„90-minutni telefonski razgovor sa #Путіним: Rusija mora da povuče svoje trupe iz #України i prizna svoj suverenitet i teritorijalni integritet. U suprotnom, diplomatsko rešenje se ne može zamisliti“, pojavila se takva poruka u utorak uveče, 13. septembra, na zvaničnoj stranici u Tviteru Nemački savezni kancelar Olaf Šolc. Pojavio se nekoliko minuta nakon samog razgovora koji je pomenut u tvitu. Razgovori su prilično značajni, od kojih sadržaj i ton jasno karakterišu novu geopolitičku situaciju. Situacija je nastala pre svega briljantnom ofanzivom Oružanih snaga Ukrajine u regionu Karkiva.
U prethodnom članku, naša publikacija je već pričala o tome kako je Karkiv Ofenzyva radikalno uticao na političku situaciju u samoj Ukrajini, u Rusiji, i u zapadnom svetu. Manifestacija ovih promena može se smatrati ovim telefonskim razgovorom, u kojem je nemačka kancelarka zapravo izdala ultimatum šefu Kremlja. Može se pretpostaviti sa velikom verovatnoćom da je Šolc razgovarao sa Putinom ne samo u svoje ime, već i u ime svih zapadnih saveznika, što je obezbedilo preliminarnu koordinaciju stavova. To je, naime, u telefonu, ruski predsednik čuo ultimatum Zapada.
Olaf Šolc nije razgovarao sa Vladimirom Putinom od maja. Očigledno je da još uvek nema o čemu da se priča. Sada, posle uspeha ukrajinske vojske, očigledno se pojavila tema za razgovor. I ne samo brbljanje, već i potražnja pa čak i u ultimatum formi. Šta je tačno Olaf Šolc zahtevao?
Kako Prijavio Portparol nemačke vlade Štefen Hebestreit, nemačka kancelarka pozvala je ruskog lidera da što pre postigne diplomatsko rešenje u ratu protiv Ukrajine, ukazujući na ozbiljnost situacije na frontu i posledice ruske invazije. Na tome je nemački premijer izneo potrebu za prekidom vatre, potpunim (!) povlačenjem ruskih trupa sa teritorije Ukrajine, kao i poštovanjem njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
„Savezna kancelarka je naglasila da su dalji koraci Rusije ka aneksiji (Ukrajine – ed.) neće proći bez odgovora i neće biti priznat ni pod kojim uslovima“, naveo je Hebešreit u saopštenju.
Pored toga, Šolc je skrenuo Putinovu pažnju na potrebu da se osigura bezbednost u NPP Zaporizhia. On je takođe naložio ruskoj strani da tretira zarobljene borce „u skladu sa zahtevima međunarodnog humanitarnog prava, posebno Ženevske konvencije, i da obezbedi nesmetan pristup Međunarodnom komitetu Crvenog krsta“.
Šta je Putin odgovorio na ovo? Pribegao je svojoj uobičajenoj taktici: da okači sopstvenu krivicu na ukrajinsku stranu. Očigledno je ruski lider bio veoma zabrinut, pa samim tim nije previše razmišljao o verodostojnosti svojih optužbi. Apsolutno se nije suzdržao u svojim lažima.
To je i Putin rekao, navodi se u zvaničnom izveštaju Kremlja o telefonskom razgovoru. „Vladimir Putin je, naročito, usmerio kancelarku na otvoreno kršenje međunarodnog humanitarnog prava od strane ukrajinske strane, neprekidno granatiranje gradova Donbasa, kao rezultat toga što civili ubijaju i namerno oštećuju civilnu infrastrukturu. Predsednik Rusije je detaljno govorio o merama za obezbeđivanje fizičke zaštite ZNPP, koje se uzimaju u koordinaciji sa IAEA, koja prolazi kroz stalne raketne udare iz Ukrajine, što stvara realne rizike od katastrofe velikih razmera“, navodi se u saopštenju sajta Kremlja. A ovo je, kao što svi znaju, potpuno neistinito. Ne samo da ne odgovara: u stvarnosti, sve je upravo suprotno.
Pretpostavljam da sam se najviše smejao (a možda i negodovao) izjavom nemačke kancelarke o snabdevanju energetskim resursima. „Opisujući situaciju u evropskom energetskom sektoru, Putin je naglasio da Rusija bila i ostaje pouzdan snabdevač energetskim resursima, ispunjavajući sve svoje ugovorne obaveze“, navodi se u saopštenju Kremlja.
Jasno je da već kandidovanje Putina ne bi pristalo na uslove ultimatuma. Ali on nema mnogo izlaza. Političar Šolc nikako nije sklon avanturističkim izjavama, nikada ne bi izneo izjave, a kamoli ultimatume, da nije bio potpuno uveren u njihovu relevantnost.
U tom kontekstu, vredi pomenuti nove informacije koje se tiču događaja uoči ruske potpune invazije na Ukrajinu u februaru ove godine. Objavljena je u sredu, 14. februara, od strane informativne agencije Rojters pozivom na tri njihova izvora bliska vladinim krugovima Rusije. Govorimo o dogovorima koje su predstavnici ukrajinskog rukovodstva uspeli da postignu u pregovorima sa zamenikom šefa administracije predsednika Rusije Dmitrijem Kozakom. Podsetite se da je njegov Putin bio taj koji je ovlastio da nadgleda, da tako kažem, ukrajinski pravac.
Prema izveštaju Rojters, Kozakov je zapravo uspeo da zaključi privremeni sporazum sa Kijevom, koji bi u potpunosti zadovoljio ranije zahteve Kremlja. Pre svega, radi se o odbijanju Ukrajine da se pridruži NATO-u. Prema rečima izvora, Kozak je pružio uveravanja Putinu da je, prema njegovom mišljenju, sporazum koji je postigao trebalo da liši Rusiju potrebe za izvršenjem invazije velikih razmera na Ukrajinu. Tako je Kozak preporučio svom šefu da prihvati dogovor.
Ranije tokom invazije, Putin je više puta izjavio da se NATO i njena vojna infrastruktura približavaju granicama Rusije, prihvatajući nove članice iz istočne Evrope, kao i da se Alijansa sada priprema da angažuje Ukrajinu u svojoj orbiti. Prema rečima šefa Kremlja, to predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ Rusiji.
Zbog toga je, prema Kozakovim rečima, takva pretnja uklonjena diplomatski. Međutim, Putin je, kada mu je predstavljen Sporazum sa Kozakom, jasno stavio do znanja da mu ustupci koji su dogovoreni više ne odgovaraju. On je već tražio mnogo više, uključujući aneksiju ukrajinskih teritorija. Dakle, dogovor je raskinut.
Ova situacija veoma podseća na pregovore pred čuvenu Bitku za Poitiers – jednu od vodećih epizoda 100-godišnjeg rata između Engleske i Francuske. Onda su Francuska i njeni saveznici okupili više hiljada vojnika predvođenih Žanom II Dobrim. Bio je više od tri puta veći od engleskog interventnog korpusa na čelu sa princom Edvardom (koji je dobio nadimak Crni princ po boji svog oklopa). Francuzi su nekoliko puta slali parlamentarce Britancima tražeći predaju. Britanci su se, shvatajući njihovu naizgled beznadežnu situaciju, u načelu složili. Onda je bezosećajni Francuz s vremena na vreme izneo strože zahteve. Na kraju, Crni princ to nije mogao da podnese i izjavio je da će se boriti, čak i ako umre, ali više neće praviti ustupke. Kako se bitka završila zna se: potpuni poraz Francuza i zarobljavanje Žana II Dobra.
