Ruske vlasti su stvorile uslove koji će u budućnosti precizno pokazati svoju slabost i nesposobnost da kontroliše situaciju i pomogne regionima da se odupru centru. Sve je to osnova za potencijalni dezintegracija Rusije.
U tom kontekstu, želim da istaknem tri faktora koji će uticati na dalje procese raspadanja, kao što su vremenske bombe.
Prva bomba je okupacija novih regiona Ukrajine
Kako je saopštio Kremlj, „referendumi“ i okupacija novih teritorija Ukrajine trebalo bi da zaustave ukrajinsku kontraofanziju. Oni će dalje akcije Odbrambenih snaga nazvati „napadom na Rusiju“. Ovaj korak je usmeren pre svega na sopstvene građane. Adekvatan deo sveta nije opazio i ne priznaje legitimitet delovanja Rusa. Definitivno nećemo obraćati pažnju na ove pseudo-glasove i nastavićemo da oslobađamo našu zemlju.
Kremlj će, s druge strane, samo pokazati svoju slabost na taj način. O čemu tačno pričamo. Trenutno, urapatriotski orijentisani Rusi smatraju da su regioni Krim, Kerson, Zaporizhia, Luhansk i Donetsk novostečeni ruski regioni. Ali posle neizbežnog poraza, Rusija će izgubiti okupirane teritorije. I isti urapatrioti će ovo protumačiti kao slabost moći i signal delovanja za druge.
Druga bomba su „nacionalni bataljoni“ u svakom regionu
U regionima Rusije formiraju se takozvani dobrovoljni bataljoni za učešće u ratu protiv Ukrajine. Regrutovani su od lokalnog stanovništva. Većina bataljona se formira u regionima sa niskim životnim standardom i gde, u stvari, žive starosedelački narodi. U stvari, ovi regioni sada mogu da imaju svoju mini-vojsku.
Jedan od razloga za nedostatak konfrontacije sa centralnom vladom početkom devedesetih u različitim regionima Rusije bio je nedostatak oružanih snaga. Jedinica za napajanje je bila pod kontrolom centra. Samo je Čečenija, stvarajući sopstvenu nacionalnu vojsku, pokušala da se odupre carskim snagama centra. Međutim, ona nije imala dovoljno vremena da prekine bliske odnose sa centrom, tako da nije imala vremena da formira moćan vojni i sistem sprovođenja zakona.
Stvaranje „nacionalnihbata“ u regionima Rusije podrazumeva pojavu struktura, komandanata, ljudi koji znaju i znaju da se bore. Zbog toga će, u slučaju slabljenja sistema, regioni ovog puta moći da se odupru centru sa oružjem u rukama.
Ovde je primer Kadirova veoma ilustrativan. S jedne strane, on je Putinov verni pas, a sa druge strane maksimalno povećava svoju vojnu moć i priprema se za unutrašnji rat. Don, mada Don, nije toliko glup kao љto je pokazan u nama.
Kadirov ima jedinice Rosgvardije, koje su mu direktno podređene. A sada su se njegovi delovi pojavili u strukturi Ministarstva odbrane. Na teritoriji Čečenije nalazi se najbolji centar za obuku Ruske Federacije za snage bezbednosti. Kadirov je takođe rekao da u Čečeniji neće biti mobilizacije, jer je tokom rata republika „premašila plan“. To pokazuje ko je gospodar republike i štiti ljude za svoje potrebe.
Treća bomba – sveukupno povećanje broja potencijalnih militanata
To jest, radi se o povećanju broja ljudi za koje su ubistva i okrutnost jedini način da prežive. Regrutovanje kriminalaca i bacanje mnogo „mesa“ na smrt usred ekonomskih problema pretvoriće Rusiju u zemlju kada će se devedesete smatrati zabavnim za dečake u roze pantalonama. Slabljenje sistema centralne vlade dovesti će do gubitka monopola na upotrebu sile. To će zauzvrat doprineti jačanju regionalnih grupa i unutrašnjoj borbi. Potencijalno čak i između regiona. Na primer, Čečenija može da okupira Dagestan.
Ne smatram verzije da će Rusi saznati istinu, razumeti da su prevareni, veliki broj sahrana će promeniti situaciju. Sve ovo je samoobmana. U 2022. godini osoba, ako zaista želi da dobije više informacija, ne mora mnogo da se trudi. Rusi imaju priliku da saznaju više o ratu u Ukrajini, ali ga ne žele. Oni to neće želeti ni kada će se broj uništenih njihovih ljudi značajno povećati. Sve to može da postane samo ideološka osnova da jedna od grupa kremlja zameni Putina, ali ne više od toga.
