Tokom svečanog govora u Kremlju, Vladimir Putin je obavestio nekoliko stotina gostiju o odluci o aneksiji četiri regiona i zatražio da se minutom ćutanja oda počast sećanju na poginule u „vojnoj specijalnoj operaciji“ i u borbi protiv „nacističkog udara“ u Ukrajini 2014. godine. On je istakao da će stanovnici aneksiranih regiona zauvek ostati državljani Ruske Federacije. On je istovremeno izrazio želju da počne miroljubive pregovore, ali budućnost okupiranih oblasti ne podleže diskusiji.
Veći deo Putinovog govora bila je antizapadna tirada. Putin je optužio Zapad, uključujući Sjedinjene Države, za pljačkanje i ugnjetavanje sveta. Koristio je demogične argumente koji, po njegovom mišljenju, opravdavaju dalje postupke Moskve. On je rekao da su Amerikanci prvi upotrebili nuklearno oružje u Japanu i izvršili nepotrebna bombardovanja Nemačke tokom Drugog svetskog rata. Rezultat je bila „varvarska hegemonija“, koja mora da se stavi na kraj.
Antiimperijalna aneksija
Postupci Rusije su opaka karikatura vladavine prava. Rusi su okupirali ukrajinske teritorije, vodeći carski rat u stilu koji je čovečanstvo trebalo davno da zaboravi, ponavljajući „nikad više“. Osvajači ubijaju, muče, teraju ih iz svojih domova, kradu i uništavaju sve što padne u njihove ruke. Pseudo-referendumi održani na okupiranim teritorijama predstavljali su degeneraciju demokratskog procesa. Od samog početka zamišljeni su kao performans koji je trebalo da stvori iluziju legalizma.
Oni su organizovani glasanjem, tokom kojeg su članovi izborne komisije, u pratnji naoružanih vojnika, kucali od vrata do vrata. Zvanično, oni su samo vodili kampanju za „referendum“, a zapravo su gurali glasačke listiće da glasaju. Takvo „kućno glasanje“ trajalo je četiri od pet dana „referenduma“ i bilo je primorano zbog nedostatka tehničkih mogućnosti okupatorskih vlasti da ga održe onlajn, što je za Kremlj najjednostavniji vid sumiranja izbornih rezultata. Problem je bio u tome što nije više od 20 odsto stanovnika zaista moglo da glasa, a potrebna je „masovna podrška“.
Činjenica da će rezultati biti slični „čečenskim standardima“, to jest blizu 100 odsto podrške, bila je unapred poznata. Posle njihove objave, Kremlj je morao da izvede nekoliko fiktivnih formalnosti. Toliko se žurilo da je i pre nego što su marionetski regionalni lideri uspeli da osude suverenitet Ukrajine na okupiranim teritorijama, Putin potpisao akte kojima se priznaje nezavisnost Zaporožja i Kersona.
Šta Putin svira
Aneksija okupiranih teritorija daje Putinu šansu da ponovi „Krim efekat“ iz 2014. godine. On očajnički treba da smiri raspoloženje javnosti, posebno jer je zbog poraza na frontu njegova podrška pala sa više od 80 na 77 odsto. Ruska vojska trpi sve više poraza od bolje obučenih, opremljenih i samouverenih Ukrajinaca. Posle izgubljene bitke za Kijev, a kasnije i posle poraza u regionu Karkiva, Ukrajincima se nanose osetljiviji udarci, a razmere uspeha koje se naziru u okolini Ušća još uvek je teško proceniti. Verovatno je nekoliko hiljada Rusa bilo opkoljeno tamo.
Zbog toga je Putin doneo veoma nepopularnu odluku i 21. septembra najavio „delimičnu“ mobilizaciju. Tako je prekršio društveni ugovor: rat za Ruse je trebalo da bude apstrakcija, morao je da se gleda sa TV ekrana, a ne da ide na front kao topovsko meso.
