Posle zločinacnog napada Ruske Federacije na Ukrajinu samo potpuno ravnodušan nije progovorio da će kao rezultat ovog rata svet postati drugačiji. Očigledno je da će neke od ovih promena biti poželjne i očekivane, dok će druge biti tužne, neizbežne. Što se tiče prvog, želeo bih da se nadam, mada već postoje sumnje da će ova agresija konačno svima otvoriti oči na suštinu Rusije i omogućiti vam da ašov nazovete ašovom.
Prethodno su imidž Rusije u svetu formirali plaćeni lobisti, kao i prljavi i smrdljivi tokovi toksične propagande koji se slivaju iz Moskve. Ako se svet ne udalji od ove šeme i u sopstvenom pretraživaču popravi tabak sa istinitim informacijama o agresiji Rusije na Ukrajinu i njenim drugim zločinima počinjenim ranije, to će ukazivati na to da ponovo nisu doneti zaključci, a potencijalne žrtve vojske silovatelja i pljačkaša treba da budu spremne.
Kada se maske uklone
Sada će postojati još jedna „hakovana“ fraza, ali 24. februara 2022. svet je zaista bio podeljen na „pre“ i „posle“. I ne govorimo samo o Ukrajincima koji se brane od ruskog osvajača, primorani su da promene mesto boravka i pate od neprijateljskog granatiranja. Radi se o celom svetu. Neke zemlje podržavaju Ukrajinu oružano i finansijski. Drugi lepe budalu i trče između kapljica, pokušavajući da se okrenu od udaranja sledećeg na njih. Neko će sutra umreti od gladi zbog ruske agresije. Lista još uvek nije završena i ona je jedna strana novčića.
Podjednako je važno da na stolu, zbog rata koji je započela Rusija, postoji mnogo mapa koje istinski karakterišu samu Rusiju. Ovde su vrednosti uopšte, stavovi prema ratnim zarobljenicima i sopstvenim građanima, funkcionisanje državnog aparata itd. Jedino pitanje za zainteresovanog posmatrača je da koristi ovu informativnu paletu za relevantne zaključke ili da nastavi da veruje u replicirane priče o moći i nepobedivosti, visokim standardima i posebnoj civilizacijskim misijama Rusije, veličini njene nauke i kulture.
Ruska propaganda „peva“ čak i kada stvarnost ukazuje na suprotno. U takvim trenucima, ovaj potok je posebno gust i otrovan. Njihova motivacija je jasna – Rusija je u Ukrajinu donela mnogo problema koji je pozicioniraju na ivici čoveka i životinje. Sada njihove bolesti – društvene, političke, ekonomske i mentalne – vidi ceo svet. I bez obzira koliko se moskovski propagandisti trudili da očešljaju prljavu kosu sopstvene nacije, postaje sve očiglednije da nemaju šta da pojačaju glasne pozive. Da, i smrdi od njih.
Kralj je go i smrdi na naftu, gas i krv
Prirodno je da postoji ogorčenje mislećih ljudi izazvanih inicijativom francuskog predsednika Emanuela Makrona da se pobrine za očuvanje lica Vladimira Putina. Teško je zamisliti šta je francuski političar imao na umu kada je izrazio takav apsurd. Istovremeno, ova izjava pruža zanimljivu optičarku ako je pogledate šire. Na primer, da ga pročitamo u kontekstu svih Rusa, na koje, naravno, leži i krivica za rat, ili da ga uzeli u obzir u odnosu na Ruse koji su izvršili invaziju na Ukrajinu, narušili suverenitet i teritorijalni integritet, uzeli oružje i ubili mirne i nevine građane strane zemlje. U oba slučaja, nikoga nije briga za lica ubica i njihovih pasivnih saučesnika, čak ni njih samih.
Vojsku
Ruska vojska je druga vojska sveta! Čak i prvi, ako se procenjuje ne kvalitetom i pobedama u bitkama, već vozom ubistava i maltretiranja civila, pljačkanjem i krađom, tempom alkoholizma i bombardovanjem uspavanih područja. Možda najproglašenije snage ove strukture, njene udarne jedinice, su plaćenici sumnjivog porekla i sa neshvatljivom ideologijom, privatnim vojnim formacijama, čije je zločine videla sirijska, a sada ukrajinska zemlja. Šta da kažem? Ovo je treći način – da se opljačka vojska, da se viče o njenoj nepobedivosti, i da se u praksi pokrije talenat sa unajmljenim siledžijama.
