Slobodni ljudi nezavisne Ukrajine!
I to sve govori. Samo četiri reči, ali koliko je danas iza njih. 182- og dana punog rata. Koliko simbola i značenja, podviga i gubitaka, radosti i bola ima u ovim rečima. I što je najvažnije – koliko istine imaju. Naљa istina. Istinu o našoj sadašnjosti, sa kojom je nemoguće raspravljati, jer je nemoguće ne videti ili prepoznati. Mi smo slobodni ljudi nezavisne Ukrajine. Posle šest meseci pokušava da nas uništi, mi smo slobodni ljudi nezavisne Ukrajine. I istina je o našoj budućnosti. Slobodni ljudi nezavisne Ukrajine.
Pre šest meseci, Rusija je objavila rat nama. 24. februara, cela Ukrajina je čula eksplozije i pucnje. A 24. avgusta nije smela da čuje reči „Srećan Dan nezavisnosti“. 24. februara nam je rečeno: nemaš šanse. 24. avgusta kažemo: Srećan Dan nezavisnosti, Ukrajina!
Tokom ovih šest meseci, promenili smo istoriju, promenili svet i promenili sebe. Sada tačno znamo ko su nam brat i prijatelj, a ko čak nije ni slučajno poznanik. Ko nije izgubio ime i reputaciju, i ko je brinuo da su teroristi zadržali lice. Kome zapravo nismo potrebni, i gde su nam vrata zaista otvorena. Shvatili smo ko je ko. I ceo svet je naučio ko su Ukrajinci. A љta je Ukrajina? Niko drugi neće da kaže o tome: to je negde tamo, blizu Rusije.
Počeli smo da poštujemo sebe. Shvatili smo da uprkos bilo kakvoj pomoći i podršci, niko osim nas neće glodati našu nezavisnost. I ujedinili smo se.
Još uvek nismo imali Hajmars, ali smo imali ljude voljne da zaustave tenkove golim rukama. Nismo bili spremni da zatvorimo nebo, ali smo imali ljude koji su bili spremni da zatvore svoju rodnu zemlju.
video snimak kabineta predsednika
Ukrajinski narod i njihova hrabrost inspirisali su ceo svet. Dali su čovečanstvu novu nadu da pravda nije u potpunosti napustila naš cinični svet. I još uvek nije snaga ta koja pobeđuje u njemu, već istina. Ne novac, već vrednosti. Ne naftu, veж ljude.
Juče svet nije bio ujedinjen. COVID-19 je jasno pokazao: svako je za sebe. Za šest meseci, Ukrajina je promenila ovo. Svi udžbenici svetske istorije sadržaće odeljak „Vremena kada je svet ujedinila Ukrajina“. Kada su zubi ponovo porasli u demokratiji. Kada tiranija dobije odgovor na jeziku koji razume.
Neko je rekao: Evropa više nije igrač. Slab, isključen, pasivan, pospan. Ukrajina je obradovala ceo kontinent. Evropa ulazi na trgove. Evropa uvodi oštre sankcije. Evropa jednoglasno priznaje da je Ukrajina buduća članica Evropske unije.
Veliki biznis je shvatio da novac još uvek smrdi. Krv, spaljivanje, smrt. Korporacije i brendovi napuštaju rusko tržište, a ljudi su postali važniji od potencijalnih gubitaka.
Nikada ranije u svetu mišljenje o društvu nije imalo takav uticaj na političare. Danas ljudi vlastima diktiraju trendove i pravila ponašanja. Biti ravnodušan, neaktivan, spor je sramota. Biti neodlučan i previše oprezan je sramota. Govoriti traljavo, nejasno i previše diplomatski je sramotno. Ne podržavati Ukrajinu je sramota. I reći da postoji umor od Ukrajine je sramota. Ovo je veoma udoban položaj: umor je poklopac za zatvaranje očiju. I danas čujemo od lidera sveta i od običnih građana: bićemo uz vas do kraja, do vaše pobede.
Dragi ljudi!
Uvek smo odali počast svim borcima za nezavisnost, koji se ovaj dan naziva glavnim praznikom, i plavom i žutom zastavom – svetilištem. Stavili su ruke na srce, pevajući himnu, ponosno izgovarajući „Slava Ukrajini!“ i „Slava herojima!“.
