15 jula, Almati, dobijam poruku na WhatsApp. Ovo je Dualet Abilkasimov, kazahstanski advokat, jedan od organizatora antiratne demonstracije, koje su održane u bivšoj prestonici Kazahstana 6. Dogovorili smo se za intervju sledećeg dana: „Možda bi trebalo da vas upozorim: ako se pridržavate proruskog pogleda, onda naš razgovor možda neće biti baš prijatan. Definitivno sam proukrajin i ne mogu da kažem ništa dobro u korist Rusije. Ne vidim razlog da opravdavam njene postupke prema Ukrajini.“
Kada sam ga uveravao da nemam proruske stavove i da, kao i on, osuđujem postupke Rusije u Ukrajini, napisao mi je: „Ne baš često, ali počinjem da upoznajem ljude iz Evrope koji, koristeći ekonomske argumente i govoreći o bezbednosnim pitanjima Rusije, kažu da je ovaj rat nužnost za to. Da su Rusi jednostavno morali da napadnu Ukrajinu da bi zaštitili sopstvene granice. Morao sam da se uverim da nisi jedan od tih ljudi.“
24. jula, selo Saty, jugoistočni Kazahstan, završavam ručak za letnjim stolom u dvorištu svoje kuće, gde iznajmljuju sobu. Za obližnjim stolom sedi kazahstanska porodica. Započinjemo neobavezni razgovor.
U jednom trenutku, šef porodice, g. Sarsen, bezbednosni zvaničnik (bivši kadebista) iz Šimkenta, pita me: „Šta mislite o Ukrajini?“ I kada kažem nešto slično onome što sam rekao Dualetu, atmosfera odjednom postaje mnogo mirnije. G. Sarsen sedi bliže, jezik mu je jasno oslobođen. On odgovara sa olakšanjem: „Onda možemo normalno da razgovaramo.“
Problem pogleda na rat postao je jedna od sekira podele društva u Kazahstanu. U stvari, ovo nije samo mišljenje o ovom jednom ratu. Govoreći o agresiji Rusije, neko koristi termin „specijalna operacija“, neko izražava saučešće napadnutoj Ukrajini, neko govori o fašizmu, koji se širi Dnjeperom i preti stanovništvu koje govori ruski. Sve ovo mnogo govori o sagovorniku. Da li podržava dalju integraciju Kazahstana sa Rusijom ili je zabrinut zbog niskog nivoa znanja kazahstanskog jezika u društvu, na kraju svega, odakle dobija informacije o svetu?
Žrtve ruske propagande
Prema rečima Adila Džalilova, bivšeg novinara i osnivača nezavisnog centra za istraživanje javnog mnjenja „Demoskop“, ljudi koji saosećaju sa Rusijom izbegavaju reč „rat“ i veruju u postojanje ukrajinskih fašista opasnih po svet. To su pre svega potrošači ruskih medija.
„Naši nezavisni mediji su slabi, dopiru do malog broja ljudi“, kažeDžalilov. – Pored toga, informacije iz sveta, takođe nezavisne, ali pre svega javnih medija, poput mačke su plakale. Kazahstanci ne poznaju dobro jezike, osim kazahstanskog i ruskog. Zato značajan deo društva dobija sve informacije o inostranstvu od ruske televizije, koja je u našoj zemlji široko dostupna i veoma spremno pregledana. Ljudi čak i ne traže informacije u njemu, često samo zabavu, ali u iščekivanju svog omiljenog tok-šoua ili serije, uvek će pronaći neke informacije od kojih propaganda Kremlja osozi.“
Prema Džalilovim rečima, ako bi se samo ograničila dostupnost ruskih medija, stavovi Kazahstanaca bi se odmah promenili. Opozicioni kazahstanski intelektualci kao što je Dosim Satpaev dugo su pozivali na to.
