Karkiv Ofenzyva je svakako jedinstven fenomen u vojno-strateškom smislu. Bez sumnje, biće uvršten u udžbenike o obuci budućih komandanata. Naša publikacija je već analizirala vojne aspekte ofanzivne operacije u prethodnom članku („Jedinstvenost rada Odbrambenih snaga. Secrets of the Success of Kharkiv Ofenzyva“). Međutim, njen politički značaj je podjednako važan.
Pre svega, uspeh u regionu Karkiva važan je za Ukrajince. I za one koji su duboko verovali u pobedu, i za one koji su sumnjali. „Rusija je prevelika, sakupila je previše oružja, obučila moćnu vojsku, ima neograničene resurse, tako da je teško zamisliti kako će biti moguće prevazići je“, rezonovao je ovaj drugi.
Skoro smo u realnom vremenu gledali kako ruske okupacione snage uništavaju sve što im se na putu koristi metodom „protivpožarnog okna“. Artiljerija, oklopna vozila, avijacija nisu ostavili neprevrnut kamen iz naših gradova i sela. Naši vojnici nisu imali drugog izbora nego da se povuku na još uvek preživele teritorije. Nehotice, postojao je strah: ovim metodom osvajači su mogli da dosegnu barem Dnjepera, još više.
Da, još uvek smo bili inspirisani uspešnim operacijama Oružanih snaga Ukrajine, kao što su likvidacija zastave Crnomorejske flote, krstarica „Moskva“, drugi ratni brodovi i čamci, uništavanje skladišta gorivom i municijom, oborenje ruskih aviona od strane naših kolektivnih „duhova“. Međutim, sve to nije bilo dovoljno za samopouzdanje.
Takođe smo se plašili da će dezavuisanost teritorija, kada je konačno stigla do nje, zahtevati ogromne žrtve. On, kao ruska komanda, baca „topovsko meso“ na smrt, ne uzima u obzir broj gubitaka kako bi obavio zadatak. Šta nas čeka ovako nešto kada dođe vreme za naš napad? Hoćemo li morati da položimo hiljade života naših dečaka za oslobođenje Ukrajine? Pretpostavljam da su se mnogi pomerali kroz ova pitanja u njihovim glavama koja su izazivala sumorne misli.
Međutim, Karkiv Ofenzyva je dokazao nama i svetu da je moguće boriti se na drugačiji način, a ne kao Rusi. Bez postavljanja bojnog polja sa telima.
Razumevanje toga dalo je novi još moćniji naboj entuzijazma ukrajinskom društvu. Nivo optimizma proteklih dana se popeo na maksimalnu ocenu.
Ni manje ni više uspeh ukrajinske vojske uticao je na ljude koji nisu imali sreće da uđu u okupaciju. Šest meseci u takvim uslovima, neće svi izdržati psihički. Verovatno su mnogi od njih već razmišljali da je možda zaista „Rusija ovde na licu mesta“, možda vredi se pomiriti i sarađivati. Oni koji su dozvolili sebi da sumnjaju, jure tako kapitulijanske misli kao besni psi.
U međuvremenu, dijametralno suprotstavljeni procesi odvijaju se u ruskom društvu. Pesimizam i neizvesnost tamo rastu. Panika koja je izbila u redovima ruskih okupacionih snaga, u talasima je prošla kroz teritoriju Rusije. Antiratna, praćena antivladinim osećanjima, raste. Opštinski poslanici u Moskvi i Sankt Peterburgu daju izjave o opozivu Putina. I sam šef Kremlja izgleda sve sumornije. Ruke, noge i glas mu drhte. Njegovo lice izaziva sve manje straha i poštovanja, sve više gađenja i prezira. Među Rusima rastu sumnje: Možda car nije stvaran?
Teško je reći da li možemo očekivati bilo kakvu revoluciju u Rusiji ili bar puč u palati. Jedino je izvesno da autoritet i popularnost centralne ruske vlade konstantno padaju. A ako moskovski vladari odluиe da se mobiliљu, pobuna жe biti na izmaku. Zato Putin tvrdoglavo ne želi ni da govori o tome, kao i da rat nazove ratom. On i njegova pratnja, shvatajući loš razvoj događaja, sve su skloniji pregovorima sa Ukrajinom. Ali sada Ukrajina može da postavi uslove. A glavna je potpuna de-okupacija.
Uspesi vojnika Oružanih snaga Ukrajine u regionu Karkiva imali su izuzetno pozitivan uticaj na društva i vlade zapadnih zemalja. To je pozitivno za Ukrajinu. Uzmimo, na primer, Nemačku. Do sada smo se žalili na nju, na njenu tromost po pitanju vojne pomoći. Oni su čak optužili Nemce skoro da su namerno odložili obezbeđivanje teškog naoružanja. Nekada su te tvrdnje bile opravdane, nekad preterane. Zato što nam je Nemačka dala oružje, posebno one čuvene Panzerhaubitze 2000. Ali moglo bi dati viљe, mnogo viљe. I nadam se da жe sada dati. Štaviše, sigurni smo.
