Od 24. februara 2022. godine, datum početka potpunog rusko-ukrajinskog rata, Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine usvojio je pet odluka o primeni sankcija protiv 298 Rusa i 241 ruske kompanije i organizacije. Međutim, među njima su samo tri kompanije ruskog vojno-industrijskog kompleksa (MIC). Ovo je navedeno u Publikacije na sajtu organizacije State Watch.
Liste sankcija analizirala je grupa analitičara Trap Agresor, čiji su članovi obradili reakciju Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu u vezi sa sankcijama koje su donete predsedničkim uredbama. Analitičari su istakli da se velika većina uvedenih sankcija odnosi na ruske visokoškolske ustanove i njihove rektore. Istovremeno, sankcije se teško primenjuju na kompanije u ruskom vojno-industrijskom kompleksu.
«Od 241 organizacije koje su uvrštene na ukrajinske liste sankcija, 236 su visokoškolske ustanove (ili 98 odsto od ukupnog broja), tri su kompanije povezane sa ruskim vojno-industrijskim kompleksom (1,2 odsto) i dve banke (0,8 odsto). Istovremeno, odluku u vezi sa Međunarodnom rezervnom bankom (nekada JSC Sberbank) doneo je Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu početkom februara 2022. Međutim, predsednik je doneo uredbu o njemu tri meseca kasnije, tačnije 24 maja„, navodi se u publikaciji.
Analitičari su naglasili da među univerzitetima koji su na listi sankcija ima mnogo malo poznatih u Ukrajini. Na primer, Državni agrarni univerzitet Severnih Zaurala, Kubanski državni univerzitet za fizičku kulturu, sport i turizam, Dagestanski humanitarni institut, Državna poljoprivredna akademija Brajansk, Ruska hrišćanska humanitarna akademija i drugi pali su pod sankcije Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. U skladu sa ograničenjima sankcija sa ruskim obrazovnim institucijama, treba obustaviti kulturnu razmenu, naučnu saradnju, obrazovne i sportske kontakte i zabavne programe.
Postojale su tri kompanije ruskog vojno-industrijskog kompleksa koje su se od početka invazije u potpunosti naišle na ukrajinske sankcije:
- Akcionarsko finansijsko preduzeće „Sistema“ (vlasnik je zabrinutosti „RTI Systems“, koja proizvodi radio opremu, kontrolne i komunikacione sisteme, uključujući radarske stanice „Voronjež“ i „Kontejner“);
- Grupa „Kronštat“ (proizvodi bespilotne letelice, uključujući „Orion“, a bavi se i opremom i softverom za njih);
- LLC „ITIS“ (snabdeva kopnene i brodske stanice svemirskih komunikacija za rusku vojsku).
Analitičari su naveli da je potrebno odrediti prioritete nacionalne politike sankcija, jer u Ukrajini ima mnogo preduzeća vezanih za ruski vojno-industrijski kompleks, ali uglavnom i dalje izbegavaju sankcije i dalju konfiskaciju.
Slična situacija, kao što je navedeno u publikaciji, razvila se i sa pojedincima. Ukrajina je za šest meseci uvela sankcije za 298 ruskih državljana, od kojih su 261 (87,5 odsto) šefovi ruskih visokoškolskih ustanova, 35 (11,7 odsto) sankcionisanih lica zauzimaju visoke položaje u toj zemlji, uključujući diktatora Vladimira Putina, i samo 2 (0,7 odsto) glavnih preduzeća povezanih sa ruskim vojno-industrijskim kompleksom.
Tako su među šefovima velikih kompanija koje su pale pod ukrajinske sankcije bili vlasnik kontrolnog udela u AFK Sistema Vladimir Jevtušenkov i generalni direktor Rosatoma Aleksej Likhačev. Sankcije su uvedene Jevtušenkovu na neodređeno vreme, Lihačevu – na 3 godine.
Treba napomenuti da je Vladimir Jevtušenkov postao prvi ruski oligarh od koga je Visoki antikorupcijski sud konfiskovao imovinu na teritoriji Ukrajine. Govorimo o 17 objekata sa nekretninama (zemljišnim parcelama, stanovima, nerezidencijalnim zgradama), kao i o udelima u brojnim ukrajinskim kompanijama. Slučaj čeka žalbu.
Kabinet ministara Ukrajine je 2. septembra predložio Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu da razmotri primenu sankcija protiv ruske državne kompanije Rosatom i njenih pridruženih više od 700 pravnih lica i pojedinaca. Predstavnici ove državne kompanije pomažu ruskim ratnim zločincima u nuklearnoj elektrani Zaporizhia.
