U oktobru 2021. godine Sjedinjene Države su znale da Rusija priprema napad na Ukrajinu i zato su pokušale da ubede saveznike i ukrajinskog predsednika Volodimera Zelenskog u realnost verovatnoće ruskog napada. Kako piše američko izdanje The Washington Post, ruski predsednik i ratni zločinac Vladimir Putin planirao je da okupira veći deo Ukrajine, sa izuzetkom male oblasti na zapadu države.
Publikacija se odnosi na više od 30 sagovornika visokih zvaničnika Sjedinjenih Država, Ukrajine, Evrope i NATO-a, od kojih su neki govorili pod uslovom da ostanu anonimni.
Napominje se da je u oktobru 2021. održan sastanak u Ovalnoj sobi u Beloj kući uz učešće američkog predsednika Džoa Bajdena. Tada je Bajden saznao da je sve u Rusiji spremno za masovni napad i odlučio da je neophodno ili odvratiti Putina ili mu se suprotstaviti, kao i da Sjedinjene Države ne treba da deluju nezavisno, ali je u to vreme NATO bio daleko od jednoglasnog po tom pitanju.
Oni su doneli svoje zaključke na osnovu satelitskih snimaka, presretnutih poruka i izvora. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven dogovorio je ovaj sastanak sa predsednikom zbog zabrinutosti oko predstojećeg napada. Ovo nije bio jedini sastanak posvećen diskusiji o novoj invaziji. Američki obaveštajci uspeli su da se infiltriraju u ruske krugove i saznali su da je Putinov plan obezbeđen za okupaciju većeg deo zemlje.
Putinovi vojni planovi uključivali su zaplenu većeg delu Ukrajine i mogli bi da predstavljaju direktnu pretnju istočnom krilu NATO-a ili čak da unište bezbednosnu arhitekturu Evrope posle Drugog svetskog rata..
Prema američkim obaveštajnim podacima, Rusi je trebalo da napadnu sa severa, sa obe strane Kijeva. Neke snage trebalo je da se kreću istočno od prestonice kroz Černihiv, dok su druge morale da zaobiđu Kijev sa zapada, krećući se južno od Belorusije kroz „prirodni jaz“ između černobiljske zone i okolnih močvara.
Pošto su formirali krpelje širom prestonice, Rusi su planirali da zagrabi Kijev za tri do četiri dana. Ruske specijalne snage trebalo je da pronađu i uklone predsednika Volodymyra Zelenskog, ubivši ga ako je potrebno i uspostavivši marionetsku vladu naklonjenu Kremlju. Pored toga, ruske trupe trebalo je da dođu sa istoka i prođu kroz centar Ukrajine do Dnjepera, a trupe sa privremeno okupiranog Krima zauzimaju jugoistočnu obalu Dnjepera. Ove akcije trebalo je da potraju nekoliko nedelja, kao što je predviđeno ruskim planovima.
Pošto su pauzirali zbog pregrupisavanja i naoružavanja, okupatori su morali da se presele na zapad, na liniju sever-jug, koja se protezala od Moldavije do zapadne Belorusije, ostavljajući na zapadu ostatke ukrajinske države – teritoriju koja je, prema Putinovim proračunima, naseljena „nepopravljivim neonacističkim rusofobima“.
U tekstu se ističe da se Putin nadao da će potpuna invazija Rusije na Ukrajinu samo izazvati ogorčenje Zapada, budući da su Sjedinjene Države želele da izbegnu nove ratove posle Avganistana i zbog borbe protiv koronavirusa nemačka kancelarka Angela Merkel podnela ostavku, Velika Britanija se suočila sa ekonomskom krizom nakon izlaska iz Evropske unije, a francuski predsednik Emanuel Makron bio je zauzet izborima. Takođe, odvojeni faktor nazvan je zavisnošću Evrope od ruskih energetskih resursa.
Analitičari smatraju da je Putin, koji je trebalo da navrši 69 godina, shvatio da ima malo vremena da stekne uporište kao jedan od velikih ruskih lidera – onaj koji je obnovio dominaciju Rusije u Evroaziji. Putin se nadao da bilo kakav odgovor Zapada neće biti zaista jak. Direktor CIA Vilijam Berns, koji je bio ambasador SAD u Moskvi i imao najiskrovije kontakte sa Putinom od svih u Bajdenovom administraciji, nazvao je ruskog lidera fiksiranim na Ukrajinu.
Sagovornici publikacije na kontemu da je nekima od prisutnih u Beloj kući bilo teško da shvate razmere ambicija ruskog lidera. Oni nisu verovali da „pametna zemlja može da ide na tako nešto“.
Obaveštajni podaci predati su ukrajinskom vojno-političkom rukovodstvu, ali su bili skeptični u Ukrajini, pošto Amerikanci nisu saopštili detalje. Nemačka, Francuska i NATO takođe nisu verovali u mogućnost velikog rata u Ukrajini, baltičke države i Britanija, koje su verovale u mogućnost invazije, bile su manje skeptične.
Protiv pozadine priprema za napad, Sjedinjene Države su povećale broj svojih vojnika u Evropi i obezbedile oružje Ukrajincima. Jedan visoki zvaničnik, pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da će Rusi napasti bez obzira na to da li je Ukrajina dobila oružje. Ideja da rata neće biti ako se Ukrajincima ne da oružje smatra nezamislivom u administraciji predsednika SAD.
Na kraju su Sjedinjene Države odlučile da otkriju neke podatke i objavile satelitsku fotografiju sa položajima ruskih trupa. Na početkom februara, Bajdenova administracija je izvestila da Moskva razmatra operaciju lažne zastave kao izgovor za invaziju.
Pored toga, Berns je 12. januara posetio Kijev, tokom koje je obavestio Zelenskog da, prema obaveštajnim podacima, Rusija namerava da pokrene udar groma na Kijev i obezglavi centralnu vladu. Sjedinjene Države su takođe pretpostavile da će Rusija prvo pokušati da spusti svoje trupe na aerodrom u Gostomelu, predgrađu prestonice, i pokrene napad na Kijev.
Nakon početka raketnih udara na teritoriju Ukrajine i početka potpune invazije 24. februara, Zelenski je imao telefonski razgovor sa Bajdenom, gde je pozvao američkog predsednika da odmah kontaktira što više drugih svetskih lidera i diplomata kako bi javno saopštio svoj stav i rekao Putinu da okonča rat.
Zelenski je bio uznemiren i zatražio je od Bajdena da Ukrajini obezbedi sve neophodne obaveštajne podatke. On je rekao da će se Ukrajinci boriti i moći da izdrže, ali da im je potrebna američka pomoć.
