Agencija Blumberg dobila je na raspolaganju kopiju zatvorenog izveštaja za rukovodstvo terorističke države Rusije, u kojem se opisuje realno stanje stvari u ruskoj ekonomiji. Navodi se da bi Rusija mogla da se suoči sa dužom i dubljom recesijom dok se uticaj američkih i evropskih sankcija intenzivira. Najveći udarac pašće na industrije na koje se ruska ekonomija godinama oslanjala, piše NV.ua.
Izveštaj je pripremljen za zatvoreni sastanak rukovodstva te terorističke države 30. Zvaničnici upoznati sa njegovom diskusijom potvrdili su autentičnost dokumenta.
Kako piše Blumberg, dokument je rezultat višemesečnog rada eksperata na proceni pravog uticaja ekonomske izolacije Rusije zbog invazije na Ukrajinu, a on pokazuje mnogo „tamniju sliku“ od zvaničnih saopštenja.
Dva od tri scenarija u izveštaju pokazuju da će se ekonomsko usporavanje ubrzati 2023. godine, a vratiće se na predratni nivo tek krajem decenije ili čak i kasnije.
„Inercijalni“ scenario predviđa pad ruske ekonomije u 2023. godini za 8,3 odsto u odnosu na 2021. i za šest odsto 2024. godine. Umesto toga, scenario „Stresan“ predviđa pad BDP-a za 11 odsto u 2023. i za 11,9 odsto u 2024. godini u odnosu na 2021. godinu.
Svi scenariji uključuju povećanje pritiska sankcija, kojima će se verovatno pridružiti sve više zemalja. U izveštaju se navodi da će oštro odustajanje Evrope od ruske nafte i gasa takođe pogoditi sposobnost Kremlja da obezbedi domaće tržište.
Pored sankcija, koje već pokrivaju oko četvrtinu ruskog uvoza i izvoza, u izveštaju je detaljno detaljno opisuje kako se Rusija suočava sa „blokadom“ koja je „uticala na gotovo sve načine transporta“.
Pritisak na rusku ekonomiju je pogoršan tehnološkim i finansijskim ograničenjima. Prema procenama izveštaja, do 200 hiljada rubalja. IT specijalisti mogu da napuste zemlju do 2025.
U izveštaju se navodi da u narednih godinu ili dve Rusija očekuje „pad proizvodnje u brojnim izvozno orijentisanim sektorima“: od nafte i gasa do izvoza metalurških, hemijskih proizvoda i drveta.
U sektoralnom kontekstu, širina uticaja sankcija je najvidljivija:
- Poljoprivreda: 99 odsto proizvodnje živine i 30 odsto mlečne stočarstva zavise od uvoza. Semenke za osnovne proizvode kao što su šećerna pčela i krompir, hrana za ribu i aminokiseline kritično zavise od uvoza.
- Avijacija: 95 odsto putničkog saobraćaja čine avioni strane proizvodnje, a nedostatak pristupa uvezenim rezervnim delovima dovesti će do smanjenja voznog parka kada zastare.
- Mašinstvo: u Ruskoj Federaciji se samo 30 odsto mašinskih alata proizvodi u samoj Rusiji, lokalna industrija nije u stanju da zadovolji rastuću potražnju za opremom.
- Farmasi: oko 80 odsto ruske proizvodnje zavisi od uvoznih sirovina.
- Transport: Ograničenja EU utrostručila su troškove drumskog transporta.
- Komunikacija i IT: do 2022. sektor telekomunikacija Ruske Federacije biće pet godina udaljen od svetskih lidera, a do 2025. počeće nestašica SIM kartica.
Potpuni prestanak snabdevanja Evrope gasom (glavno rusko izvozno tržište) mogao bi da košta 6,6 milijardi dolara godišnje u vidu izgubljenih poreskih prihoda. Neće biti moguće u potpunosti nadoknaditi izgubljena tržišta novim izvoznim destinacijama čak i u srednjoročnom periodu.
Proizvodnja ugljovodonika će morati da se smanji, što će ugroziti cilj Kremlja da proširi domaće tržište gasa, a nedostatak tehnologija neophodnih za izgradnju LNG elektrana nazvan je kritičnim. Planovi Evrope da zaustavi uvoz ruskih naftnih derivata (55 odsto izvoza u 2021. godini) takođe bi mogli da dovedu do naglog smanjenja proizvodnje, zbog čega će se na domaćem tržištu formirati nestašica goriva.
Pored toga, u izveštaju se navodi da će ruski proizvođači čelika izgubiti 5,7 milijardi dolara godišnje zbog sankcija.
Autori izveštaja upozoravaju da će se, ako globalna ekonomija sklizne u recesiju, Rusija suočiti sa daljim padom izvoza, a potražnja za njenim proizvodima će na prvom mestu nestati. To će izazvati pad rubeole i porast inflacije.
Sa uvozne strane, „glavni kratkoročni rizik je obustava proizvodnje zbog nedostatka uvezenih sirovina i komponenti“. Dugoročno, nemogućnost popravke uvezene opreme mogla bi trajno da ograniči ekonomski rast.
Jednostavno ne postoje alternativni snabdevači za neke od najvažnijih uvoznih dobara, čak ni u poljoprivrednom sektoru, gde Kremlj touti svoje napore da zameni strane zalihe, zavisnost od spoljnih faktora može naterati Ruse da smanje potrošnju hrane.
Izveštaj beležitaj ograničeni pristup zapadnim tehnologijama dovesti do toga da ruska Federacija bude jedna ili dve generacije daleko od postojećih standarda, s obzirom da će biti primorana da se oslanja na manje napredne alternative iz Kine i jugoistočne Azije.
