Volodimyr Kasatkin (55) iz Slovianska bio je primoran da se evakuiše u Lviv zbog rata. Na novom mestu, čovek je nastavio svoje volonterske aktivnosti započete ranije – otvorio je socijalnu kantinu, kao i mini proizvodnju testenine – njegove proizvode mogu da kupe svi. Volodymyr planira da napravi inkluzivni centar u Lvivu, gde će ljudima koje je rat napravio interno raseljena lica biti pomognuto da se nagode u novim uslovima.
Razgovarali smo sa Volodymyr Kasatkinom o životu posle evakuacije i pomoći izbeglicama u Lvivu.
Kako je Lviv upoznao idps
Vladimir Kasatkin je šef javne organizacije „Jedinstvo vrlina“ iz Slovianska. U Sloviansku, organizacija je obezbedila odeću porodicama sa niskim primanjima sa decom – više od hiljadu dece bilo je obučeno za dve godine. Organizovali su i trpezariju u Sloviansku, gde su porodice sa malom decom hranjene besplatno. Kada su se uslovi boravka u gradu značajno pogoršali, većina članova organizacije otišla je u inostranstvo, a Volodimyr Kasatkin i njegova supruga i još dva člana organizacije evakuisani su u Lviv u maju.
U početku su kolege iz javnog okruženja Lviva pomagale da se zaposli, sa kojim ga, kako volodimir primećuje, nikada ranije nije video uživo.
„Došli smo sa psom – pastirom. I ovo je i dalje potraga, veoma je teško naći neku vrstu stambenog prostora, – kaže Vladimir Kasatkin. – Osoba koju sam video nekoliko puta u životu preko Zuma u okviru programa „Izgradnja Ukrajine zajedno“ Ukrajinske obrazovne platforme je pomogla. Ovo je moj kolega iz mentorskog programa Andrij Kuzmak. Zvala sam ga tražeći pomoć u pronalaženju smeštaja. Doљao je u stanicu, doveo mene i moju ћenu u svoj dom u malom stanu, dao mi kljuиeve i rekao, ћivi. I otiљao je da ћivi sa kumovima. Tako su me upoznali u Lvivu.“
Volodymyr Kasatkin zajedno sa volonterima iz Slovianska pomaže IDP-u u Lvivu (fotografija na Fejsbuku)
Volodymyr uverava da tokom boravka u Lvivu nije upoznao nijednu lošu osobu, što se ne može reći za internet zajednicu.
„Imam to razumevanje: ako ste osoba, bićete dočekani bilo gde kao osoba. Ako ste boor, dobićete u skladu sa tim, – uveren je čovek. – Ponekad se čini da je Lviv podeljen na dva dela. Među onima sa kojima razgovaram, nijedna loša osoba me još nije upoznala. A vi idite na internet – to je kao kod drugih stanovnika Lviva.“
„Izabrali smo kategoriju najugroženijih – decu i roditelje“
Volodymyr Kasatkin je u Lvivu zajedno sa svojim kolegama dobio pomoć Međunarodne renesansne fondacije, iznajmio sobu sa površinom od 88 m kroz aukciju.2 na ulici. Berestyanaya, 2 (poslednji tramvaj broj 6) i početkom jula otvorila je socijalnu trpezariju u toj zemlji. Institucija priprema besplatne ručkove za porodice IDP sa decom. Prema rečima Volodymyra Kasatkina, oko 20 dece se trenutno hrani svakog dana, ali sam siguran da će se broj posetilaca vremenom povećavati.
Ostale kategorije IDP-a i svi zainteresovani stanovnici Lviva mogu večerati u trpezariji za 50 UAH. Ovo je cena kompletnog ručka sa tri jela – domaće hrane. Trpezarija radi od 12:00 do 14:00 radnim danima osim subote i nedelje.
Svakog dana oko 20 raseljene dece besplatno ruča u socijalnoj trpezariji (foto: Volodymyr Kasatkin)
„U okviru projekta Renesansne fondacije, naša organizacija je dobila pomoć od 330 hiljada rubalja. UAH. 33.000 ljudi je poslato u socijalnu kantinu. UAH (10%) od ukupnog iznosa. Ostatak novca potrošen je na slanje humanitarne pomoći ugroženim ljudima u Sloviansk“, rekao je volodimir Kasatkin.
Pored trpezarije uređena je produkcijska sala. Na račun sponzora kupili su italijansku štampu za pravljenje testenine, koja je koštala 140 hiljada rubalja. UAH. „Pravimo zanatsku testeninu, bez kocki i drugih aditiva. Koristimo ih za društvenu trpezariju i prodajemo ih za 40 UAH / kg, – kaže Vladimir Kasatkin. – Sastav naše testenine su samo dva sastojka: jaje i brašno najvišeg razreda. Imamo najbolje rezance u Lvivu. Voda se dodaje, ali onda isparava u sušilici.“
Testenina sopstvene proizvodnje se koristi za potrebe trpezarije, mogu ih kupiti i svi (foto: Vladimir Kasatkin)
Istovremeno, kupci mogu da dođu da vide kako se testo knedla, kako se pravi i takođe kupuju gotove proizvode.
Vladimir Kasatkin kaže da bi na početku neprijateljstava bilo veoma dobroagato fondovi su aktivno pomagali izbeglicama, hranili ljude na železničkim stanicama i na drugim mestima, ali sada je većina programa ograničena – finansijska sredstva su izmakala. Međutim, raseljenim licima je i dalje potrebna pomoć.
„Izabrali smo kategoriju najugroženijih – decu i roditelje. Svima je teško, ali mi nismo sunce – nećemo sve zagrejati. Na primer, penzioneri-IDP primaju penziju, a majka koja je došla u Lviv sa detetom nema mogućnost da se zaposli. Ovo su trenutno najranjivije kategorije. Stoga od nas dobijaju besplatnu hranu“, kaže Volodimyr Kasatkin.
U istoj sobi, gospodin Vladimir ima zasebnu sobu gde živi sa svojom ženom. Njegov najstariji sin služi u Nacionalnoj gardi i sada je u blizini Slovianska, a najmlađi, koji ima 19 godina, otišao je u Poljsku pre rata.
Cilj je centar za inkluzivno volontiranje.
Volodymyr Kasatkin planira da nastavi da pomaћe idp-u u Lvivu. „Sanjamo o okupljanju istoumnog naroda i stvaranju čvorišta za inkluzivno volontiranje“, kaže taj čovek. – Mnogi veruju da je inkluzija nešto vezano za invaliditet. Ovo uopšte nije slučaj. Inkluzija je o angažovanju. IDP-ovi treba da budu angažovani i vođeni da pomognu jedni drugima, podele znanja i veštine o tome ko šta može da uradi.“
Prema planu, inkluzivni centar trebalo bi da pomogne raseljenim licima da se prilagode novim uslovima. „Svi razumeju da se ovaj rat neće završiti sutra. Ljudima je potrebno ne samo da prežive, već i da žive. I niko ne zna kako da živi“, dodaje gospodin Volodymyr.
Kada se rat završi, Vladimir Kasatkin planira da se vrati u rodni Sloviansk, koji je sada blizu prve linije fronta i stalno pati od ruskih bombi i dolazaka. „Iskreno, Sloviansk nije stajao blizu Lviva. To je kao selo Vlasjuki, kako se kaћe. Ali ovo je moj rodni grad, moji starosedeoci su tamo. Znaš, kako je lepo kada šetam gradom i gomila dece koju je nosila naša nevladina organizacija kažu: „Mama, pobedila je moja deduška poslata.“
