Zanimljiv izgledi za Rusiju na međunarodnoj sceni otvaraju se posle incidenata na gasovodima Nord Strim 1 i Nord Strim 2. Prema rečima mnogih zapadnih eksperata, šteta na gasovodu, koji prolazi kroz dno Baltičkog mora, rezultat je sabotaže. I najverovatnije, Rusi su to sami počinili.
Na prvi pogled, ova verzija izgleda potpuno apsurdno. Pa, kako je Kremlj mogao da da naređenje da se gasovod digne u vazduh, koji se i dalje smatra skoro glavnim industrijskim mozgom Vladimira Putina? Rusija odbacuje ove optužbe i pokušava da okrivi SAD. Ruski propagandisti podsećaju na reči američkog predsednika Džoa Bajdena, izgovorene pre ruske potpune invazije na Ukrajinu.
„Ako Rusija izvrši invaziju, što će značiti prelazak granice Ukrajine sa tenkovima i trupama, ponovo, Nord Strim 2 više neće postojati“, rekao je Bajden na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Vašingtonu. Da ponovimo, početkom februara, šef nemačke vlade doputovao je u posetu Sjedinjenim Državama kako bi rešio pitanje gasovoda Gazprom. A strane su navodno uspele da postignu dogovor prema kojem se Amerikanci neće mešati u funkcionisanje Nord Strima 2. Sa određenom rezervom, koju je Bajden izrazio.
Jedan od novinara na pomenutoj konferenciji za novinare pokušao je da razjasni kako tačno američki predsednik namerava da se meša u rad gasovoda. Bajden je odgovorio: „Obećavam da ćemo to moći da uradimo“.
Sada u Rusiji, šef Bele kuće je shvatio ove reči. „Bajden je dužan da odgovori na pitanje da li su Sjedinjene Države izvršile svoju pretnju“, rekla je Marija Zaharova, odvratna zvanična portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Bela kuća, Stejt department i Pentagon jasno su saopštili da Sjedinjene Države nisu umešane u incident. A u razmišljanju ljudi, ta uveravanja ne bi trebalo da budu u nedoumici. Amerikanci bi tokom rata potpuno poludeli kako bi rizikovali dobre odnose sa evropskim partnerima, čineći tako agresivne akcije u zoni posebnih ekonomskih interesa Danske koje su usmerene protiv energetske bezbednosti Nemačke i drugih zemalja Evropske unije. Na kraju sve, zašto? Uprkos svemu, Nord Stream 2 nije radio, a sama Rusija je sabotirali rad Nord Stream-a 1.
Još apsurdnije su optužbe iz usta ruskih lidera da je Ukrajina umešana u sabotažu. Nažalost, naša zemlja nema ni sposobnosti ni sredstva da sprovede takvu operaciju u Baltičkom moru. Uostalom, sada su naša vojska i specijalne službe fokusirane na potpuno drugačiju stvar i ne bi imale priliku da budu ometene potpuno sekundarnim projektima.
Dakle, vratimo se „ruskoj verziji“ i pokušajmo da odgovorimo na pitanje: zašto je samoj Rusiji potrebna ova sabotaža? I ona ovde ima direktnu korist u vezi sa neispunjavanjem ugovora o snabdevanju Evrope gasom. Savetnica ministra energetike Ukrajine Lane Zerkal u komentaru za Radio Svoboda tako je objasnio ruski interes: „Ovo je teroristički čin koji su Rusi namerno počinili. Postoji mišljenje koje delim da će manje koštati Ruse da poprave te gasovode nego da plaćaju kazne za nedovoljno snabdevanje evropskim potrošačima. Da bi izbegli ove kazne, Rusi bi bezbedno mogli da odu da dignu u vazduh ove cevi.“ Na kraju svega, ako će popravka gasovoda posle njihove eksplozije koštati Ruse milione dolara, onda je iznos kazni za neuspeh ugovora milijarde.
Dakle, ako istraga, koju sada organizuje Eurounija (i, verovatno, Sjedinjene Države će joj pomoći po tom pitanju) uspe da dokaže umešanost Kremlja, onda će Rusija konačno i zauvek izgubiti šansu da bude energetski partner zapadnih država. Iznenađujuće je da Moskva nije izgubila takvu šansu sa početkom invazije na Ukrajinu. Međutim, ostaje činjenica da mnoge evropske zemlje (i to ne samo da se radi o Mađarskoj) nisu želele da raskinu ugovore sa Rusijom o snabdevanju naftom i gasom. Neki su se zalagali samo za privremenu suspenziju ugovora. Kao, rat će se završiti, biće moguće ponovo voditi sa Rusima posao kao i obično. Međutim, Rusija, koja diže u vazduh sopstvene gasovode samo da bi naškodila Zapadu zbog podrške Ukrajini, potpuno je drugačija realnost.
Rusija je dugi niz godina formirala imidž stabilnog energetskog partnera, partnera u oblasti bezbednosti, neširenja nuklearnog oružja itd. Podsetite se da su do nedavno zapadni najviši političari, diskutujući o temi naseljavanja na Bliskom istoku, Persijskom zalivu, Latinskoj Americi itd. Jednom su svi zažmurili na činjenicu da rusi sami podstiče sukob kako bi ponudili svoje usluge za njegovo poravnanje. Vašington je, na primer, rusiju video kao izvesnu protivtežu Kini. Evropska unija je protivteža i Kini i donekle Sjedinjenim Državama (posebno kada je Donald Tramp bio predsednik). Sada Već se cela ova bezbednosna struktura skupila u komadiće.
Barem je od 24. februara trebalo da postane jasno svetu: Putin je poleteo sa kalemova. Međutim, dugo su iz nekog razloga paničili sa njim. Evropski lideri su ga zvali, pokušali da ga ubede, ubede, da ga ubede da pregovara. Neki su иak doљli i u Moskvu. To je, već duže vreme, Putin je smatran spremnim za pakt. I spretno je koristio te iluzije zapadnih politiиara.
Upravo sada, posle brojnih činjenica o masovnim ratnim zločinima, posle pseudo-referenduma, mobilizacije, nuklearnih pretnji, stavovi prema Rusiji i njenom lideru radikalno su se promenili. Štaviše, promenila se ne samo na Zapadu, već i na Istoku, što je pokazao i poslednji samit Šangajske organizacije za saradnju. I ne radi se samo o tome i ne toliko da je u Samarkandu bilo zahteva da Putin što pre okonča rat. Lideri Kine, Indije i Turske pokazali su superiornost prema svojim ruskim kolegama. Jasno su mu rekli da više ne žele da se bave njime. Štaviše, ako zapadni političari preziru Putina zbog njegove agresije, onda istočnjački – jer je postao gubitnik. Svojim nesposobnim, loše osmišljenim akcijama u Ukrajini, pokazao je svoju krajnju nesposobnost, nesolventnost kao lidera zemlje koja tvrdi da je supersila. Tako da upravo Putin upada u tesan prsten izolacije. Kao pacov sateran u ćošak, još uvek može biti opasan, ali njegov kraj je bliži.
