Ruski predsednik Vladimir Putin čeka zimu i početak hladnog vremena da vidi da li će promeniti poziciju Evrope u podršci Ukrajini. U vezi ovoga Izveštaj analitičara Instituta za proučavanje rata (ISW).
Institut predviđa da će Rusija nastaviti da sprovodi konvencionalne vojne operacije do 2023. godine, ali da se neće prebaciti na upotrebu taktičkog nuklearnog oružja i da neće smanjiti svoje ciljeve u pokušaju da postigne konkretne rezultate.
Putin će verovatno pokušati da nastavi rat u Ukrajini kako bi održao trenutno okupirane teritorije, stekao nove pozicije i stvorio uslove za urušavanje zapadne podrške Ukrajini, za koju očekuje da će se održati ove zime.
Prema rečima vojnih analitičara, malo je verovatno da će Putin eskalirati u upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, ukoliko iznenadni kolaps ruske vojske ne dovede do nekontrolisanog napredovanja ukrajinskih trupa na celoj teritoriji neprijateljstava. Takva situacija je moguća, ali malo verovatna, ističe ISW.
Pored toga, predviđa se da će Putin tražiti direktan vojni sukob sa NATO-om.
Međutim, vrlo je verovatno da će nastaviti da nagoveštava mogućnost ruskog taktičkog nuklearnog napada i napada na NATO kako bi se „slomila volja Zapada da nastavi da podržava Ukrajinu“.
Prema ISW-u, kombinacija tek završene delimične mobilizacije rezervata i godišnjeg ciklusa obaveznog vojnog roka stvara još dva verovatna talasa ruskih trupa koje se bore u Ukrajini – jedan od njih će se pridružiti redovima osvajača u narednih nekoliko nedelja, a drugi će početi da se pridružuje proleću 2023.
Delimična mobilizacija Rusije sada raspoređuje trupe u Ukrajinu na način koji je verovatno namenjen jačanju ruske odbrane i omogućavanju ruskim trupama da drže svoje pozicije protiv očekivanih ukrajinskih kontra-ofanzivnih operacija tokom ostatka jeseni i zime.
Istovremeno, institut navodi da ruska delimična mobilizacija rezervista, koja je upravo okončana, ubedljivo ukazuje na to da Putin namerava da nastavi da se bori do 2023. godine, i da ne računa na određeno primirje ili eskalaciju koja bi mogla da okonča rat pod njegovim uslovima.
ISW takođe analizira Putinove akcije usmerene na „razbijanje volje Evrope“ zaustavljanjem ruskog snabdevanja energijom tokom zime. Međutim, uverava institut, evropske vlade pripremile su svoje stanovništvo za tešku zimu, snabdevene energetskim nosačima što je više moguće i stvorile uslove za smanjenje potrošnje energije, čak i na uštrb značajnih ekonomskih gubitaka.
Ovi postupci sugerišu da su evropski lideri spremni na pritisak sa kojim će se verovatno suočiti na početku hladne sezone. Putin se možda nada da Evropa neće moći da izdrži taj pritisak tokom cele zime, ali to će postati jasno sa početkom najvećeg hladnog vremena.
Kao što ISW sugeriše, Putin će moći da posmatra uticaj zime na volju Evropljana da odluče da li će poslati svoje regrute u Ukrajinu na proleće ili će pribeći nekom drugom planu.
