Namere ruskog predsednika Vladimira Putina se neće promeniti, čak i ako dođe do privremenog primirja. U vezi ovoga Prijavio American Institute for the Study of War (ISW).
Analitičari pišu da oni koji traže „trajni mir“ u Ukrajini moraju da se odupru iskušenju da zamrznu liniju neprijateljstava na takav način da stvore uslove za nastavak rata pod uslovima Rusije.
Specifični delovi ukrajinske teritorije koji su još uvek pod ruskom okupacijom od suštinskog su značaja za dugoročnu održivost nezavisne Ukrajine.
Posebno, strateški važan region i za NATO i za Ukrajinu je Krim. Okupacija poluostrva omogućava Rusiji da bazira protivaviontne i protiv-brodske rakete 325 kilometara dalje na zapad nego što bi mogla, koristeći samo teritoriju koju zakonski kontroliše. Takođe omogućava Rusiji da rasporedi avione u Sevastopolju oko 300 kilometara zapadno od vazdušnih baza na teritoriji Ruske Federacije.
Prema ISW- u, ta razlika je važna za razmere pretnje koju bi Rusija mogla da predstavlja za jugoistočno krilo NATO-a, kao i za sposobnost Rusije da se pripremi i podrži invaziju na Ukrajinu. Od svih ukrajinskih zemalja u kojima je NATO zainteresovan za osvajanje, Krim bi trebalo da bude na vrhu liste.
Pored toga, napominje se da je trenutno rusko utvrđenje na zapadnoj obali u regionu Kersona vitalna oblast u toj oblasti. Ako prekid vatre ili bilo kakav sporazum obustave neprijateljstva, a Rusi i dalje poseduju tu oblast, izgledi za obnovu ruske ofanzive na jugu Ukrajine značajno će se poboljšati. S druge strane, ako Ukrajina povrati kontrolu nad celom zapadnom obalom reke, Rusima će verovatno biti izuzetno teško da iznesu kopnene napade na jugozapadnu Ukrajinu. Tako dugoročna odbrambena sposobnost Mikolaiva, Odese i cele crnomoske obale Ukrajine u velikoj meri zavisi od oslobođenja zapadnog Kersona. Delovi regiona Kerson na istočnoj obali Dnjepera takođe su strateški važni.
Ruske vojne pozicije u tim oblastima omogućavaju ruskim snagama da pucaju na veći deo ukrajinske crnomoske obale iz mnogih sistema kratkog dometa, a da pri tom ne moraju da koriste skupu opremu dugog dometa koja će uvek biti u manjini.
ISW piše da Dnipro ne bi trebalo da bude prva linija odbrane Ukrajine, već poslednja. Reka je najpouzdanija odbrana ako Rusi prvo moraju da napreduju ka njoj, a zatim da se pripreme za prelaz dok ukrajinski branioci remete njihove napore. Ukrajina bi trebalo da bude u stanju da stvara i održava pozicije na istočnoj obali reke.
Demonstrirana neodgovornost Rusije u pogledu nuklearnih postrojenja u Ukrajini takođe čini važnim sa bezbednosne tačke gledišta povratak ZNPP pod kontrolu Ukrajine.
Omogućavanjem Moskvi da održi kontrolu nad ZNPP, Ukrajina i druge države suočavaju se sa stalnim rizikom od spremnosti Rusije da se igra nuklearnom vatrom. Zato i Ruse treba držati van artiljerijskog domašaja Energodara. Linija neophodna za pouzdanu zaštitu ukrajinskih trupa ZNPP, u načelu, nalazi se oko 50 kilometara južno od Enerhodara. Još jedan kritični nod je Melitopol. Ako Rusi zadrže kontrolu nad Melitopoljem i putevima koji idu južno i istočno od njega, mogli bi da ga pretvore u veliku paravojnu bazu iz koje će izreći napade.
Takva baza, koja u smislu broja vojnih objekata i sposobnosti postavljenih na njemu može postati slična Belgorodu, predstavljaće stalnu pretnju za ZNPP, ukrajinske položaje na istočnoj obali Dnjepera, kao i Zaporožjea i Dnjepera. Analitičari Instituta pišu da će, ako Ukrajina povrati kontrolu nad Melitopoljem, Rusi biti ograničeni na Krim i preko Perekop Isthmusa. Zaštititi se od takvog napada je mnogo lakše. Postoji i nekoliko strateški važnih oblasti na severoistoku Ukrajine.
Gradovi Svatove, Starobilsk i Bilovodsk nalaze se na glavnim drumskim raskrsnicama, pod kontrolom nad kojima se delimično određuje koje baze u samoj Rusiji Rusi mogu da koriste za podršku budućim napadima direktno u Ukrajini. Železnica koja saočava severno od Luhanska preko Starobilska do ruske granice je posebno važna jer ruske trupe u velikoj meri zavise od železnice. Rusi takođe mogu da prebace trupe iz baze u Bogučaru na put Ukrajine koji prolazi kroz Bilovodsk.
Ako Rusija zadrži kontrolu nad ovim ključnim raskrsnicama i mrežama puteva i železnica, to će Moskvi dati značajnu prednost u pripremi za nastavak invazije sa severoistoka.