Putin danas mora uspešno da smiri paniku izazvanu mobilizacijom. Apsorpcija više od 110 hiljada rubalja. Km2 – to je veća teritorijalna dobit od aneksije Krima od pre osam godina i pribavljanja 5-6 miliona novih građana. Zahvaljujući tome, Putin, kao što je i obećao, ostaje „kolekcionar ruskih zemlju“, obnavlja veliku Rusiju i pokušava da dokaže da čak i ako ne može da se saoseća sa njom, onda je se treba plašiti.
Beneficije, međutim, mogu da budu ilusne za njega koliko i pseudo-referendum. Oni neće utopiti kritike izazvane uzastopnim porazima na frontovima i katastrofalnom mobilizacijom, a kamoli ekonomskom krizom koja vraća Rusiju jednu ili dve generacije unazad.
Rusi gube bitke, ali još nisu rat
Videvši nespretnost svoje vojske i užasno stanje u vojsci, Putin je krenuo svespremno, pokušavajući da postigne „ledeni efekat“, to jest da sada zaustavi neprijateljstva, što bi mu dalo vremena da liši Ukrajinu zapadne podrške i konačno, doduše odloženo, uništi svog poniženog komšiju. Iako ne postoji način da se Ukrajinci zastraše i nateraju da se podvrgnu, Kremlj može da računa na saveznike Ukrajine da strahuju od posledica daljeg rata koji više neće biti uključen u njihove proračune. Drugim rečima, Kremlj očekuje da će Evropljani i Amerikanci vođeni pohlepom i kratkovidošću žrtvovati Ukrajince za mir i budući profit. Štaviše, naredna jesen, sa kišama i blatom, u kojoj su ruski tenkovi zaglibljeni u proleće 2022.zaustavlja ofanzivu ukrajinskih trupa.
Jedna od posledica mobilizacije bilo je zastrašivanje Zapada, stvarajući utisak da su šale završene i da velika Rusija tek sada ulazi u rat. Perspektiva milion dobro opremljenih, odlučnih vojnika koji idu na zapad priseća se ofanzive Crvene armije tokom Drugog svetskog rata. U degenerativnim ruskim strukturama, međutim, nema dileme da će doći do takvog efekta, jer neće biti regruta, oprema koja im je na raspolaganju često nije pogodna, a tu nema dileme i o dobroj obuci i visokom moralu.
Masa vojnika koji zauzimaju rovove i opremljeni čak i zarđalim jurišnim puškama Kalašnjikov postaće problem za Ukrajince koji će morati da prevaziđu nove granice, da se bave masom zatvorenika ili sahranama onih koji su verovali u reči primata pravoslavne crkve Kiril, da smrt u ovom ratu znači remisiju grehova i otvara put raju. Muskoviti su odbili reči pro-kremljski sveštenik, šaleći se da je, kada su čuli za približavanje Rusa, Rai podneo zahtev za ulazak u NATO.
Pretnje upotrebom taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini takođe su usmerene na Zapad. Dok se sami Ukrajinci, posle iskustva Buke, Izjuma i Marijupolja, više ničega ne plaše, jer postupci Rusa – uslovno ili ne – i dalje znače njihovo fizičko i kulturno uništenje. Kremlj može da računa na mogućnost ograničenog, a potom i eskalacije nuklearnog sukoba kako bi paralizovao Kijevove saveznike.
Pokušaj da se postigne sličan efekat, iako zasnovan na strahu od gubitka profita, a ne života, mogao je da stoji iza napada na oba gasovoda Nord Strim, iako je tokom govora u Kremlju Putin optužio anglosaksonce za sabotažu. Sa stanovišta Rusije, njihovo uništenje nije dovelo do značajnih troškova, s obzirom da nisu ispumpali gas zbog sankcija i ekonomskog rata sa Zapadom. Napad je takođe bio poruka odlučnosti i sposobnosti napada na zapadnu kritičnu infrastrukturu, odnosno druge gasovode ili kablove odgovorne za rad interneta. Kremlj pokušava da inspiriše Zapad idejom da su njegovi prethodni gubici od rata još uvek sitnica, u poređenju sa onim što može da se desi.