Čak i u Rusiji vole da pričaju o oficiru časti i dostojanstvu. Međutim, opet, koja je cena toga, kada niko od njihovih oficira nema svoje mišljenje i samo sprovodi krivične naloge političkog rukovodstva. Istovremeno, ponavljanje mantre da je bombardovanje stambenih oblasti, borba sa ženama i decom normalno za oficira časno i dostojanstveno. Da li su ovo standardi druge vojske sveta?!
Mnogo ljudi koji stalno šetaju naučni mačku
Ako vojska vaše države bez razloga napadne komšiju koji je inferioran u ekonomskom i vojnom potencijalu, izbriše stotine naselja sa lica zemlje i nemilosrdno ubije bespomoćne stanovnike, ljudski građanin civilizovane zemlje treba da ima averziju prema svojoj vojsci i prezir prema političkom rukovodstvu. Da li je to sluиaj u Rusiji? Neath! Odobravanje, tišina, pokušaj sedenja i čudesna rečenica: „Mi smo jednostavni ljudi, nemamo uticaja“.
Dakle, nesrećnih 150 miliona građana hoda redom u ovom pravcu, tiho i tiho klimajući glavom u tčin politike starog marasmatičara koji je odlučio da mu svet nešto duguje. Da li je ovo sopstveni put kojim ide moderna Rusija? Ako je tako, ne radi se samo o uskraćivanja demokratije, već i o čovečanstvu – onda Rusi nisu samo lišeni prava glasa, već im ni „vlada“ ne dozvoljava da budu ljudi, u konvencionalnom smislu – sa odgovarajućim mogućnostima i odgovornostima. Atraktivan model društva! Ali ne za ljude.
Velika kultura čiji dugi nos propise nebom
Pa, jedna nada u ovoj situaciji je za elitu! Na kraju svega, Rusi su dobitnici Nobelove nagrade, imaju solidnu zastupljenost u akademskim zajednicama i u medijima na Zapadu… Ne? Ni ovde? Elite su lišene uticaja na društvo, mračni ljudi ne slušaju pisce, kompozitore ili profesore. Ovo poslednje, naprotiv, zavisi od biznisa ili, ne daj Bože, države.
Da, gde tim elitama, sa „velikom“ kulturom, na TV viviparous! On je jedini koji može sve da kaže, razgradi misli na policama, atomizuje misli i zombi svest, a pre toga – objasni i kako se pravilno koriste primljene „informacije“ o biolaboratorijama. Međutim, nadmoć televizije nad umovima Rusa se tu ne završava. Pokušajte tamo da nađete elitistu, živog ili mrtvog, koji ne bi bio imperijalista. Izgleda da je drangulija, ali neka priča o svojoj viziji budućnosti Rusije van imperijalističkog diskursa.
Akcija i efekat
Ukrajinska pesnikinja Lina Kostenko dobro je rekla: svaka nacija, uključujući ukrajinsku, ima bolesti. Normalno je kada ova nacija, bez obzira koliko metaforiиka bila, pokuљava da dijagnostikuje svoje bolesti, da je izleиi. Sa manje ili više uspeha, ali ovo je put kojim se Ukrajina kreće poslednjih godina.
Onda je došla Rusija kod nas, čija je bolest „neizlečiva“. Kao što pokazuje kriminalna agresija Ruske Federacije na Ukrajinu, ova bolest takođe nije jedna od njih. Još gore, umesto da rešavaju sopstvene probleme, Rusi su izvršili invaziju na Ukrajinu i, pošto su zgnječili svoj ogrtač, demonstrirali ih celom svetu. Dakle, ovo je priča o sopstvenoj bespomoćnosti, izjava o nedostatku unutrašnjeg jedinstva, bezvrednosti političkih elita i potpunoj veštačkoj spremnosti njihovog političkog tela, koje se još nije odigralo kao država. Svet se može ubediti već duže vreme, ali neiscrpni prirodni resursi, od kojih prodaja puni džepove uske kategorije političara i oligarha, snaga bezbednosti, iz motli mase organizovane zajednice ne. Kada novac istekne, ovaj organizam se raspada. Možda je takav scenario odgovor, jer, u trenutnoj situaciji, Rusija samo konstantno teroriše svoje susede i pretnja je sopstvenim građanima.
