Ukrajinski mediji tvrdoglavo pišu o kontraofanzivu u regionu Kerson. Iako sam u prethodnim postovima više puta konstatovao da do sada govorimo o kontra-ofanzivnim akcijama, a ne o, zapravo, kontraofanzivnom. Društvo očekuje brze pobede, a to se može razumeti.
Teže je razumeti pojedince koji sebe ponosno nazivaju vojnim ekspertima, ali nisu u stanju da objasne razliku između kontraofanzivnih i kontra-ofanzivnih akcija. I nema razlike da li govorimo o 2022. ili 1944.
Sada je naša pažnja usmerena uglavnom na pravu obalu Dnjepera. Иekamo osloboрenje Kersona i slanje Dnjeperove barћe sa Kersonovim lubenicama.
Iako smo krajem prošle nedelje, sa pobedničkim relacionim odnosima, malo prešli na region Donetsk i Luhansk. U svakom slučaju, sada se igra nervoza, test izdržljivosti strana, sposobnost da se brzo proceni situacija na bojnom polju. I to se ne odnosi samo na tebe i mene, veж samo na vojnu komandu.
Svi su videli aktivne akcije Odbrambenih snaga na desnoj obali Dnjepera, tamo su slavni uspesi. To je posledica činjenice da je strateška inicijativa iza nas u ovom pravcu najmanje mesec i po dana.
Međutim, Odbrambene snage su takođe aktivne u pravcu Melitopolj/Berdjansk. I uprkos nešto manje pažnje, odbrana ovog pravca je sada glavni zadatak za Ruse. Prema rečima poznatog vojnog eksperta Konstantina Mashovetsa, da bi održali kopneni koridor od Rusije do Krima, Rusi moraju u potpunosti da zauzmu regione Zaporožja i Donjecka. U suprotnom, ovaj hodnik će biti veoma ranjiv.
Takođe u pravcu Izjuma, Odbrambene snage nanose poene napadima, što stvara opipljive probleme okupacionim snagama.
Zbog toga ukrajinske odbrambene snage aktivno deluju u tri glavne oblasti, a Rusi sada moraju da pogađaju gde će biti glavni udarac kako bi tamo poslali rezervu. I još uvek su nerešen zadatak Kremlja da do 15. septembra stigne do administrativne granice regiona Donetsk i Luhansk. U skladu sa tim, oni imaju značajno raspršivanje snaga i sredstava.
Nedavno su Odbrambene snage dodatno zakomplikovale zadatak za Ruse. Prešli su reku Severski Donets i ušli u selo Ozernoje. Sudeći po snimku koji su objavili branioci, niko nije nameravao da ostane tamo. To je više bila demonstracija onoga što možemo da uradimo. Ono što nam ne treba za brze i bolne udarce da izazovemo pontonske prelaze. Da čak i pešadija iz trupa i NSU puščanog bataljona može da zada opipljiv udarac.
Sada će Rusi morati da ojačaju odbranu cele obale reke, promene logistiku, povećaju broj ljudi na pozicijama, rastegnu rezerve.
Istovremeno, zbog aktivnih akcija ukrajinskih vojnika u regionu Luhanska, Rusi su primorani da delimično zaustave aktivne ofanzivne akcije u toj zemlji i počnu da unazaрe svoju odbranu.
Stoga je zadatak da se identifikuje gde će biti sledeći veliki udarac ukrajinskih snaga postao još komplikovaniji. Zato što morate da budete spremni za to svuda, i napred sa dužinom većom od 1300 km, a to nije tako lako uraditi. Naročito kada tačan napad HIMARS u ruskim skladištima sa municijom izazvao je neverovatne probleme sa logistikom. Pronalaženje potencijalnog „velikog problema (slona)“ je trenutno ključno za Ruse.
Postepeno povećavamo pritisak, prisiljavamo neprijatelja da privuče sve raspoložive rezerve i posebno reaguje na naše postupke.
Imamo stratešku inicijativu. Ovo je daleko od pobede. I samo presretanje inicijative u većini delova fronta.