„Još 2014. godine, posle aneksije Krima (koju Kazahstan nikada nije priznao), zahtevali smo ograničenja emitovanja ruske televizije u Kazahstanu. Naše vlasti su potpuno predale informativno polje Rusije, što šteti našim državnim interesima“, rekao mi je Satpaev. Međutim, i on i slične pristalice ograničavanja uticaja ruske propagande na kazahstanske javnosti svesni su da se vlasti plaše takvih nasilnih pokreta, znajući da će to izazvati reakciju Rusije.
Oni stanovnici Kazahstana koji dobijaju informacije o svetu od ruske televizije nikada neće dozvoliti sebi da budu ubeđeni da se Rusija ponaša agresivno, da je Putin napao Ukrajinu ne da bi zaštitio navodno stanovništvo koje govori ruski jezik i koje se tamo progoni, već zato što mu je bio potreban spoljni neprijatelj da poveća popularnost zemlje i da ne sanja ništa više od obnove hegemonije, koju je Rusija izgubila kolapsom SSSR-a.
Podeljeno društvo
Neki stanovnici Kazahstana, uključujući i one koji su obrazovaniji ili jednostavno oni koji nisu izloženi moćnom uticaju „Rusije 24“ ili NTV- a, jasno saosećaju sa Ukrajinom. Demonstracijama 6. Većina njih je imala nalepnicu sa ukrajinskom zastavom na svojim avatarima u Facebook.
U Kazahstanu su razne inicijative za Ukrajinu pokrenute gotovo odmah posle početka ruske agresije punih razmera. OndaGzhan Kozhalieva, osnivač fondacije Haq („Pravda“), ona kaže da je u prva dva dana kampanje prikupljanja sredstava za pomoć Ukrajincima, koju je njena fondacija pokrenula 26. februara, 12 hiljada ljudi dalo donacije. Ukupno su prikupili više od milion dolara. I obični građani i kazahstanski biznismeni donirali su, na primer, Timuru Turlovu, Rusu koji se nedavno preselio u Kazahstan i već ima državljanstvo ove zemlje.
„Ljudi su želeli da pomognu jer su zamišljali da Kazahstan može da postane mesto Ukrajine. Na kraju sve, imamo najdužu granicu sa Rusijom [7,5 тис. км, – ред.]. Rusi – lokalni političari i novinari – više puta su govorili da Kazahstan treba da pruži Rusiji deo svoje teritorije, da je naša nezavisnost farsa itd. Takođe imamo prilično veliku manjinu koja govori ruski jezik, a Rusija je mnogo puta obećala da će je braniti“, objasnio mi je Togžan.
Fond prikupio sredstva Haq kupuje lekove i druge potrepštine. Prve transporte pomoći isporučili su vladini avioni koji su stigli na kazahstanske izbeglice iz Ukrajine, a potom su njihove automobile pozajmila državna kompanija Air Astana. „Svi su nas podržavali“, uverava Kozhalijeva, „jer je svima bilo očigledno da će, ako Ukrajina izgubi, Kazahstan biti sledeći“.
Međutim, istraživanje koje je u aprilu sproveo Centar za proučavanje javnog mnjenja Demoskop, utvrđeno je da 70 odsto društva podržava Rusiju u sukobu sa Ukrajinom (49 odsto ispitanika bezuslovno, još 21 odsto – malo suzdržanije). 30 odsto ispitanika preferira Ukrajinu, verujući da Rusija nema osnova da je napadne, pa je samim tim prekršila zakon i počinila nerazumnu agresiju.