Odakle dolazi to samopouzdanje? Zasnovan je na nedavnim govorima vodećih nemačkih političara, vladinih zvaničnika i eksperata koji hvale uspeh Oružanih snaga Ukrajine u horu i čak nastoje da se bar malo pridruže pobedi.
„Svi smo sada svedoci šta se dešava kada se vojska bori tako hrabro i ima podršku u isto vreme. Ukrajina danas postoji samo zato što može da se brani zahvaljujući svojoj vojsci“, rekla je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht..
Glavni nemački vojni strateg, general Eberhard Zorn, govorio je o Karkivu Ofenzyvi: „Oni (ukrajinski vojnici – ed.) briljantno dokazali da su u stanju da deluju aktivno, uz angažovanje svih raspoloživih snaga i sredstava. Uključujući ometanje manevara i iznenadni zaokret u fokusu dok su Ukrajinci odvlačili pažnju na jugu i na kraju se fokusirali na sever. To je rezultat činjenice da je obuka ukrajinskih vojnika održana kako je trebalo.“
Koliko su smešna pisma nemačkih „intelektualaca“ koji su pozvali nemačku vladu da ne daje oružje Ukrajini, jer će to navodno samo produžiti rat, a navodno neće biti moguće pobediti Rusiju. Život je dokazao da je sve upravo suprotno, da će i dalje biti moguće pobediti, a zapadno oružje će samo ubrzati kraj rata.
Karkiv ofenzyva je izazvao paradu izjava u nemačkoj politici o potrebi brzog jačanja vojne pomoći Ukrajini. Tenkovi, pešadijska borbena vozila, oklopni transporteri više nisu tabu. Dajte sve Ukrajini da konsoliduje svoj uspeh i da Nemci mogu da kažu: „I mi smo umešani u to.“ Izjave svih parlamentarnih stranaka – vladine i opozicione, osim, naravno, dve stranke koje se hrane Kremljem – alternative za Nemačku i Levu stranku.
Na primer, predsednik Odbora za odbranu Bundestaga, Marie-Agnes Strack-Zimerman (Marie-Agnes Strack-Zimmermann), koja predstavlja Slobodnu demokratsku stranku, koja je deo vladajuće koalicije, nedavno Navedeno„Nemačka mora odmah da doprinese uspehu Ukrajine i snabdeva oklopna vozila, pešadijska borbena vozila Marder i tenkove Leopard 2. Nemačka mora da preuzme vođstvo u Evropi u borbi za demokratiju. I, naravno, sada nije vreme za neodlučnost i oklevanje.“
Majkl Rot, predsednik Bundestag komiteta za međunarodne poslove, takođe je pozvao na podršku Ukrajini u snabdevanju novim oružjem. „U ovoj novoj fazi rata Ukrajini je potrebno oružje koje će joj omogućiti da oslobodi teritorije koje je okupirala Rusija i drži ih pod kontrolom. Zapadne zemlje, posebno Sjedinjene Države, Nemačka, Francuska i Poljska, moraju brzo da koordiniraju svoje napore i prilagode svoje zalihe novonasečnom situaciji. Ukrajina može da pobedi u ovom ratu kao slobodna demokratska zemlja, istovremeno zadržavajući svoj teritorijalni integritet. To ne bi bilo moguće bez snabdevanja modernim zapadnim oružjem, posebno iz Nemačke,“ Rekao On.
Izjave o nameri da se poveća vojna pomoć Ukrajini protiv pozadine uspeha ofanzivne operacije u regionu Karkiva čuju se i iz drugih zapadnih prestonica. Oružane snage Ukrajine su pokazale da su u stanju da pobede uvaženu rusku vojsku, u stanju su da iznesu efikasne napadačke operacije, oslobode okupirane teritorije i na kraju pobede. Kritičari snabdevanja Ukrajine oružjem izgubili su poslednje argumente.
Vrlo uspešno, ova operacija Oružanih snaga Ukrajine poklopila se sa sledećom, već petom međunarodnom konferencijom u Ramštajnovom formatu, na kojoj se rešavaju pitanja vojne pomoći Ukrajini. Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov, koji je učestvovao na sastanku, vratio se iz njega pun optimizma. Na kraju svega, dogovoreno je da se pomoć Ukrajini od tačke do tačke pretvara u trajnu i dugoročnu. A oružje za Ukrajinu neće dolaziti iz vojnih skladišta, već će biti proizvedeno u fabrikama odbrambene industrije u zapadnim zemljama. Sistem obuke ukrajinskih vojnika u centrima za obuku zemalja članica NATO-a takođe će biti proširen. Istovremeno, partnerske zemlje Ukrajine preuzele su zadatak da Ukrajini obezbede ešalonizovanu protivraketnu odbranu. Štaviše, više neće biti bazirana na starim sovjetskim sistemima protivraketne odbrane, već na najnovijim sistemima, kao što su NASAMS I Iris-T.
A uveravanja zapadnih lidera da će podržati Ukrajinu do pobede više ne deluju licemerno. Na kraju svega, obrisi pobede se jasnije pojavljuju.
