Reči portparola Kremlja Dmitrija Peskova o granicama okupiranih regiona najada adekvatnije sumiraju posledice takozvane „specijalne vojne operacije“ ruskih okupacionih snaga u Ukrajini. Na pitanje novinara da nekako preciznije izloži koje ukrajinske teritorije Rusija sada smatra svojim, on je odgovorio verbatim na sledeći način: „Nastavićemo da se konsultujemo sa ljudima koji žive na ovim prostorima. Sada nemam više šta da dodam.“ To je tačno da niko u ruskom rukovodstvu ne zamišlja kako tačno te granice prolaze.
U tom kontekstu, možemo da se prisetimo „uzrečice“ Vladimira Putina: „Granice Rusije se nigde ne završavaju“. Ono što se može protumačiti kao činjenica da uopšte ne postoje granice. Ali granice su, kao što znate, jedan od najvažnijih atributa države. Nema granica – nema države.
Dakle, kada država ne zna gde njena granica prolazi, ona se uglavnom završava fatalno zbog nje. Setite se bar Adolfa Hitlera iz njegovog Drang nach Osten, koji je na kraju bio primoran da se otruje u svom bunkeru. Ili Napoleon Bonaparta sa svojim planovima za carstvo bez granica, koji je zanemeo u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
U međuvremenu, Kremlj se bavi granicama svojih imperijalnih ambicija, granice u bitkama postavljaju Oružane snage Ukrajine. Njihova uspešna ofanziva se nastavlja u Donbasu i Kersonu, uništavajući revanšizovane planove Putina i njegovog čopora. Ruski vojnici, s druge strane, ne uspevaju da stabilizuju front, pa oni, ostavljajući opremu i municiju, beže. I nekako ih nije briga što je, prema novim ruskim zakonima koje je Putin potpisao, Ustavni sud Ruske Federacije odobrio, a Državna duma ratifikovala, to su navodno „ruske teritorije“.
Ruske trupe su iscrpljene i demoralisane. Oni pate od projektila i fizičke gladi, jer su ukrajinska burad i raketna artiljerija presekli njihove puteve snabdevanja. A mobilizacija koju je najavio Putin nije promenila situaciju na bolje.
Ruski vojni neuspesi na navodno „aneksiranim teritorijama“ više su od sramote za Kremlj. Oni pokazuju da je čuvena nepobedivost ruske vojske, u koju su mnogi na Zapadu i dalje verovali, uprkos svim dokazima suprotno, bila iluzija, mehur od sapunice koji je pukao.
U informativnom prostoru Rusije vlada luda panika. Nacionalistički blogeri viču o izdaji u najvišem vojno-političkom rukovodstvu. Vrhunski propagandisti Kremlja shvatili su da su se stari priručnici pretvorili u otpadni papir. Svaka mele koja mu padne na pamet je potpuna raznovrsnost ovih.
U Putinovoj pratnji postoji bestijalna uplitanja, svako optužuje drugog. Posebno rečite u tom kontekstu bile su optužbe ruskoj vojnoj komandi od strane osnivača grupe plaćenika PMC „Vagner“ Jevgenija Prigožina i čečenskog vladara Ramzana Kadirova.
Sam Putin je izgledao veoma organski na sceni zajedno sa glumcem Ivanom Okhlobistinom, koji je bio lud za zloupotrebom supstanci. Kada zajedno pozovu Ruse na „sveti rat“, to istovremeno izgleda smešno, ali i jezivo, s obzirom na još uvek postojeći nuklearni potencijal Rusije.
I, zapravo, kao reakcija na nuklearnu ucenu Kremlja, reči bivšeg direktora CIA, penzionisanog generala američke vojske Dejvida Petreusa, čule su se blagovremeno. Tokom intervjua na TV kanalu ABC vesti njen moderator je upitao o verovatnom odgovoru Vašingtona na rusku upotrebu nuklearnog oružja. Na šta je general odgovorio: „Snage NATO-a predvođene Sjedinjenim Državama odgovoriće na nuklearnu eskalaciju, o kojoj otvoreno govore zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev i predsedavajući Čečenije Ramzan Kadirov i na šta je sam Putin više puta nagovestio. Uništićemo sve konvencionalne snage koje možemo da vidimo i identifikujemo na bojnom polju u Ukrajini i na Krimu, kao i sve ruske brodove u Crnom moru.“
Kremlj se nadao da će svojim „aneksijama“ praćenim nuklearnim ucenama i mobilizacijom biti moguće na smrt preplašiti Ukrajinu i Zapad. Kao što vidite, ovaj plan je potpuno propao. Zapad je upozorio na posledice nuklearnog napada. Ukrajinski vojnici, potpuno zanemarujući granice „aneksije“, sprovode uspešnu ofanzivnu operaciju, de-okupiraju svoje teritorije.
Putin je, posle svih tih iznenadnih pokreta, postao potpuno nepobediv. Konačno pretvara sebe i svoju zemlju u svetsku pariju. Čak i za bivše saveznike Kinu i Indiju, šef Kremlja je postao toksičan.