„Bili smo šokirani i veoma uznemireni rezultatima istraživanja. Plašili smo se da objavimo te rezultate“, priznao je Džalilov u intervjuu za mene. “ Reakcija velikog dela naše okoline, to jes liberalne inteligencije, bila je užasna. Bili smo optuženi da podržavamo propagandu Kremlja, da zavaravamo društvo i na kraju kritikujemo našu metodologiju, tvrdeći da je ona kriva za rezultate.“
Najviše je kritikovano to što 77 odsto ispitanika Demoskop odgovarao na pitanja na ruskom jeziku i da je istraživanje sprovedeno putem fiksnih telefona. Drugi stručnjaci sa kojima sam razgovarao, prepoznajući da su rezultati do kojih je došao Dzhalilov tim možda donekle pristrasni (stariji ljudi sa konzervativnim stavovima preovladavanje među vlasnicima fiksnih telefona), slažu se da liberalna inteligentnost živi u mehuru i da ne shvata koliko se njeni stavovi razlikuju od ostatka društva. Poznati kazahstanski aktivista za ljudska prava Jevhen Žovtis smatra da raspodela proukrajinskih i proruskih simpatija u društvu može biti od 50 do 50 godina. Svi se slažu da je društvo duboko podeljeno, a rat će delovati kao lakmus test koji povlači ove sekcije u dnevnu svetlost i oštri se.
Teško je pričati
Mnogi moji sagovornici su prepoznali da je kazahstanski sukob zbog agresije Rusije na Ukrajinu toliko dubok da je tema rata u porodicama postala tabu tema.
Viktor Kovtunovski, po obuci inženjer, bivši zamenik Gradskog veća Almatija, a sada uglavnom nezavisni novinar, čija porodica generacijama živi u Kazahstanu i dolazi manje-više jednako iz Rusije i Ukrajine, odavno je prestao da priča o Rusiji i Ukrajini sa svojim daljim rođacima. „Ja, moja žena i naša dva odrasla sina smo protiv ovog rata. Kada sam u zoru 24. februara saznao za prve rakete koje su pale na ukrajinske gradove, bio sam ljut i uznemiren. Znao sam da Putin mnogo blefira, ali nisam mislio da je toliko lud kao što se ispostavilo. Mesec dana sam bila toliko depresivna zbog onoga što se dešavalo da nisam napuštala kuću, nisam pričala ni sa kim, kao da sam u teškoj depresiji.“
U početku, Viktor je pokušao da objasni majci i daljim rođacima šta se dešava u Ukrajini. Ali onda je prestao to da radi. „Tek sam počeo da izbegavam temu rata za porodične praznike koliko god je to moguće. Nema smisla raspravljati se sa ljudima koji su se, tokom godina usisavanja propagande Kremlja, ubili u glavu da je Rusija dobra i sva dobra iz nje. Oni nisu u stanju da prihvate istinu da su ruski vojnici silovali i pucali na civile, da su ruske rakete namerno gađale domove, škole i bolnice. Za ljude kao što su moji rođaci, priznati tako nešto značilo bi poricanje svega što su bili, u šta su verovali i šta su stvarali svoju ideju o svetskom poretku u kojem je Rusija oličenje sila dobra. Ovo nije rasprava o argumentima, to je kao da pokušavate da ubedite verskog fanatika da nema Boga“, rekao je Kovtunovski.
Slično mišljenje deli i Andrij Grišin. On je, kao i Viktor, iz mešovite rusko-ukrajinske porodice, novinar i aktivista za ljudska prava koji je rođen i živi u Kazahstanu. Deo porodica ga smatra ukrajinskim obaveštajcima jer je pokušao da im objasni kako je rat zaista izgledao. Ujka Andrej ћivi u Rusiji, u Barnaulu. Njegov sin, vojni čovek, bori se u Ukrajini. Kada je njegov ujak došao u posetu Kazahstanu, Andrej to nije mogao da podnese i ušao je u raspravu sa njim. Prilično bezuspešno, jer je to samo potvrdilo ujaka na ideju da „pipci ukrajinskih nacista idu veoma daleko“. Andrejova majka, iako se složila sa sinom protiv rata, više je volela da o tome ne razgovara sa bratom. Zna da ih to moћe potpuno rasipati.
