Početkom oktobra ruske okupacione vlasti odložile su raspust u školama u regionu Kerson i počele da odgajaju ukrajinsku decu na navodno okupirani Krim. To je oko 1200 školaraca je izvađeno. Novinar Kostiantyn Ryzhenko Napisao u svom Telegram kanalu da su roditelji već obavešteni da će se njihova deca „zadržati“. Informacije o uklanjanju dece od strane Rusa dolaze iz okupiranog Energodara u Zaporožju. Prema rečima samih krimskih zvaničnika, oni očekuju da će primiti 5.000 ukrajinske dece.
Pored toga, tokom oktobra, Rusi su ponovo prevozili siročiće sa okupiranih teritorija regiona Donetsk i Luhansk u Rusiju, gde je trebalo“Distribuirate» između četiri regiona. A ova vest je za samo tri nedelje u oktobru. A tu su i Mariupol, Bucha, Irpin, Izyum, Kupyansk i drugi ukrajinski gradovi i sela iz kojih su Rusi masovno izvozili našu decu…
naučili smo razmere otmice ukrajinske dece, zašto Rusija to radi i kakve posledice može dovesti u budućnosti.
Rusija je ukrala decu u svakoj oblasti pod okupacijom
Prema Dariji Gerasymchuk, savetnik-komesar predsednika Ukrajine za prava dece, Rusija je otela i nastavlja da otima decu sa svih teritorija koje je privremeno okupirala – informacije o deci koja su deportovana (izvezena u Rusiju ili Belorusiju) i prisilno raseljena (odvedena na teritoriju „L/DPR“ ili Krima) dostupna je iz svakog regiona koji je bio pod okupacijom: iz Kijeva, Sumija, Černihiva Najteže je sa informacijama iz regiona koji su još uvek pod okupacijom, ukrajinska strana nema mogućnost ni da prikupi ni proveri podatke.
„Uklanjanje dece iz regiona Kerson je ruska manipulacija Ukrajincima, koje drži kao taoce na okupiranim teritorijama. Ne mogu da kaћem taиne brojeve, jer tamo ne moћemo da prikupljamo informacije. Dokumentujemo cifre koje ne mogu da se provere, ali ne možemo da komentarišemo“, kaže Darija Gerasimčuk.
Koliko je dece ukrala Rusija
Pre dva meseca u Ukrajini, u saradnji sa raznim vladinim agencijama, napravljen je jedinstveni državni informativni portal »Deca rata».
„Jedan od zadataka portala je informisanje Ukrajinaca, međunarodne zajednice, novinara o zločinima Rusije. Govorimo o broju ubijene, ranjene dece, nestalih u Ukrajini ili deportovanih. Podaci se, nažalost, svakodnevno ažuriraju. Ovo je ilustracija činova genocida nad ukrajinskim narodom od strane Rusa preko ukrajinske dece“, rekla nam je Darija Gerasimčuk.
Drugi zadatak je da se u jednom kliku pruži prilika da se u jednom kliku informiše o mestu boravka deteta, činjenici o njegovoj deportaciji, nezakonitom usvajanju ili promeni državljanstva, o izgubljenoj deci.
Sve informacije koje omogućuju portalu automatski se šalju Kancelariji državnog tužioca, nacionalnoj policiji i nacionalnom birou za informisanje.
Od 26. oktobra više od 9400 ukrajinske dece zvanično je deportovano. Ali ako zadržite pokazivač iznad ikone „informacije“ pored ove figure, možete videti zastrašujuću cifru od 690 hiljada.
„9441 je specifična lista deportovane dece sa njihovim podacima, čiji je Ukrajina vlasnik. Cifra od 690 hiljada su podaci iz otvorenih izvora, izjave same Rusije. Zašto se brojevi toliko razlikuju? Rusija ne daje liste ili lične podatke međunarodnoj zajednici, niti bilo kojoj organizaciji, ili, naravno, ukrajinskoj strani, da potkrepi svoju figuru. Dakle, ne moћemo ni da opovrgnemo ni potvrdimo. Mi to izražavamo, i oslanjamo se isključivo na ukrajinske podatke“, objašnjava Darija Gerasimčuk.
Mama je ubijena, a dete je bilo umešano u propagandu
Ne postoji nijedno mesto gde bi Rusi vodili ukradenu ukrajinsku decu. Svaki slučaj je drugačiji. Prema rečima savetnika komesara predsednika Ukrajine za prava dece, postoje deca koja su u medicinskim ustanovama u zapadnom delu Rusije, od kojih su neka ranjena.
Merina Lipovetska, šefica projekta „Služba za praćenje dece“ nevladine organizacije Magnolija, ispričala nam je o slučaju otetog ranjenog ukrajinskog deteta, koje su Rusi koristili za propagandu. Iako projekat ne sprovodi fizičku potragu za decom, on prikuplja i raspliće sve moguće informacije o otetima radi mogućih povratnih informacija, koje će pomoći u potrazi, a onda će vladine agencije moći da se bave povratkom deteta (informacije se prenose i nadležnim organima).
