Mislim da ne bi bilo preterivanje reći da je stabilizacija situacije na frontovima rusko-ukrajinskog rata dovela mnoge Ukrajince u stanje apatije. Na kraju sve, nadali smo se da će prethodna optimistična vest o „pamuku“ na Krimu, o uništenju mostova Antonovskog i Kakovka uz pomoć HIMARS, uništenje istim višestrukim lansirnih raketnih sistema neprijateljskih skladišta oružja, bazama goriva, komandnim punktovima obezbediće kvalitativni skok u ratu. Naime , moćna kontraofanziva sa bar oslobođenjem Kersona.
Međutim, za sada nema snažnih ofanzivnih akcija. Strategi sofe su ogorčeni: kako tako, ali svi osnovi za ofanzivu (u njihovom razumevanju) su obezbeđeni. Vreme je, kažu, da se kroz Kerson preselimo na Krim, gde svi već uplašeno čekaju dolazak Oružanih snaga Ukrajine.
Zapravo, za sada, ofanziva bi bila nepotrebno preuranjena. Još uvek nismo formirali borbenu pesnicu da bismo proљli kroz moжnu eљaloniranu odbranu Rusa.
Međutim, postoje i dobre vesti koje bi trebalo da oraspoloži Ukrajince. I dolaze izvan naљe drћavu. Jedna od tih optimističnih poruka je članak u uglednim američkim novinama. Vol Strit Žurnal. Govori o novoj vojnoj pomoći Ukrajini za skoro tri milijarde dolara.
Prema podacima Pentagona, paketom su obuhvaćeni napredni sistemi protivraketne odbrane, 24 protiv-artiljerijska radarska sistema, skoro 250 hiljada artiljerijske municije, bespilotne letelice i rezervni delovi itd. Takođe se obezbeđuju sredstva za obuku ukrajinskih vojnika za korišćenje oružja koje obezbeđuje Zapad.
Ali to nije sve. Novinari sa pozivom svojim izvorima u Beloj kući izvestili su da administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena planira da svojoj vojnoj misiji da podršku Ukrajini zvaničnog imena u narednim nedeljama.
Na prvi pogled, ovo može izgledati nešto beznačajno, čak i urnebesno. U stvari, to je od velikog znaиaja. I to ne samo zato što je „pre svega, prelepo“. To će značiti prelazak sa jednovremenih napora na pružanje pomoći Oružanim snagama Ukrajine na višegodišnju i na tekućoj osnovi.
„Ime operacije zvanično priznaje napore SAD u vojsci, slično onome kako je Pentagon nazvao misije u Iraku i Avganistanu ‘Iračka sloboda’, ‘Trajna sloboda’, i ‘Pas čuvar.’ Davanje imena misije za obuku i pomoć je od velikog birokratskog značaja, jer će obezbediti dugoročno ciljano finansiranje i mogućnost posebnih zarada, nagrada za članove službi koji učestvuju u tim naporima. Imenovanje generala odgovornog za koordinaciju napora, za koje se očekuje da će imati dve ili tri zvezdice. Odlazak iz uglavnom jednovremenih napora da se ukrajinskimcima pruže obuka i pomoć u višegodišnji program“, ističe se u tekstu. U stvari, radi se o pretvaranju Amerikanaca od partnera u skoro saveznike.
Optimistični signali dolaze iz Nemačke. Kancelar Olaf Šolc konačno je, posle šestomesečnog rata, podelio detalje svog susreta sa Vladimirom Putinom uoči invazije velikih razmera. Kremljski diktator je tada zamišljao sebe Staljina, i Šolca, očigledno Hitlera, i pokušao da ubedi svog kolegu u ekspeditivnost podele istočne Evrope, kao 1939. Zanimljivo je da je tada Putin rekao da ne samo Ukrajina, već i Belorusija ne bi trebalo da budu odvojene države. Pitam se kako će Batska Lukašenko reagovati na ovo sada.