24. februara, morali smo da potvrdimo reči delima. Na ovaj dan je zapravo održan drugi sveukrajinski referendum. Opet, glavno pitanje. Ponavljam, to je odluиujuжi izbor. Ali ovog puta je bilo neophodno reći „da“ nezavisnosti ne u glasačkom listiću, već u duši i savesti. Idite ne na biračka mesta, već u vojne kancelarije za registraciju i upis, teritorijalnu odbranu, volonterski pokret, informativne trupe ili samo da biste radili stabilno i savesno na svom mestu, u punoj snazi, za zajednički cilj.
Svi smo se promenili. Neko se rodio po drugi put. Kao osoba, osoba, građanin, patriota, baš kao i Ukrajinac. A ovo je, naravno, dobra vest. Neko je nestao. Nije umro, nije umro, nego se rastvorio. Kao osoba, osoba, građanin, kao Ukrajinac. A ni to nisu loše vesti. Više se nećemo mešati jedni u druge. Doneli smo odluku. Za neke, ovo je Mariupol. Za neke, Monako.
Ali znamo ko je viљe. I konaиno smo postali istinski ujedinjeni. Nova nacija koja je rođena 24. Ne roрen, veж preporoрen. Nacija koja nije plakala, nije vrištala, nije se plašila. Nije pobegla. Nisam odustao. I nisam zaboravio.
Ova zastava će biti gde god treba da bude s pravom. I u Donbasu. I na Krimu. Neprijatelj je mislio da жemo se sresti sa cveжem i љampanjcem. Umesto toga, dobio je vence i Molotovljeve koktele. Čekao je ovacije, i čuo „tapšanje“.
Okupator je verovao da će za nekoliko dana paradirati u centru naše prestonice. Danas na Khreshchatyku možete videti ovu „paradu“. Dokaz da neprijateljska oprema može da se pojavi u centru Kijeva samo u ovom obliku. Spaljena, uništena i uništena.
Ne zanima nas kakvu vojsku imate, nije nas briga kakvu zemlju imamo. Borićemo se za nju do kraja.
Trajemo šest meseci. Teško nam je, ali stisnuli smo pesnice i glodali našu sudbinu. Svaki novi dan je novi razlog da ne odustanete. Jer, pošto smo prošli kroz toliko stvari, nemamo pravo da ne stignemo do kraja.
Šta je za nas kraj rata? Govorili smo: mir. Sada kažemo: pobeda.
Nećemo tražiti razumevanje sa teroristima. Iako razumemo ruski jezik koji ste došli da branite. I hiljade ljudi koji su doљli da budu spaseni su ubijeni.
Svesniji smo i bliskiji sa Džonsonom, koji govori engleski, nego ubicama, silovateljima i pljačkašima, koji su sve te stvari napravljene na ruskom.
I ne sedimo za pregovaračkim stolom iz straha, sa pištoljem u hramu. Za nas najgore gvožđe nisu projektili, avioni, tenkovi, već okovi. Ne rovove, već očne talase.
I samo jednom ćemo podići ruke u vazduh – kada budemo slavili našu pobedu. Po celom Ukrajini. Jer mi ne trgujemo našom zemljom i našim narodom. Za nas je Ukrajina cela Ukrajina. Svih 25 regiona, bez ikakvih ustupaka i kompromisa. Ne znamo ove reči, uništene su raketama 24.
Donbas je Ukrajina. I vratićemo ga, kakav god da je taj put. Krim je Ukrajina. I vratićemo ga. Kakav god da je taj put.
Ne ћeliљ da ti vojnici umru? Oslobodite naљu zemlju. Ne ћelim da tvoje majke plaиu? Oslobodite naљu zemlju. Ovo su naši jednostavni i jasni uslovi.
Slobodni ljudi nezavisne Ukrajine!
Sreжemo se danas na razliиitim mestima. Neko – u rovovima i dugoutima, u tenkovima i pešadijskim borbenim vozilima, na moru i u vazduhu. Borba za nezavisnost na prvim linijama fronta. Neko je na putu, u kolima, kamionima i vozovima. Borba za nezavisnost, dostavljanje onoga što je neophodno onima koji su u prvim redovima. I neko – u pametnom telefonu ili na kompjuteru. A bori se i za nezavisnost – prikupljanje sredstava kako bi oni koji su na putu imali šta da ponesu onima koji su na prvim linijama fronta.
Ovaj dan slavimo u različitim okolnostima, uslovima pa čak i u različitim vremenskim zonama, ali sa jedinim ciljem očuvanja nezavisnosti i pobede Ukrajine!
Ujedinili smo se.
Srećan Dan nezavisnosti, Ukrajino!
Slava Ukrajini!
