U petak, 30. septembra, u selu Prajlbiči, okrug Javoriv, demontiran je sovjetski spomenik podignut na mestu uništenog porodičnog imanja Šeptitski, gde su Rusi ubili deo ove porodice 1939. Spomenik je stajao decenijama, a lokalna zajednica se usudila da ga sruši tek kada je Rusija započela novi rat protiv Ukrajine.
govori nam istoriju ovog mesta.
„Nije bilo prekretnice“
Niko ne zna o kakvom se spomeniku radi na trgu u blizini kuće kulture u selu Pralbihi. Ovo je skulptura Sovjetke, prema tipu domovine, koja je već ofarbana plavo-žutim nijansama, a pored nje je i sto sa imenima vojnika „Velikog patriotskog rata“.
„Među imenima meštana koji su se borili protiv nacizma, na simboličkim tablicama su i imena Čehista koji su mučili naš narod. Njihova deca i unuci su 24. februara došli da to ponovo urade – u Buhu, Izjumu, Marijupolju i Borodjanki. Dok se naša vojska bori protiv osvajača, moramo očistiti pozadinu neprijatelja, koji leži u simbolici, i kroz njega – u percepciji našeg prostora, u našim sećanjima na sela i gradove. Mislim da niko nema želju da nastavi da nosi cveće ruskim „aljošama i vankasima“, sa kojima su sovjetski osvajači u našim gradovima i selima obeležili svoj prostor“, objasnio je Nazar Medinski, predstavnik inicijative.Lokalna dekomunikalizacija„, što je iniciralo rušenje spomenika.
Spomenik u Pralbihiju nema zaštitni status, odnosno pitanje njegovog demontaže pripada ovlašćenjima lokalne samouprave. Zašto je ovaj spomenik decenijama stajao na mestu brutalnog ubistva, od kojih je 31 već pod nezavisnom Ukrajinom, niko ne može da odgovori. Volodymyr Matseliukh, šef Novojavorivske AH, pravdajući se, objašnjava da je zajednica formirana nedavno: „Ja sam na čelu zajednice već drugu godinu. Na teritoriji ATC-a postoji nekoliko takvih spomenika. Posebno, u selu Dobrostanj, već smo zbacili sa puta do 9. Danas ovde, i u Berdihijevu, i dalje ćemo biti srušeni. O tome smo prethodno razgovarali sa zajednicom, konsultovali se sa sveštenicima.“
Druga stanovnica Prajlbihjeva, direktorka lokalnog vrtića Nadežda Guevalo, kaže da pre ovog rata nije bilo takve prekretnice da se donese odluka o demontaži. Čak su pokušali da ga dekomunikišu tako što su ga oslikali plavom i žutom bojom. Ali ne možete pomešati komunistički monumentalizam ni sa čim.
Drugi predstavnik zajednice, lokalni penzioner koji je došao da sruši spomenik, pokušao je da bude malo ogorčen, rekavši da sada nećemo ni znati imena ugravirana na sovjetskom stolu, ali njegovo nezadovoljstvo nije išlo dalje pod sinhronom radom bagera.
Šeptitskijevo gnezdo
Prylbychi je porodično imanje porodice Šeptitski od sredine osamnaestog veka, kada je ovu zemlju stekao epikop Przemyśl Atanasiy Sheptytsky. Godine 1872, njegov potomak, otac budućeg mitropolita, grof Ivan Šeptitski sagradio je porodičnu palatu za svoju porodicu, a njegova supruga, umetnica Sofija Fredro, uzgajala je udoban park u njegovoj blizini. Tamo je rođeno sedam njihovih sinova, uključujući Andreja Šeptitska.
U prvim danima okupacije zapadne Ukrajine, septembra 1939, borci NKVD-a pucali su na 62-godišnjeg grofa Leva Šeptitskog, brata mitropolita Andreja, na imanju. Zajedno sa njim, ubijeni su njegova supruga Jadviga i katolički sveštenik Marijuš Skibnjuski. Pre nego što su upucani, bili su primorani da kopaju grob sopstvenim rukama. Direktor Muzeja mitropolita Andreja Šeptitskog, otac Sevastijan Dmytrukh, sugeriše da bi sveštenik Skibnevsky mogao da bude pomešan sa ocem Klimentijem, još jednim bratom Šeptitskog.
Rusi su potom opljačkali celo imanje, uklonili umetnička dela, veliku biblioteku, spalili vredna dokumenta. Dve godine kasnije, 23. juna 1941, pre nego što su napustili Nemce, sovjetski inženjeri su položili eksploziv ispod palate grofa Šeptitskija i digli ga u vazduh. Posle rata, na mestu uništene palate izgrađena je seoska kuća kulture, a umesto skulpture Bogorodice podignut je sovjetski spomenik.
Imanje Sheptytsky u Prylbychiu, koje je sovjetska vojska raznela 1941
Posle masakra, Čekisti su počinili zloupotrebu porodične grobnice, koja je postojala još od XIX veka. i gde je sahranjeno 12 ljudi iz porodice Šeptitski – mitropolitovi roditelji, bake i deke, braća i sestrići. Sovjetski vojnici su pucali u grb porodice na grobnici radi zabave, opljačkali sarkofag i pretvorili samu kapelu u skladište otrovnih hemikalija.
„Došao sam ovde u sovjetsko vreme, negde u 80-tim, grobnica je bila prekrivena smrdljivom prašinom. Vrata su bila otvorena, kovčezi i ostaci rasuti. Grb i vrata su probijani mecima. Sakupili smo kosti i ponovo ih zakopali“, priseća se fr. Sevastian Dmytrukh.
Porodična grobnica Sheptytsky u Prylbychi ()
Već u nezavisnosti, grobnica Šeptitskisa je obnovljena i posmrtni ostaci pogubljenog Leona i Jadvige Šeptitski su tamo ponovo sahranjeni.
Nakon demontaže simbola zemlje agresora, koja je još uvek u ratu sa Ukrajincima, lokalna zajednica namerava da na ovom mestu postavi novu skulpturu Naše Gospa, koja je tu stajala do Drugog svetskog rata.
Podsećamo da je 20. septembra Regionalni savet Lviva odlučio da konačno demontira sve sovjetske simbole u regionu Lviva do kraja 2023. godine. U regionu, 177 spomenika sovjetskog doba ima zaštićen status, uglavnom su to vojne sahrane.
