Lider ilegalnog formiranja „LPR“ Pašečnik je 19. septembra potpisao „zakon“ o takozvanom „referendumu o pristupanju Ruskoj Federaciji“. Ruski mediji navode da će „referendum“ biti održan ove nedelje – od 23. septembra do 27. septembra. Gaulejter okupiranog dela regiona Kerson, Vladimir Saldo, takođe je najavio „referendum“ o ulasku regiona u Rusiju, ali nije dao precizne datume.
Rusi su prethodno izbegavali detalje po tom pitanju, obećavajući apstraktno „ponovno ujedinjenje u bliskoj budućnosti“. Sada su ruski zvaničnici reagovali izuzetno brzo i oštro. Po Podataka RBC je u večernjim satima 20. septembra Vladimir Putin planirao apel ruskim građanima, koji bi mogli da se tiču pitanja „referenduma“. pokušali smo da shvatimo šta takvo oživljavanje znači po pitanju „referenduma“ i kako njihovo ponašanje može da utiče na rat.
Istorija problema
Ruska Federacija je u početku tvrdila da o „referendumima“ ne treba govoriti na udaru, a ne kontrolisati teritoriju, nema smisla držati ih. Oni su pozvali stanovnike regiona pod okupacijom da sačekaju „potpunu stabilizaciju“. Međutim, svaki naredni procenjeni datum glasanja je odložen. Rusi su prvobitno planirali da održe „referendume“ na svim okupiranim ukrajinskim teritorijama sredinom jula. Nešto kasnije, ti planovi su odloženi za sredinu avgusta, a čak i kasnije – za septembar. Okupatori nisu mogli da preuzmu potpunu kontrolu ni nad jednim od ukrajinskih regiona, a početkom jeseni, zahvaljujući uspešnim kontranapadima Oružanih snaga Ukrajine, područje okupiranih teritorija počelo je naglo da opada.
Do sredine septembra, Oružane snage Ukrajine uspele su da obore Ruse sa skoro cele teritorije regiona Karkiv i približe se Kersonu, zapravo presecajući sve puteve snabdevanja kroz Dnjeper. Kontra-ofanzivne akcije takođe su počele u regionima Donetsk i Luhansk. Odmah posle toga ponovo su intenzivirani razgovori o potrebi „referenduma“ među saradnicima. Međutim, ovog puta ruski zvaničnici su prilično burno reagovali na ove zahteve. Ako ranije njihovi komentari o ovoj situaciji nisu imali specifičnosti, sada predstavnici ruskih vlasti jednoglasno izjavljuju planove za „održavanje „referenduma“ što je pre moguće“.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev posebno je rekao da bi ulazak pseudo-republika „DPR“ i „LPR“ u Rusiju trebalo da bude utoliko uvećan ustavom, jer bi to omogućilo Rusiji da „koristi sve snage u Donbasu u slučaju zadiranja u njenu teritoriju“.
Predsedavajući koordinacionog saveta Javne komore Rusije Maksim Grigorijev rekao je da je spreman da brzo osigura javnu kontrolu nad glasanjem, a poslanik Državne dume Rusije Viktor Vodolackii rekao je da bi „referendumi“ trebalo da se održi ove jeseni. Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin takođe je podržao aneksiju okupiranih teritorija regiona Donetsk i Luhansk u Rusiju.
O čemu pričaju „referendumi“ u Ukrajini i na Zapadu
Još u julu, Bela kuća je objavila planove Rusije da anektirala okupirane teritorije Ukrajine. Onda USA Upozorioda će „odgovor biti brz i težak, svet ne priznaje takav potez Rusije“. U misiji EU u OEBS-u ranije navedenoda će svaki pokušaj Rusije da održi takozvane „referendume“ na privremeno okupiranim teritorijama biti „ništavan i da će imati posledice“. Brojne evropske zemlje, uključujući Letoniju, pozvale su međunarodnu zajednicu da odgovori na planirane ruske lažne „referendume“ novim sankcijama i više oružja za Ukrajinu.
Predsednik Volodymyr Zelenskyy je u avgustu izjavio da će, u slučaju pseudo-referenduma na okupiranim teritorijama južne Ukrajine, Rusija zatvoriti svaku mogućnost pregovora.
„Pozicija naše države ostaje ista kao što je bila ranije: nećemo dati ništa svoje. A ako okupatori slede put ovih pseudo-referenduma, zatvoriće za sebe svaku mogućnost pregovora sa Ukrajinom i slobodnim svetom, što će ruskoj strani definitivno biti potrebno u nekom trenutku,“ – Rekao Predsednik Ukrajine.