Iz jednog nedavno oslobođenog grada, dok je još bio pod ruskom okupacijom, konvoj automobila je pokušao da ode, u jednom od kojih su se vozili majka i maloletni sin.
„Konvoj je upucan, majka je ubijena, dete je ranjeno i izvađeno od strane Rusa. Slučajno je dečakov otac, koji je bio na teritoriji koju kontroliše Ukrajina, video propagandnu priču sa njegovim sinom, gde su Rusi ispričali kako spasavaju ukrajinsku decu“, kaže Merina Lipovetska.
Tako je čovek saznao u kom gradu se dete nalazi, i okrenuo se „Službi za praćenje dece“, koja je kroz mnoštvo kanala rasipao informacije o dečaku.
„Pogledajte sada šta je lanac. Napisala nas je žena čiji prijatelj, koji je sada u inostranstvu, poznaje ovu porodicu. Ona je dala broj volontera koji ima pristup bolnici u kojoj je dete odselo i advokata. Proverili smo ovu informaciju, sve je potvrрeno. Zahvaljujući ovome, bilo je moguće osigurati da drugi rođaci imaju pristup detetu. Malo dete je bilo primorano da napiše izjavu da želi da živi sa tim rođacima. Kao da je dogovoreno, ali dečak je još uvek tamo. Ukrajinska maloletnička policija i vladine agencije rade na tome da odvesti dete na teritoriju koju kontroliše Ukrajina“, kaže šef Službe za praćenje dece.
Postoje deca koja su odvedena u udaljene regione Rusije kako bi im otežala povratak kući, kaže Darija Gerasimčuk. Ranije je saopšteno o deportaciji ukrajinske dece u Vladivostok i Tjumen. Pisali su i o tridesetak malih Ukrajinaca iz Marijupolja, koji su „raspoređeni“ među porodicama moskovskog regiona. Čak i najovlašćenija predsednica Ruske Federacije za prava dece Marija Lvov-Belova Rekao, koja je uzela ukrajinsko dete i sebe.
Savetnik komesara predsednika kaže da ukrajinske vladine agencije još nisu zabeležile slučajeve usvajanja ukrajinske dece od strane Rusa, ali da se činjenice o prebacivanju u pritvor ili hraniteljsku porodicu zaista tu, stoga se priprema usvajanje. Sve ove činjenice i podatke dokumentuje Kancelarija glavnog tužioca Ukrajine, kao i izjave ruskih zvaničnika o njihovim zločinima.
„Procedura prebacivanja naše dece u hraniteljske porodice, za privremeni smeštaj ili usvajanje u Rusiji je potpuno nezakonita i krši Konvenciju UN o pravima deteta, koju je Rusija ratifikovala. Prema ovom dokumentu, ako se proces usvajanja deteta stranog porekla sprovodi u Rusiji, potrebno je da dobijete dozvolu od nadležnog organa zemlje porekla deteta. Naravno, nije bilo zahteva sa ruske strane, – kaže Darija Gerasimčuk. – Pored toga, to je kršenje Ženevske konvencije. Na kraju svega, to se dešava tokom rata i ta zemlja agresor kidnapuje ukrajinsku decu i prebacuje ih u svoju etničku grupu. Ovo je jedan od znakova genocida. Ni Ukrajina ni međunarodna zajednica nikada neće priznati takvo usvajanje ili proceduru starateljstva. To je osuđeno i Rusija mora da bude kažnjena za sve svoje nezakonite postupke.“
Pronalaženje i vraćanje
Ne postoji nijedan algoritam za povratak ukrajinske dece iz Rusije: svaki slučaj je individualan i specifičan. Prvo, potrebno je da bar grubo zamislite gde bi dete moglo da bude da bi počelo da pretražuje. Da biste to uradili, potrebno je da prikupite sve moguće informacije. Naravno, ukrajinska strana nema pristup ruskoj teritoriji, pa apeluje na Međunarodni komitet Crvenog krsta – ova organizacija ima mandat za rad u potrazi.
„Mnoge strukture i organizacije uključene su u pregovore sa ICRC- om, još uvek nema sjajnih rezultata, ali rad se nastavlja“, dodaje Darija Gerasimčuk.
Od 26. oktobra 96 ukrajinske dece vraćeno je iz deportacije ili prisilnog raseljavanja. Proceduru za povratak dece vodi direktno potpredsednica vlade Ukrajine Irina Vereščuk.
Neka od te dece su izvađena kada su izgubila roditelje, kao što su Kira Poslušna i Ilija Matvijenko, čije su roditelje ubili Rusi u Marijupolju. Postoje slučajevi kada su deca izvađena sa roditeljima, a zatim razdvojena.