Putin takođe može da računa na pojavu vladavine prava za lidere Kine, Indije i Južne Amerike, koji se pretvaraju da veruju u demokratski izbor naroda južne i istočne Ukrajine da aneksiju svoje zemlje aneksiju svoje zemlje Rusiji. Zbog toga će se tržišta za robu proširiti i pritisak na Moskvu će oslabiti.
Ne možeš podleći uceni
Nesumnjivo, bez podrške Zapada, Ukrajina ne može da pobedi Rusiju. Kijev uspešno nadoknađuje nedostatke u broju vojnika ili topovskih buradi po nivou obuke, opreme i naprednih tehnologija. Čak ni ruska kupovina cirkulišuće municije i bespilotnih letelica u Iranu, koja nanosi nepotrebne gubitke Ukrajincima, neće prevrnuti razmere pobede u korist Moskve. Zato je, sa stanovišta Kremlja, toliko važno zastrašiti Evropljane i Amerikance, naterati ih ne samo da prestanu da naoružavaju Ukrajinu, već i da ubede predsednika Zelenskog da zaustavi neprijateljstva što je pre moguće.
Očuvanje teritorijalne dobiti Rusije i zamrzavanje sukoba značiće pobedu Moskve u ratu, uprkos tome što je zgazila vojne poraze. Prvo, opterećena Ukrajina sa veoma ograničenim pristupom moru neće moći ekonomski da funkcioniše, a investitorima se neće žuriti da obnove skraćenu nestabilnu zemlju.
U ovoj situaciji, sami Ukrajinci će početi da pitaju svoje lidere za šta su se borili i za šta su umrli, jer, uprkos pobedama na bojnom polju i ogromnim žrtvama, nisu zaštitili zemlju. Rusi bi odmah iskoristili političke preokrete, podstakli sukobe i povećali svoj uticaj u Kijevu. Štaviše, zamrznuti konflikt značio bi da bi u svakom trenutku, posle oporavljanja, Rusija mogla ponovo da napadne, ali ovog puta Ukrajina bi bila bespomoćna, bez podrške NATO ili saveznika evrounije.
Takav scenario bi se činio verovatnim da poslednjih nekoliko meseci nije pokazao koliko su Putin i Rusi pogrešni ne samo u proceni odlučnosti Ukrajinaca, već i u motivaciji Zapada. Osuda slabosti i pohlepe Amerikanaca, Britanaca i Nemaca naterala je Ruse da zaborave koliko Zapad može da bude moćan i dosledan.
Nema naznaka da će podrška Ukrajini sa obe strane Atlantika oslabiti. Štaviše, već se čuju glasovi da je jedini razuman odgovor na Putinovu ucenu da poveća pomoć Ukrajini i kazni Rusiju ako ode da koristi nuklearno oružje.
Ako Zapad zaista opstane i sa nizom koji podseća na Drugi svetski rat, dozvoli Ukrajini pobedu, trenutne akcije Kremlja okrenuće se protiv Rusije. Vraćanjem okupiranih i nezakonito aneksiranih teritorija, zajedno sa Krimom, Ukrajina će narušiti „teritorijalni integritet Rusije“, ali ne onu koja sledi od odredbi međunarodnog prava, već onu koju su doživeli sami Rusi. Izgubio sam rat, živeći u regionuni sa poljuljanom ekonomijom, niti osećanjem posledica smrti mnogih mladih ljudi i patologijama izazvanim povratkom slomljenog vojnog doma, građani daleke Rusije možda počinju da sumnjaju u svoje veze sa Moskvom. Pitajte zbog čega su umrli i da li bi bili spremni da rizikuju ponavljanje u budućnosti. Ako se to dogodi, Ruska Federacija bi mogla da deli sudbinu Sovjetskog Saveza i kolaps, što bi dovelo do novih sporova i ratova oko budućih granica.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Putin postawił wszystko na jedną kartę