Sa istom pozicijom Govoreжi i ministar odbrane Aleksej Reznikov. Savetnik šefa kabineta predsednika Mihaila Podoljaka 18 septembra Rekaoda bilo kakvi pokušaji ruskih osvajača da održe „referendume“ na privremeno okupiranoj teritoriji neće uticati ili promeniti konsenzus i međunarodno pravo, prema kojima su Donetsk, Luhansk i Krim nerazdvojni delovi Ukrajine.
Ministar spoljnih poslova Dmytro Kuleba Rekao, da fiktivni „referendumi“ neće ništa promeniti, a Ukrajina će imati svako pravo da oslobodi svoje teritorije, i nastaviće to da radi. Šef kabineta predsednika Andrij Jermak izjavio je 19 septembra da Rusija ucenjuje Ukrajinu i preti da će se provjeritipoučnost „referenduma“, pošto „ovako izgleda strah od poraza“. Jermak je naglasio da će Ukrajina rešiti „rusko pitanje“, a „pretnja se može eliminisati samo silom“.
U međuvremenu, sveže anketiranjeKIIS pokazuje da 88 odsto Ukrajinaca nije spremno ni na kakve teritorijalne ustupke. 77 odsto Ukrajinaca smatra da je povratak Ukrajine svih teritorija pod njenu kontrolu pre 2014. godine, uključujući Donbas i Krim, jedina prihvatljiva opcija sa opcijom uspostavljanja mira, a još 11 odsto ispitanika smatra da je ova opcija postizanja mira „prilično prihvatljiva“.
Šta će se „referendumi“ promeniti u kontekstu rata
Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je „nezavisnost“ kvazi-republika koje su kontrolisane uoči potpune invazije na Ukrajinu, pošto je dobio formalni izgovor za napad. Umesto toga, ruske vlasti mogu da iskoriste fiktivne „referendume“ da legitimišu kontrolu nad okupiranim teritorijama u svojoj propagandi i predstave je Rusima kao uspešan ishod rata.
U Centru za strateške komunikacije i informacionu bezbednost Predložiti, da uz pomoć pseudo-referenduma Kremlj pokušava da domaćoj publici predstavi formalizovanu „pobedu“ Putina kao „kolekcionara ruskih zemlju“, kako bi dodao argumente ruskim diplomatama koji će se pozivati na „potpunu podršku“ okupacije od strane lokalnog stanovništva i ojačati poziciju propagande usmerene na stranu publiku, prebacujući akcenat sa oružane agresije i okupacije na navodnu „demokratsku proceduru“.
Ruska taktika je svedena na redovno „podizanje uloga“, što bi trebalo da primora svet da „obračuna sa Rusijom“, da se pomiri sa nasilnom promenom granica u Evropi i drugim brutalnim kršenjima međunarodnog prava.
Centar za strateške komunikacije i informacionu bezbednost sugeriše da Rusija trenutno razmatra nekoliko opcija za referendume:
- o pristupanju pseudo-republika tzv.
- o odvajanju okupiranih teritorija od Ukrajine i stvaranju novih „narodnih republika“;
- o ulasku svih okupiranih teritorija u Rusku Federaciju odjednom.
Rusija može da protumači dalje udare na teritoriju „aneksiranih“ ukrajinskih regiona kao „napad na njenu teritoriju“. Nezakonito priznavanje ukrajinskih regiona kao subjekta Ruske Federacije daće agresoru razlog da „vojnu operaciju“ protiv Ukrajine prebaci u punopravni rat, proglašavajući otvorenu mobilizaciju. Teoretski, to bi takođe moglo da olakša povećanje nuklearne ucene, s obzirom da rusko zakonodavstvo otvara mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u slučaju „pretnje postojanju Ruske Federacije“. Međutim, i Pentagon i NATO i dalje procenjuju rizik da Rusija koristi nuklearno oružje kao minimalan.
Obaveštajna direkcija je 26. avgusta izvestila da su pripreme Rusije za takozvane „referendume“ na okupiranim teritorijama skoro završene. Rbc Izveštaje, da je u večernjim satima 20. septembra Vladimir Putin planirao apel građanima Ruske Federacije, koji bi mogli da se tiču pitanja „referenduma“. Od novih datuma verovatnog „glasanja“, okupatori su najavili 23-27. Prema drugoj verziji, oni će pokušati da održe glasanje u oktobru.