„Uspeli smo da povežemo dete sa porodicom na teritoriji koju kontroliše Ukrajina, a majka, koja je odvojena od deteta, i dalje se smatra nestalom. Postoji slučaj gde su tate bile razdvojene tokom takozvanih aktivnosti filtriranja sa troje dece. Deca su deportovana u udaljene regione Rusije, a otac je priveden. Situacije su veoma različite. Možda se čini da je 96 vraćene dece veoma malo u poređenju sa onima koji su izvađeni, ali to je 96 spasenih dečijih sudbina. Nadam se da će ta cifra porasti“, rekao je predsednikov savetnik komesar za prava dece.
Svet podržava Ukrajinu
Maryna Lypovetska, koja je takođe članica upravnog odbora međunarodne federacije Nestala deca Evropa, kaže da su međunarodna zajednica, civilno društvo u Evropi i Sjedinjenim Državama takođe zabrinuti zbog ruske otmice ukrajinske dece. Ovde se priseća slučaja 16-godišnjeg Vladislava Burjaka, sina šefa državne uprave okruga Zaporožje, koga su Rusi kidnapovali zbog ucene. Tada su Služba za praćenje dece i vladine agencije apelovale na svetske medije, organizacije, pa čak i Evropski parlament. Slučaj je stekao takav publicitet da je naterao otmičare da reaguju.
„Za međunarodnu zajednicu, za celo civilno društvo, to pitanje je ukradenoUkrajinska deca su akutna, shvataju da je to genocid, i žele da pomognu Ukrajini u pronalaženju i povratku dece. Međutim, problem u Rusiji je što ne dozvoljava nikome da pomogne“, kaže Merina Lipovetska.
Odnesi nam i prikladno
Socijalni psiholog Oleg Pokalčuk kaže da Rusija, otmicom ukrajinske dece, rešava nekoliko problema u isto vreme. Prvo, on krpi rupe u svojoj demografiji. Tako su u jednom trenutku nacisti to i učinili, kada su gubici na istočnom frontu postali ogromni. Projekat «Lebensborn“ nadgledao je prevoz do Nemačke dece koja su, antropološki, sa stanovišta nacista, ispunila aranske standarde.
„Ne postoji zemlja kao Rusija, postoji Ruska Federacija. I u toj Ruskoj Federaciji, ako pogledate etnički sastav, Rusi su u manjini, koja sve više opada. Dopunjavanje Rusije sa slovenskim stanovništvom je uvek bio problem. Lakše je to uraditi na račun ukradene dece“, kaže Oleg Pokalčuk.
On napominje da se otmica dece i žena od strane agresora dogodila ne samo u prošlom veku – to je bio slučaj hiljadama godina, kada su se ratovi nastavljali – deca su izvođena da dopune svoje stanovništvo, koje je pretrpelo gubitke, novom krvlju.
Drugi razlog, kaže Oleg Pokalčuk, jeste da se ukrajinskimcima oduzme budućnost.
„Alternativa kidnapovanju te dece bila bi samo njihovo uništenje. Zadatak je da osiguramo da nemamo svoju decu. I na koji način – to je to. To je stvar zablude koju treba ubiti i moguće je izvaditi je, tako da su dva pitanja rešena“, kaže on.
Pored toga, ukrajinska deca se koriste u propagandi za domaćeg potrošača, kažu, „sačuvali smo dete od banderovita, od homoseksualaca“, što je sada popularna tema rospropaganda.
Izgubljena generacija?
Rusija je majstor masovne obmane ljudi, tako da ukrajinska deca koja će ostati tamo više neće biti Ukrajinaca mentalno za nekoliko godina.
„Ako se naрu u sredini u kojoj je moguжe odrћati svoj identitet, onda жe tinejdћeri pokuљati to da urade. U Rusiji ne postoji takvo okruženje za ukrajinsku decu, pa ako zatočeništvo traje 2-3 godine, može doći do nepovratnih promena, kao, na primer, u takozvanom DPR/LPR- u, gde je nova generacija odrasla u pro-moskovskom identitetu i sada je u ratu sa nama. Deca su zloćudni materijal, jer je njihov glavni zadatak da prežive, tako da se od njih ne mogu očekivati ideološki stavovi svojstveni odraslima“, objašnjava Oleh Pokalčuk.
Naravno, dodaje, sve zavisi – ogroman broj dece je otet i sudbina svakog od njih će ispadnuti drugačija. Pored toga, moguća je i kataklizma unutar Rusije, koja će promeniti tok događaja. Neophodno je uzeti u obzir tok rata, koji će uticati na budućnost. Glavna stvar, ističe Oleg Pokalčuk, jeste da uložimo napore da vratimo našu decu u Ukrajinu što je pre moguće.
