Podsetimo, vojni analitičari su na proleće predvideli da će do prekida ovog rata najverovatnije doći u avgustu. Da li se tako desilo? Što se mene tiče – definitivno. I ovde govorimo ne toliko o uspesima kontra-ofanzivne operacije Oružanih snaga Ukrajine, već o razvoju događaja na Krimu, to jest o slavnom „pamuku“ koji se češće pojavljuje na poluostrvu.
Podsećamo da se 9. avgusta, u velikoj vazduhoplovnoj bazi u Novofedorovki kod Sakija, dogodilo nekoliko veoma snažnih eksplozija odjednom. Naime, odatle su tokom prethodnih meseci ruski borbeni avioni leteli za granatiranje položaja ukrajinskih vojnika u regionima Kerson, Odesa i Zaporizhia, kao i ukrajinskim mirnim gradovima. To jest, vazdušna baza u Novofedorovki je odavno pogođena kao odgovor, i konačno ju je dobila, i to veoma ukusno. Kako se ispostavilo, kao posledica eksplozija uništeno je oko deset borbenih aviona (koliko ih je oštećeno, onda ne možete da izbrojite) i četiri skladišta sa municijom za njih.
„Generalno gledano, gubitke na ovom aerodromu prilično ozbiljno su osetile ruske vazduhoplovne snage. Ovo je zaista najveći gubitak paušalne sume od toliko boraca i bombardera na prvoj liniji fronta. Naime, gubici već utiču na potencijal ruske avijacije u regionu. Pošto ćemo videti da se broj vrsta u regionima Kerson i Zaporožje boraca kao što je su-30SM za lansiranje napada na protivraketno naoružanje na vazdušnoj bazi znatno smanjio, a prisustvo ruskih izviđačkih aviona u vazdušnom prostoru južnog mostoseda se smanjilo“, rekao je Aleksandar Kovalenko, vojno-politički posmatrač grupe Informacioni otpor.
Može se pretpostaviti da su istovremeno mnogi piloti i visokokvalifikovano uslužno osoblje vazduhoplovne baze poginuli u toj zemlji (stručnjaci sugerišu da je trebalo da bude više od stotinu povređenih). Uprkos svemu, eksplozije su bile toliko snažne da su potpuno uništile automobile ostavljene na parkingu 600-800 m od skladišta municije. A u stambenim zgradama koje se nalaze nekoliko kilometara od aerodroma, prozore i vrata je oborio udarni talas.
Ni manje ni više psihološki efekat nije imao incident na lokalno stanovništvo, a još više na ruske turiste. Fraza „mamulečka, nada svalivat atsuda“ postala je neka vrsta mimika koja jasno odražava ovaj fenomen. Ovogodišnja turistička sezona na Krimu već je jedva trbuhom, a manifestacije Novi Fedor primorale su goste tog poluostrva da hitno pokupe svoje manate i pobegnu dok krimski most i dalje stoji. Na putevima koji vode ka Kerču formirali su se mnogi kilometri saobraćajnih gužvi.
Reakcija ruskih vlasti, koje tvrdoglavo nisu želele da prepoznaju umešanost Oružanih snaga Ukrajine u eksplozije u vazduhoplovnoj bazi, takođe je bila karakteristična. Ministarstvo odbrane Rusije i dalje se pridržava verzije nepridržavanja mera protivpožarne bezbednosti. Bilo da je to neko pušio na pogrešnom mestu, sipao gorivo, proizvoljno detonirao kertridž, ili nešto treće.
I kako je bilo? Ukrajinska vojna komanda se takođe pretvara da nije umešana u eksplozije. „Naravno da ne. Kakve veze mi imamo sa tim? To su, možda, kompenzacioni mehanizmi neefikasnog upravljanja unutar oružanih snaga Ruske Federacije“, rekao je savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihaila Podoljaka.
I tako je, neka misle. To misle stručnjaci. Verzije su veoma različite. Neki tvrde da su korišćene američke rakete ATACMS, koji su u mogućnosti da lete za Novofedorivku sa ukrajinskih pozicija na kopnu (oko 220 km). Međutim, Amerikanci tvrde da ukrajini još nisu obezbedili takve rakete, pa je ukrajinska vojska koristila oružje sopstvene proizvodnje, na primer, modernizovala rakete Neptun ili Tander. U međuvremenu, novine The Washington Post brani verziju da je rusku vazdušnu bazu napala jedinica ukrajinskih snaga za specijalne operacije. Publikacija se čak odnosi i na reči anonimnog ukrajinskog zvaničnika.