Na oštrici noža
Akcije Rusije podržava ne samo deo kazahstanskih Rusa, već i neki Kazahstanci. Mnogi od njih gledaju samo rusku televiziju. Delom zato što im se zabavna ponuda ruske televizije čini privlačnijom, delom zato što znaju ruski bolje od Kazahstana, a ruske medije im je lakše da opažaju. Prema nezavisnim izvorima, na primer, društveni pokret Memlekttik, oko 60 odsto građana te zemlje tečno govori kazahstanski jezik.
Paradoksalno, na strani Rusije su kazahstanski konzervativci, vernici koji idu u džamiju. Adil Džalilov to objašnjava činjenicom da je za konzervativne imame Ukrajina Zapad, i ona je simbol svega razmaženog, gde se širi „LGBT ideologija“ i gde umiru tradicionalne vrednosti. Kazahstanski imami gledaju svoje kolege iz Rusije, Baškije i Tatarstana. Oni ne znaju engleski, ne gledaju medije izvan bivšeg SSSR-a. Sva svoja znanja o svetu dobijaju preko Rusije.
U svemu ovome, ne smemo zaboraviti na moć Kazahstana. Ima dvosmislenu politiku. To je rezultat dva suprotna trenda. S jedne strane, Kazahstan je veoma zavisan od Rusije za ekonomska i bezbednosna pitanja. Ima veoma bliske odnose sa Moskvom, učestvuje u nekoliko organizacija u kojima je Rusija lider i koje su očigledno usmerene na postsovjetsko reintegraciju (od kojih su najvažnije Evroazijska ekonomska unija i Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti). S druge strane, nezavisnost Kazahstana i teritorijalni integritet više puta su osporavani od strane ruskih političara i važnih ličnosti iz ruske medijske sfere. Svakih nekoliko godina ruski poslanici ili novinari pominju da su severne teritorije Kazahstana zapravo „poklon od Rusa“, a Kremlj podnosi kazahstanska državnost sve dok kazahstanski ostaje njegov verni sluga.
Iz svih ovih razloga, kazahstanske vlasti su veoma saosećajne prema Ukrajini i ne podržavaju otvoreno Rusiju. Predsednik Kassym Jomart Tokayev otvoreno je izjavio na poznatom forumu u Sankt Peterburgu da Kazahstan nikada neće priznati nezavisnost „DPR“ i „LPR“, jer bi to bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom. On se sastaje sa ruskim političarima, ali takođe razgovara telefonom sa predsednikom Volodimiom Zelenskim.
„Kazahstanske vlasti su dobro upoznate sa ruskom pretnjom, kao i koliko njihova zemlja zavisi od Rusije. Stoga njihova politika mora biti pravilno izbalansirana. To je kao da hodate na oštrici noža“, kaže mi Serik, kazahstanski biznismen koji se nekada aktivno bavio politikom na lokalnom nivou. Ne želi da objavi svoje prezime. Upoznali smo se u Astani, u tržnom centru Keruen. Serika stalno zove neko. Govorimo ruski, ali u telefonu, Serik prelazi u Kazahstan, povremeno ubacujući ruske reči. U mladosti je sanjao da ga zovu Sergej, a ne Serik. Danas već govore o ponosu što je Kazahstan nezavisan. On smatra da je potreban veliki trik da bi se očuvala ta nezavisnost: „Kao građanin, podržavam politiku naše vlade u vezi sa ovim ratom“, objašnjava mi Serik. – Očigledno mi je da nijedna civilizovana država ne bi trebalo da pribegava bombama u svojoj politici. Rat je uvek loљ jer ljudi umiru na njemu. Ali, s druge strane, ne možemo prekinuti veze koje nas vezuju za Rusiju. Dugo je oštrio zube na našim severnim prostransima. Neophodno je da delujete mudro, pažljivo. U suprotnom, moћemo sve da izgubimo. Setite se da je na početku rata Zapad zauzeo stav čekanja i videća. Počeo je da pomaže Ukrajini tek kada je video da se brani. A ko će nam pomoći?“
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Wojna w Ukrainie dzieli Kazachów
