbeglica u inostranstvo.
Advokatska kancelarija H.D. Partners i Lviv Consulting Group u petak, 7. septembra, održali su praktičan seminar HR Forum West, tokom kojeg su predstavili rezultate istraživanja o ukrajinskim izbeglicama u inostranstvu i tržištu rada u Ukrajini tokom rata. zapisali smo najvažniju stvar sa hr foruma Zapad seminar, koji je emitovao sajt »Vaš grad».
Gde su Ukrajinci pobegli od rata?
Prema rečima Oksane Abramenko, regruterke u konsultantskoj grupi Lviv, od početka potpune invazije, većina Ukrajinaca je otišla u Poljsku (1,4 miliona ljudi), Nemačku (1,2 miliona ljudi) i Češku Republiku (431 hiljada ljudi). Ovi podaci su približni, jer govorimo samo o zvanično registrovanim Juizhensima u evropskim zemljama, ne uzimajući u obzir Rusiju, gde konačni podaci ne mogu da se izračunaju.
„Iskusili smo najmanje tri migracione krize. Poslednji je bio 2014-2015, ali onda smo imali više takvih IDP, koji su putovali od istoka do zapada, i manji procenat onih koji su putovali u inostranstvo. Od 2015. do rata imali smo više manifestacija radnih migracija: pre rata oko 3,5 miliona Ukrajinaca radilo je u inostranstvu„, objašnjava Oksana Abramenko.
Prema podacima Službe državne granične garde, od 24. februara 8,2 miliona Ukrajinaca prešlo je granicu ukrajinske, a više od sedam miliona ljudi se vratilo. Regruter kaže da sada postoji trend gde sve manje ljudi odlazi, a više se vraća, ali u različitim mesecima rata ta dinamika je bila drugačija.
Pored toga, zvanični podaci UN razlikuju se od podataka ukrajinskih graničara. Konkretno, prema statistici UN, 2,5 puta više ljudi i dalje napušta Ukrajinu nego što se vraća.
Posle potpune invazije, promenio se i portret prosečnog ukrajinskog radnika migranata. Ako je ranije to bio muškarac od 30-40 godina, a sama seoba je bila klatno, sada 87 odsto onih koji su otišli u inostranstvo su žene i deca, a među njima su i radnici migranti sposobni žene starosti od 35 do 59 godina.
Najveći broj ukrajinskih migranata u inostranstvu su izbeglice iz Kijeva i Karkiva, kao i iz Dniproa, Odese i Donjecka. 16 odsto njih je uništilo smeštaj i nemaju gde da se vrate u Ukrajinu, samo 28 odsto je uspelo da nađe posao u stranoj zemlji, a 47 odsto živi od socijalnih beneficija.
Među izazovima su i ukrajinske IDP-ove pre svega finansijske, jer tamo ne mogu svi da žive samo zbog socijalnih beneficija, štednje ili dobijanja posla u inostranstvu. Drugi izazovi uključuju nizak nivo stručnosti stranih jezika, kombinaciju rada i brige o deci, nedovoljno poznavanje lokalnog tržišta rada i zakona i nemogućnost dugoročnog planiranje.
Što se tiče zapošljavanja, 23 odsto izbeglica uspelo je da nastavi da radi u Ukrajini i radi na daljinu. Oni koji su bili u prilici da se nastane u inostranstvu najčešće rade u oblasti ugostiteljinga, usluga, IT-ja i proizvodnje.
« Za 20% raseljeni pre rata ang u vlasništvuna lijan jeziku na takvom nivou da mogu da se slaћu. 35% je posedovalo Poljake na dovoljnom nivou za život, ali to još uvek nije dovoljno da bi se tamo dobio pristojan posao„, dodaje Oksana Abramenko.
Što se tiče plata ukrajinskih izbeglica u inostranstvu, u Poljskoj se prosečna plata Ukrajinca kreće od 500 do 900 evra mesečno. Najveće plate su u medicinskoj industriji i u kozmetičkoj industriji. U Mađarskoj se Ukrajinci plaćaju od 600 do 1400 evra, u zavisnosti od industrije, u Nemačkoj – od 850 do 2100 evra, u Litvaniji – od 730 do 1200 evra, a u Češkoj – od 480 do 1000 evra mesečno.
Studije pokazuju da samo 13% Ukrajinaca trenutno planira da se vrati u Uzemlja, 44 odsto – ne planira, a 43 odsto još uvek nije odlučilo. Među razlozima, među onima koji ne planiraju da se vrate su pitanja bezbednosti, nedostatka posla, smeštaja i poželjnih uslova. Oni koji još nisu odlučili rekli su da su spremni da se vrate u Ukrajinu kada postane bezbednije i da će ovde biti samopouzdanja da se nađe pristojan posao.
Kakva je trenutna situacija sa tržištem rada u Ukrajini?
Studije Robota.ua pokazuju da se tokom rata u punom obimu broj slobodnih mesta smanjio, a broj kandidata se značajno povećao. Međutim, generalno gledano, tržište rada se postepeno oporavlja i od septembra 2022. broj slobodnih mesta, u poređenju sa predratnom periodom, oporavio se za 45 odsto.
Generalno gledano, broj slobodnih mesta na tržištu se smanjio zbog više očiglednih razloga, na primer, zbog uništavanja infrastrukture preduzeća. Ako je u drugom kvartalu ove godine bilo do 25 kandidata po upražnjenom mestu, u zavisnosti od industrije, sada je to 6 kandidata za jedno radno mesto.
Među gradovima, najveći broj slobodnih mesta je u Kijevu, Lvivu, Dniprou i Ivano-Frankivsku, najmanje, očigledno, u regionima aktivnih neprijateljstava i na privremeno okupiranim teritorijama.
U pogledu broja slobodnih mesta, vodeći su prodajni asistenti, konobari, hosteste, proizvodni specijaliteti i vozači. Po broju biografija, najpopularniji su trgovina, administrativno osoblje, studenti, menadžeri, radnici u uslužnoj i uslužnoj industriji.
Što se tiče minimalca i prosečnih zarada, poslednjih godina raste, ali sporije, od stope inflacije. To, kažu Robota.ua, dovodi do odliva ljudi za rad u Evropi i smanjenja ukupnog životnog standarda.
