Strani dobrovoljci oslobođeni iz ruskog zatočeništva, 40-godišnji Aleks Drueke i 27-godišnji Endi Taj Hjuing, govorili su o mučenju i zlostavljanju koje su pretrpeli tokom 104 dana pritvora od strane okupatora. Saslušani su, izloženi fizičkom i psihičkom nasilju, s obzirom na malo hrane i vode, piše The Washington Post.
9. juna, Amerikanci su, zajedno sa svojom jedinicom, napustili Karkov na severu. Trebalo je da budu angažovani na izviđanju iz vazduha kako bi nadgledali rusku vojsku od bespilotnih letelica. Jedinica je naišla na neprijateljsku zasedu. Deo jedinice se vratio u bazu, ali su Rusi uspeli da uhvate Drukea i Huina. Oduzeli su im oruћje i opremu i vezali ih. U početku su odvedeni u Rusiju, ali su potom premešteni u okupirani deo Ukrajine, region Donetsk.
Prema Driukeovim rečima, dok su prelazili granicu sa Rusijom, otmičari su primetili svoje novo mesto boravka, udarili ih u stomak i rekli: „Dobrodošli u Rusiju.“ Većinu vremena u narednih nekoliko dana sedeli su vezanih očiju – zavoji od njih su samo povremeno skidani.
Za to vreme našli su se u logoru šatora, u kojem je bilo smešteno šest do sedam ratnih zarobljenika. Teritorija je bila okružena mačevanjem i bodljikavom žicom, a Rusi koji su ih ispitivali stalno su bili u balaklavama.
Ispitivanja su, prema Druceovim rečima, bila užasna. Ispitivani su da li su sa CIA, primorani da stoje na rukama i kolenima dok ne umrtve, i prebijaju ih ako se pomaknu. Amerikanci su rekli da su Rusi bili ubeđeni da ih je poslala američka vlada ili su dobili veliku podršku vlade.
Četiri dana kasnije prebačeni su na okupiranu teritoriju Ukrajine, tačnije u region Donetsk. Mučenje njih tamo se još više pogoršalo. Većina uhapšenih držana je u hladnom podrumu podeljenom na pločaste ćelije. Svakodnevno su dobijali veknu hleba zajedno sa vodom koja je često delovala prljavo. Huin je rekao da je čuo vriske i plakanje od bolova tokom ispitivanja. Dodajemo da su Britanca Pola Jurija ubili Rusi u ovom logoru.
Prema Drukeovim rečima, otmičari, koji su bili naoružani, naredili su njemu i Gajnu da učestvuju u propagandnim intervjuima koji su se pojavili u ruskim državnim medijima i gledali kako se snimaju. U jednom objavljenom 17. juna trebalo je da izraze frustraciju korupcijom u ukrajinskoj vojsci i upozore druge Amerikance da „dobro razmisle“ o ulasku u vojsku. Dru je rekao da je i dalje zabrinut da je primoran da govori takve stvari.
Četiri nedelje kasnije, prebačeni su na drugo mesto. Uslovi tamo su bili jednako užasni: bube su ih ujele toliko jako da su muškarci imali ožiljke na leđima.
Obojica su imali utrnule ruke, rekli su, što verovatno ukazuje na oštećenje nerava. Drue veruje da je mogao da slomi иetiri rebra. Huyin se bori sa kratkoročnim gubitkom pamćenja i kaže da mu se um u zatočeništvu pogoršao.
Dobrovoljci su nakon oslobađanja iz zarobljeništva konstatovali da žele da skrenu pažnju na vojne potrebe Ukrajine i oslobađanje drugih zatvorenika, uključujući Amerikance.
Drueke i Huin su oslobođeni u sklopu razmene zatvorenika 21. Oslobađanje stranaca olakšala je Saudijska Arabija.