Dalji razvoj događaja pokazao je da je vazdušna baza Novofedorov samo početak. Nedelju dana kasnije, 16. Prvo su ogromna skladišta municije eksplodirala u selu Azov u okrugu Džankoj na okupiranom Krimu. Poznato je da su dan ranije okupatori tamo povukli veliku količinu opreme, municije i opreme za protivdušnu odbranu. Eksplozije su bile toliko snažne da je železnička pruga oštećena zbog njih, sa kojima su se vozovi iz Kerča kretali ka krimski Isthmus. Otprilike u isto vreme izbio je požar na transformator stanici u Džankoju. Potom su se pojavile informacije o eksplozijama u vazduhoplovnoj vojnoj bazi u Gvardiyskoye u blizini Simferopolja.
Uzgred, komentarišući eksplozije u blizini Džankoja, ruske vlasti su ipak morale da prepoznaju vatreni uticaj ukrajinske vojske. Pa, zato što u verziju pušenja više ne bi verovala najposvećenija spretna ruska TV.
Uključujućizašto bismo mi, Ukrajinci, bili toliko zadovoljni krimski „pamukom“? Jer, prvo, kako kažu, prelepo je. I, kako tvrdi Anatole Frans, „estetika je etika budućnosti“.
Drugo, mit Kremlja o Krimu kao neranjivom bastionu ruske vojske je potpuno uništen. I nije bitno da li je postao dostupan za rakete ili za ukrajinske sabotere. I najverovatnije za njih i za njih. „Kamenje sa neba“ je postalo stvarnost i uplašilo je i ruske turiste i lokalne saradnike, uprkos njihovoj hrabrosti. Obojica su u panici. Neko pobegne sa poluostrva, neko se sakrije dublje u rupu. Na Krimu se šire upozorenja o „terorističkim ukrajinskim diverzantima, koje obučavaju instruktori NATO-a“. Stanovnici Krima, koji su neprijateljski raspoloženi prema Ukrajini, u potpunoj su frustraciji, a prijateljski nastrojeni ljudi su puni entuzijazma.
Takođe bih savetovao Valeri Zalužni ili čak Volodymyr Zelensky da zvanično saoseće da će Oružane snage Ukrajine udariti krimskim mostom u takvih i takvih sat vremena. Upozorite stanovnike Krima i turiste da se čuvaju. Oh, šta bi onda počelo…
Treće, krimske baze, skladišta i komunikacije su osnova logistike za podršku ruskim okupacionim snagama na jugu Ukrajine. Podrivanje lanca snabdevanja značajno će pogoditi borbenu sposobnost relevantnih delova. Stoga će to olakšati deza okupaciju regiona Kerson i Zaporizhia.
Četvrto, eksplozije na Krimu diskreditovale su pretnje Kremlja o „skoroj odmazdi“ za Krim. U skorije vreme, bivši predsednik Rusije, a sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev sa ogromnim izgledom, upozorio je Ukrajince da ne napadaju Krim. „Ako se ovako nešto desi, biće instant sudnjeg dana za sve njih tamo. Veoma brzo. I teљko. Biće veoma teško sakriti se“, uplašio se Medvedev, aludirajući na rusku upotrebu nuklearnog oružja. To jest, Kremlj je kroz usta zapravo proglasio Krim „crvenim nizom“ iza koga počinje sam „nuklearni armagedon“.
Ali, oh, čudo, toliko objekata na poluostrvu je već pogođeno, ukrajinski saboteri šetaju tamo nekažnjeno kao Khreshchatyk, i nije vidljiv nuklearni odgovor. Tako su se i same ruske vlasti zakucale u propagandnu zamku. Da bi se iz nje iz nje izvuklo, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da Rusija, kako kažu, ne mora da koristi nuklearno oružje u Ukrajini, „njena glavna svrha je odvraćanje od nuklearnog napada“.
Nekako bi bilo vreme da Zapad shvati da nuklearna ucena Kremlja nije ništa drugo do blef. Da vredi zaboraviti na njega i zaustaviti kvote za pružanje vojne pomoći Ukrajini, „jer će Putin započeti treći svetski rat“.
