U vreme kada je svetska bezbednosna arhitektura uništena, latinski izraz poznat još od davnina si vis pacem, para bellum (ako želite mir, pripremite se za rat) je postao veoma relevantan. To je posebno primetno u Ukrajini, gde rat teči već osam godina, a od 24. februara je postao velikih razmera.
Trenutno se glavne manifestacije na prvoj liniji fronta odvijaju na istoku i jugu Ukrajine. Istovremeno, Rusi redovno granatiraju pogranične oblasti na severu. Međutim, to se ne odnosi na regione koji se graniče sa Belorusijom, jer Minsk svim svojim tokom pokušava da dokaže svoje neučesćenost u rat.
Ipak, sa beloruske teritorije Rusi konstantno izrađuju raketne udare na našu zemlju. U svakom slučaju, koriste Belorusiju kao proxy server za svoje napade. Minsk je takođe važan element pritiska na Kijev, koji Kremlj koristi za rastezanje ukrajinskih trupa pod pretnjom proširenja sukoba.
Na primer, Minsk je nedavno najavio vežbe na belorusko-ukrajinskoj granici, u okviru kojih će beloruska vojska, zajedno sa saveznicima iz CSTO, razrađiti „de-okupaciju regiona“. S obzirom na to da Belorusija nema okupirane teritorije, ispostavilo se da će beloruska vojska manevrisati, simulirajući ofanzivu na Ukrajinu.
Međutim, imamo na šta da odgovorimo. I ne govorimo samo o oružanim snagama Ukrajine i miniranim oblastima na granici. Govorimo o organizaciji potpunog otpora civilnog stanovništva.
Jedna od vangarda narodnog otpora je region Volejn, gde sada sve severne zajednice aktivno pripremaju svoje DFTG-ove (Dobrovoljne formacije teritorijalnih zajednica) u slučaju invazije. Istovremeno, obuka se održava u koordinaciji sa Oružanim snagama Ukrajine i uz pomoć stranih instruktora.
DFTG-ovi nisu mobilisani vojnici Oružanih snaga Ukrajine, oni su zapravo samoodbrana ljudi koju finansira zajednica. Civili (iako neki od njih imaju vojno iskustvo) prolaze obuku gde ih uče organizovanom otporu okupaciji.
Instruktori posebno uče borce taktici malih grupa, pucanju iz malog oružja, osnovama taktičke medicine, evakuaciji ranjenih, veštinama u organizovanju zaseda, maskiranju, kako da se ponašaju kada uhvate zatvorenika. Pored toga, polaznici obuke razavršjava detekciju i neutralisanje improvizovanih eksplozivnih naprava, strija.
Geografija treninga i intenzitet treninga se stalno povećavaju. Ovako se povećava nivo DFTG obuke. Ti programi obuke smanjuju verovatnoću napada iz Belorusije, a ne diplomatski sporazumi.
Nemci su tokom Drugog svetskog rata Švajcarce nazvali „bodljikavim prasećima“, jer je cela vojska ove zemlje izgrađena na modelu potpunog otpora, gde svi znaju da rukuju puškom i šta da rade u slučaju neprijateljske ofanzive. Vojska ovog naroda garantuje švajcarsku neutralnost. Trenutno takvi odredi obučenih civila u kombinaciji sa Oružanim snagama Ukrajine mogu da postanu garancija bezbednosti na belorusko-ukrajinskoj granici.