Šolc je, naravno, odbio. Sada je izrazio spremnost da značajno poveća vojnu pomoć Ukrajini. Berlin je već najavio transfer novog paketa, prema kojem bi Ukrajina trebalo da dobije još tri samohodna protivaviontna oružja Gepard (ukupno, Oružane snage Ukrajine imaće 15 takvih instalacija). Novi paket takođe će uključivati 11 oklopnih transportera M113 (trebalo bi da ih bude ukupno 44). Pored toga, granate za artiljerijski kalibar 155 mm, raketni bacači na pikapovima sa laserskim osvetljenjem ciljeva, podizanje i transport vozila, popravka i evakuacija vozila Bergepanzer 2 Itd.
U nastavku nemačke teme vredi napomenuti da nemački vojni analitičari tvrde da ruske okupacione snage slabe i da će uskoro ukrajinska vojska imati veliku priliku za kontranapad.
„Posle šest meseci neprijateljstava, ruska vojska je u stanju dubokog šoka“, rekao je on u komentaru za Deutsche Welle radnik tink-tenka Bundeswehr GIDSProfesor Burkhard Meissner. Prema njegovim rečima, ruska vojska nije mogla da preuzme kontrolu nad vazdušnim prostorom Ukrajine, iako se Ruska Federacija nadala da će se to dogoditi drugog dana rata. „Ova vojska nije bila u stanju da okupira Ukrajinu ni u munjevitoj ili šestomesečnoj vojnoj operaciji, iako je to takođe oko za to.falsifikovan“, ističe stručnjak.
Volfgang Rihter, zaposlen u Berlinskoj fondaciji za nauku i politiku, smatra da je rusko rukovodstvo imalo pogrešnu početnu računicu. Očekivali su da će se ukrajinska vojska ponašati kao 2014. godine, kada je samo nekoliko jedinica bilo spremno za neprijateljstva, a deo vojske i mornarice je generalno prešao na stranu neprijatelja. „Ovaj scenario je možda izazvao pogrešne zaključke, ali se nije ponovio. Ukrajinska vojska se bori sa velikom kohezijom i dobrom taktičkom obukom. Ta netačna računica u početnoj fazi rata dovela je do poraza ruske vojske u blizini Kijeva“, rekao je Rihter.
U tom kontekstu, prikladno je podsetiti se reči britanskog premijera Borisa Džonsona, koje je on izgovorio tokom boravka u Kijevu na Dan nezavisnosti: „Sada je vrlo očigledno da će zbog posvećenosti ukrajinskog naroda propasti ruska ofanziva u Donbasu. Trenutno vidimo trenutak kada vi prijatelji morate da napadnete Ruse kada su već počeli da posustaju.“
A trešnja na torti bila je izjava Ibrahima Kaline, koji nije samo portparol turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, već i njegov najbliži poverenik, naučnik, diplomata, državnik. Znači, 24 avgusta, on je u programu američkog kanala CNN International je navela da je ruska aneksija Krima nezakonita i da ankara to nikada neće priznati. Pa, u tome nema ničeg senzacionalnog, Turska se uvek pridržavala te pozicije, a sam Erdogan je to više puta izražavao. Međutim, Kalin je nastavio ovu tezu dalje, dodajući da bi uslov mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije trebalo da bude povratak Krima pod ukrajinsku jurisdikciju. Ovo je, kako kažu, nešto novo.
Poznato je da je Erdogan taj koji sanja lovorike mirovnjaka u rusko-ukrajinskoj konfrontaciji. Još uvek je bilo sumnji da je spreman da pomiri strane na račun teritorijalnih ustupaka od Ukrajine, što nam uopšte nije odgovaralo. Međutim, sada vidimo da je stav Ankare mnogo više proukrajinski nego što smo mislili. A činjenica da Kalin to ne bi izrazio bez Erdoganove sankcije je nesumnjiva istina.
Ništa manje interesantna nije ni reakcija ruskih medija na reči Ibrahima Kaline, progutali su ih bez naročitog režanja. To jest, vest o ovome u ruskoj štampi može da se pročita bez ijedne nečuvene izjave. Da li to znači da se i Rusija priprema za gubitak Krima? Zašto da ne? I u skladu sa tim, da bi izgubili Krim, Rusi prvo moraju da izgube tek okupirane teritorije regiona Kerson i Zaporizhia. Dakle, nastavljajući misao, možemo pretpostaviti da su moralno spremni za ovo.
